Извор : Недељник „ПЕЧАТ“ бр.115, 21.05.2010.године
Пише : ДАНИЈЕЛ ЦВЈЕТИЋАНИН Поодмакла фаза деструкције Ако је циљ да се Србија приближи већини неразвијеног света и постане банана-земља, онда се резултати наших евроатлантских власти могу оценити одличним Нема разлога да се по Србији шири безнађе, упркос чињеници да председник републике, председник владе и важни министри истичу да „ситуација није сјајна, што је последица светске кризе, али је та криза теже погодила земље у окружењу него Србију" (овом злурадошћу, наши лидери покушавају да прикрију дефекте сопствене политике). С друге стране, критичари су склони да исте те резултате прогласе „катастрофалним". Као да између оцена „сјајно" и „катастрофално" не постоје и друге - умереније? Па молим вас лепо, да ли је катастрофа ако у Србији, због губитка запослења, преко три стотине породица дневно остане без прихода, или ако се у школи неколико ученика сваког месеца скоро онесвести (или сасвим онесвести), зато што родитељи не могу да им обезбеде редовне оброке? Да ли је трагедија ако запослени у многим предузећима примају плате са закашњењем од преко три месеца? Ма све је то (узгредна) цена процеса транзиције, баш као што и „цена стабилности" износи две-три стотине милиона евра, које изнурени порески обвезници морају да стрпају у џепове банкара сваке године (репо операције). Да ли је неки проблем што су пензијски, здравствени и образовни системи на ивици, или већ у поодмаклој фази деструкције? Није! Приметићете да више од пет шестина од укупног броја људи на Земаљској кугли живи у таквим, или горим условима, па би се могло рећи да се Србија само придружује већини. ЗАМИСЛИТЕ... Уосталом, сваки резултат мора да се оцењује са становишта циља који се жели постићи. Ако је циљ да се Србија приближи већини неразвијеног света и постане слична многим банана-земљама, онда се резултати наших транзиционих (евро-атлантских) власти могу оценити одличним. Покушајте и сами да се ставите у ситуацију да вас економски моћни послодавци пошаљу у неку страну земљу, која је тек стала на пут индустријализације, и да вам поставе задатак да је задржите у безнађу економског таворења, не само зато да би на тај начин елиминисали евентуалну конкуренцију, него да би,истовремено,обезбедили тржиште и „ослободили" ресурсе. Шта бисте радили? Да ли бисте се прво побринули да финансијски, тј. банкарски, систем не остане у рукама домородаца? Власништво (и профити) морају бити у рукама вашег газде, а нека те банке раде по домаћој регулативи (зато и јесу домаће банке). Немојте, међутим, пропустити да ту регулативу сами обликујете, тј. да напишете потребне законе и друге акте за те урођенике. Они ће то знати да преведу. Не заборавите да ће се још деценијама, можда и стотинама година, у финансијском сектору остваривати највећи профити. Наравно да и друге профитабилне компаније морају да пређу у руке вашег послодавца (нпр. телекомуникације) и немојте се зауставити док и тај посао не завршите. ЗАВРШИТИ ПОСАО Нема потребе ни за каквом организацијом завере, интереси вашег послодавца спонтано ће диктирати упутства, којих ћете се и сами лако сетити. Морате наћи начин да обезбедите висок степен задуживања земље у коју сте послати. Аутоматски ће се повећати њена зависност и немоћ, а смањити конкурентност. Одобравајте им високе кредите (финансијске институције су у вашим рукама), уз астрономске камате. За тај новац, нека увозе робу од вашег газде (пазите да то буде највећим делом потрошна роба иначе постоји опасност да за неколико година домороци стану на ноге и постану конкуренти). Можда ће те се запитати како они могу да врате добијене кредите? Не брините, враћаће их до последњег атома своје економске снаге (нема разлога да због тога зауставите процес дезиндустријализације, која је такође ваш задатак). То ће даље слабити њихову извозну моћ, а онда ћете им, на основу наплате дуга, узети по багателним ценама све ресурсе који су им преостали (земља. вода, шуме, инфраструктура. стамбени простор, минерална богатства итд). Опште осиромашење земље. одлив профита и повећавање економских разлика могу да изазову штрајкове и протесте. али нема разлога да се уплашите. Можете их чак и подстицати, пошто ће, у том случају, домороци бити заокупљени сопственим сукобима, па на вас (и вашег послодавца) нико неће обраћати пажњу. Али немојте заборавити да, за сваки случај, добро опремите полицију. А истовремено разоружајте војску. Домороци не смеју бити оспособљени да се одупру агресији „међународних мировних снага". Медији. ово је нарочито важно, морају бити под вашом контролом. али никако не примењујте цензуру. Она само повећава заинтересованост за илегалне материјале, чије ширење не можете спречити. Али ако су медији у вашем власништву, уредници и новинари ће и сами знати шта је подобно, а шта није зао бјављивање. И чуваће свој посао. Нека се објављују и другачија мишљења. али њихова количина мора бити веомаумерена. Најбоље би било да за завршавање ових послова ангажујете способне, образоване, упорне и храбре домороце, под условом да их не муче обзири према интересима сопственог народа. Ако у томе успете - будите уверени да ће таква власт остварити сјајне резултате, а опозицију пустите да критикује своју „неспособну" власт. ∙
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
