Kasapljenje generala, istine i naroda
General Krstić je simbol strašne nepravde učinjene našem narodu, a to što su ga trojica muslimanskih zatvorenika u engleskom zatvoru masakrirala trebalo bi da opomene da nisu prestali da nas razapinju, i da nam spremaju nove paklene muke Da je kojim slučajem manijak pedofil albanske narodnosti, koji je silovao i potom ubio više maloletnika, napadnut i po licu brutalno isečen u nekom srpskom zatvoru, uzrujalo bi se svetsko (dirigovano) javno mnenje. Za Bi-Bi-Si, Si-En-En, Dojče Vele, takav događaj bi bio udarna vest. Odmah bi mu pripisali etničke motive i iskoristili ga za podsećanje na „strašne srpske zločine“ tokom tzv. ratova za jugoslovensko nasleđe. A kada se dogodi da trojica muslimanskih zatvorenika masakriraju srpskog generala u engleskom zatvoru, onda patnja tog čoveka, koji je već i tako invalid, nije bitna. Zapadni mediji, ukoliko se tim slučajem i bave, težište stavljaju na njegovu ulogu u, navodnom, srebreničkom pokolju. Pošto se radi o pripadniku naroda protiv koga se (i dalje) vodi specijalni rat, nisu im primarna pitanja: Zašto je general smešten u zatvor za, uglavnom, seksualne prestupnike i ubice dece? Da li je uopšte kriv ili je nedužan osuđen iz (geo)političkih razloga? Ne insistiraju ni na opsežnoj istrazi koja bi pokazala: Ko stoji iza pokušaja njegovog ubistva? Kakva je odgovornost zatvorske uprave što, i pored indikacija da će se tako nešto desiti, ništa nije preduzeto da bi napad na generala bio sprečen? A sve bi to moralo da bude u prvom planu da je cilj istina, a ne njeno skrivanje, da se teži pravdi, a ne iznalaženju povoda za još jedan ciklus antisrpske propagande. MISTERIJE MASAKRA Naša vlast takođe nije ozbiljno reagovala. Predsedniku Haškog tribunala upućen je zahtev da Radislav Krstić bude premešten iz ozloglašenog zatvora „Vejkfild“, ali nije energično zatražena svestrana istraga u vezi sa zločinom koji se desio, a kamoli da je u njegovom kontekstu pokrenuto pitanje neutemeljenosti osude čoveka u prilog čije krivice ne postoje nikakvi dokazi. Jedini „dokaz“ da je general bio umešan u, kako Haški tribunal tvrdi, masovnu egzekuciju muslimanskih muškaraca u okolini Srebrenice, bio je snimak njegovog razgovora sa majorom Obrenovićem. A o tome da se radilo o više nego providnoj prevari govori činjenica da čak i sudije institucije kojoj je apriori cilj osuda Srba, kao i prekrajanje istorije, nisu mogle spomenuti snimak da uvrste u sudski materijal. No, našle su način da obave povereni zadatak. Pošle su od toga da je komandant Drinskog korpusa odgovoran već samim tim što se nalazio u Srebrenici (što takođe nije jasno) u vreme kada se odvijalo streljanje zarobljenika. Predsedavajući sudskog veća, Almiro Rodrigez, više puta je pompezno uzviknuo: „Vi ste bili tamo“. I to je bilo dovoljno za osudu, iako nije bilo jasno ni koliko je ljudi ubijeno, niti ko ih je i za čiji račun usmrtio, a kamoli da su to uradili ljudi pod komandom generala Krstića. Na osnovu floskule da iako nije aktivno učestvovao u onome što se, navodno, desilo, i nije znao šta se događa, morao je da pretpostavi da se nešto loše dešava, i da to spreči, Radislav Krstić je osuđen na 46 godina zatvora. Po tom kriterijumu većina generala američke vojske – zbog onoga što je sada u toku u Iraku i Avganistanu, ili se zbilo tokom agresije na Srbiju, odnosno na Vijetnam tokom 60-ih i 70-ih godina prošlog veka, a da ne spominjemo invaziju na Grenadu, bombardovanje Libije ili Kambodže, učešće pripadnika američkih specijalnih snaga u masovnim mučenjima i egzekucijama u Latinskoj Americi – trebalo bi da bude osuđena na 146 a ne 46 godina! Tim pre što je nesporno da se sve spomenuto dogodilo, dok misterija tzv. srebreničkog masakra do danas nije rasvetljena. A mnogo više indikacija ima protiv francuske obaveštajne službe i plaćenika koji su obavili posao za njen račun, nego Vojske Republike Srpske. Međutim, tim pitanjem se ne bavi čak ni naša vlada, već je, naprotiv, nedavno nametnula sramnu rezoluciju kojom prihvatamo tuđe laži usmerene protiv nas. I, s druge strane, nedavni surovi pokušaj ubistva Krstića uglavnom se svodi na premeštanje generala u drugi zatvor. NEPRAVDA PREMA JEDNOM – PRETNJA ZA SVE Nema sumnje, moramo da insistiramo da se to desi, kao i da bude učinjeno sve što je neophodno da tom čoveku bude obezbeđena sigurnost. U prilog toga moraju istrajno da deluju srpski patriotski mediji, nevladin sektor i politički subjekti, jer je malo verovatno da je vlast stvarno zainteresovana da se to desi. Verovatno nastoji da amortizuje nezadovoljstvo javnosti, a kada se ono stiša, sve će gurnuti pod tepih. Ne smemo da dozvolimo da tako i bude, ali moramo da odemo i korak dalje. Da uz pomoć pravdoljubivih ljudi u svetu, kao što se već predlaže, formiramo Odbor za odbranu generala Krstića. Ne gajim iluziju da svet počiva na pravdi, i da će evroatlantski moćnici, kada im se ukažu činjenice, amnestirati nedužnog čoveka. Ali znam da protiv nas u miru i dalje vode rat novim sredstvima. I da pokušavaju da unište Republiku Srpsku, završe otmicu Kosova, federalizuju ostatak Srbije, a okupaciju srpskog etničkog i državnog prostora cementiraju našim uvlačenjem u NATO. Zato moramo, zalažući se za pravdu za individualnu žrtvu, da se borimo i za pravo na slobodu i egzistenciju našeg naroda. Sve to je povezano. Monteskje je s pravom napisao: „Nepravda prema jednom predstavlja pretnju za sve“. General Krstić je simbol strašne nepravde učinjene našem narodu, a ono što su njemu pre neki dan učinili treba da nas podseti da i nas nisu prestali da razapinju, i da nam spremaju nove paklene muke. I zato, a ne samo zbog elementarne ljudskosti, koja je i sama po sebi dovoljan razlog, ne gledajmo pasivno kasapljenje jednog nedužnog, napaćenog čoveka! http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=13288
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
