Vanja J. Vučenović: FARMA VRLOG NOVOG SVETA
"Učini nas svojim robovima, samo nas nahrani!"
(F.M.Dostojevski, "Braća Karamazovi")
U potrazi za iole smislenim odgovorima na nezgodne upitanosti o tome kako bi
trebalo da izgleda jedna, sa pozicije globalističkog menadžmenta, „idealna“
država miljenica Novog svetskog poretka
<http://www.srpskaanalitika.com/p-vanja-j-vucenovic-dekodiranje-meke-tiranije-novog-svetskog-poretka/166263.html>
, koji bi bili njeni prioriteti ili kakvim državnim i (a)nacionalnim
interesima ili vrednostima bi bilo poželjno da se rukovodi njena vladajuće
politička kasta i intelektualna „elita“, njeno javno mnjenje ili narod,
svakodnevni primeri „svetle“ srpske društveno-političke stvarnosti omogućili
su autoru ovih redova da čitav navedeni koncept Оrvelove Države-Farme predstavi
u nekoliko, ni u čemu pretencioznih, teza. Čisto napomene radi, da ne bi bilo
nedoumica ili (bes)potrebnih preispitivanja, svaka sličnost sledećih redova
teksta sa prilikama u nekim stvarnim državama, sa političarima ili sa nekim
narodom je posve slučajna i nenamerna.
Naravno, dodao bih i to da svim zapažanjima koja će biti izneta ovde pred vas
poštovani čitoaci, uvek se još nešto može, bez ikakvih problema ili
ograničenja, pridodati ili oduzeti, pa čak i smatram da je svako od vas na
osnovu nekog svog ličnog doživljaja (virtuelne) stvarnosti u kojoj živi, taj
spisak sposoban, bez nekih velikih poteškoća ili intelektualnog naprezanja,
dopuniti i dodatno "nafilovati".
Dakle, da vidimo kako bi to trebalo da izgleda jedna (uslovno rečeno) država,
kojom strategijom i vrednostima treba da se rukovodi njena politička elita,
javno mnjenje, ali i i kakav bi bio poželjan profil naroda jedne takve surogat
političke tvorevine, koja bi imala svu majčinsku naklonost i ljubav "Vrlog
novog sveta" u nastajanju:
- To je slika i prilika države koja sa podsmehom i lažnom
zainteresovanošću posmatra grubu krađu i otimačinu dela sopstvene vekovne
teritorije i likuje nad svakodnevnim pogromom i terorom koji se vrši nad njenim
narodom, jer, tobože, novi globalni poredak u nastajanju ne poznaje granice i
njemu je oznaka etniciteta posve relativna stvar, s tim što, da ne bi bilo
zabune, kada njemu tako nešto zatreba, pravi jasnu razliku između „izabranih“ i
onih drugih „odmetnutih“ naroda parija.
- To je država, čija je politička vrhuška spremna da se u ime
sopstvenog naroda, ukoliko globalni "Gazda“ u tome vidi neki svoj interes,
danonoćno izvinjava za sve nepočinjene zločine prema drugim narodima, a da i na
samo pominjanje eventualnih zločina nad sopstvenim narodom s krajnjom
nelagodom, odbojnošću i postiđenošću crveni, jer globalni „Gazda“ kaže (a
njegova reč je sveti zakon), da su žrtve pojedinih „odmetnutih“ naroda manje
vredne od žrtava drugih, za neke njegove interese „korisnih“, naroda.
To je država one političke elite u kojoj se neprestano, papagajski ponavljaju
fraze: "skore integracije", "ulaznica za civilizovani svet", "kadidatura za
članstvo", samo zato da bi se prikrila sva nesposobnost, svo neznanje i sva
nezainteresovanost da se društvo povede napred u bilo kakvu izvesnu budućnost.
Naravno, globalni "Gazda" ne podnosi političare i državnike koji rade u
interesu izvesne budućnosti svoje države i svog naroda.
- To su država, društvo, javno mnjenje, pa i narod koji veće
interesovanje pokazuju za sudbinu nastradalog psa, nego za potresnu sliku svih
onih nesrećnih ljudi koji svakodnevno bojažljivo mole za jedan dnevni topli
obrok u narodnim kuhinjama. Jer, zaštita životinja mu danas dođe kao globalni
„in“ trend, a ljudi su za „globalni menadžment“ ništa drugo nego, u većini
slučajeva, „beskorisne izjelice“. Humanost i moral su prilično rastegljive
kategorije za poredak koji nam dolazi , zar ne?
- To je društvo, to je javno mnjenje i, napokon, to su ljudi čija je
najveća preokupacija da, ako treba i danonoćno posmatraju, komentarišu i
ocenjuju „dešavanja“ na „Farmi“, u „Velikom bratu“
<http://www.srpskaanalitika.com/p-vanja-j-vucenovic--srbija-u-paradi-velikog-brata/159310.html>
ili nekim drugim postmodernim „rijalitiji eksperimentima“, iskazujući tako
svu opskurnost svog izopačenog voajerizma i perverznog egzibicionizma. Ne, ne
interesuje njih što možda baš na taj način, kao „pokusni kunići“, dobrovoljno
učestvuju u eksperimentu in vivo koji „Neko na vrhu“ pažljivo i studiozno
obrađuje i proučava, a sve a u cilju daljeg razvijanja mračnog plana uticaja na
psihu i ponašanje širokih narodnih masa putem problematičnih „tv sadržaja“. Ili
se to samo pod maskom rijalitija proveravaju svi mogući mehanizmi nadziranja
ljudskih jedinki u strogo kontrolisanim životnim uslovima, kao uvertira za neke
potencijalno krupnije poduhvate u budućnosti, kao što su nadziranje i stroga
kontrola nad životom i smrti čitavih društava, kako su o tome svojevremeno (za
one koji umeju da čitaju) pisali Džordž Orvel, Oldos Haksli i Zbignjev
Bžežinski.
- To je, napokon, država onog naroda i onih ljudi koji bi za povoljan
bankarski kredit uradili ama baš sve, izdali i "prodali" brata i sestru, oca i
majku, državu, veru, istoriju i tradiciju. I to sve, samo da bi pošto-poto
obezbedili sebi odlazak na letovanje ili na predstojeće nezaobilazno planetarno
prvenstvu u fudbalu. Filozofija kredita je istinska paradigma Novog svetskog
poretka, koju je moguće izraziti prostom definicijom: nikada ne možeš toliko da
potrošiš, koliko možeš da se zadužiš. A zaduživanje vodi gde? U nova
zaduživanja, pa u ropstvo, prvo ekonomsko, zatim kulturno, fizičko i na kraju,
neizostavno i u ono najgore i najporaznije ropstvo-duhovno ropstvo. A globalni
Veliki Inkvizitor sa osmehom posmatra sve te silne redove i gužve u bankama,
sve te silne kreditne kartice, čipovane i nečipovane, zadovoljno trljajući ruke
i naslađujući se činjenici da je uspeo da stvori još jedno društvo, baš po
njegovoj "meri".
Dakle, to bi ukratko, prema skromnom rezonovanju autora ovih redova, bili
„idealna“ država, „idealan“ narod, „idealno“ društvo, „idealni“ ljudi i
„idealno“ stanje svesti, morala i mentaliteta o kojima sanjari i na kojima
neprestano i neumorno, već godinama, decenijama, pa možda i vekovima radi
globalni Veliki Inkvizitor. Dabome, to bi bila ta „idealna“ slika budućeg
„Vrlog novog sveta“ kojeg iz dana u dan očajnički prizivamo u zagrljaj
proročkim rečima velikog Fjodora Mihajloviča Dostojevskog:
„Učini nas svojim robovima, samo nas nahrani!“
Priča se da je ovo omiljena rečenica današnjeg globalnog Velikog Inkvizitora,
"Gazde vrlog novog sveta". Da li se još uvek pitate, zašto baš ona?
I da ponovim još jednom za sve one koji su nakon ovog teksta možda nešto i
posumnjali: svaka sličnost sadržaja gore napisanog teksta sa nekim stvarnim
državama, političarima, narodom ili ljudima je posve slučajna i nenamerna.
A sada, nazad na Farmu da se "naš" Inkvizitor ne bi ljutio, jer ako se
naljuti...
Novi Sad, 28.05.2010.
http://www.srpskaanalitika.com/
_______________________________________________
SIM mailing list
[email protected]
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
