TOMIČINO JEVANĐELJE
Izvor: Pravda, 29.05.2010; Strana: 10 MORALNI BUVLJAK Zaista je čudno da se diže tolika larma na izraženu želju našeg Ministarstva zdravlja da „ozakoni“ pravila pisanja o zdravstvu jednim lepim Pravilnikom. Pa, braćo novinari, kad već imamo ovakav Zakon o informisanju – čije je izmene Mlađan Dinkić „progurao“ ispred nosa nakostrešenih ljubitelja medija iz Unije i OEBS-a – šta fali podzakonskom aktu u kome vam se lepo objašnjava: „umesto ’prostitutka’ koristi termin ’seksualna radnica’“. I dobro, gospodo, što bi novinar kad naleti na taj slučaj lupao glavu, pa da mu se omakne neka nepodopština zbog koje sudija iz Malovićkine reformisane „falange“ može da po Zakonu o informisanju rebne neku jaču kaznu? Što bi? A, pazi dalje. Još ti ministar, misleći i na „posebne slučajve“, ukine svaki rizik: „termin ’prostitutka’ se koristi samo ako je reč o maloletnoj osobi koja pruža seksualne usluge“. Naravno, nije vam jasno zašto maloletnice mogu biti „prostituke“, a ove koje imaju pravo glasa – ne. A, šta vas baš briga za to. Toliko stvari ne znate, pa ne patite zbog toga. Uostalom, ima Pravilnik i važnijih odrednica: „Novinaru nije dozvoljeno da objavljuje informacije o lečenju, metodama, intervencijama, lekovima čija se efikasnost ne može proveriti kod uglednih i referentnih zdravstvenih ustanova i Ministarstva zdravlja“. Blago tim novinarima koji budu „službovali“ po tom Pravilniku. Može se desiti da bez objavljenog teksta zarade platu. I, neće se ubuduće gubiti vreme na besplodne i po razne uvoznike štetne rasprave o vakcinama. Kad Tomica primi injekciju za, recimo, konjski grip ili neki drugi koji stigne ujesen do nas – nema prigovora i rasprava. Ko ima referentniji i ugledniji od našeg ministra!? A taman posla da neko posle priča ili piše o „lečenju, metodama, intervencijama“. Pa, to bi moglo uvozniku, a i samom ministru, da nanese takvu štetu da se to ne sme dopustiti ni po koju cenu. Pustite vi to zezanje od „slobode štampe“. Nikad Srbija više ne sme da dozvoli da neko strada kao onaj dobri dr Kon. Pa, to je, bre, bio nacionalni mobing! Šta su tom čoveku radili na radnom mestu. A zaista je glupo i da novinari sami biraju reči kad žele nešto da opišu. Čemu? Lepo stoji u Pravilniku:„umesto reči ’zaraza’ novinar treba da koristi ’infekcija’“. Pa, razmislite sami? Zar nije nekako lepše da imate „infekciju“ nego da se priča: „on ima zarazu“. Sprimitivnim rečnikom nikad mi nećemo stići do one ministrove klinike u Minhenu. Evropa je dobar rečnik. „Umesto termina ’narkoman’ treba koristiti ’korisnik droge’“. Kako lepo rečeno. Dođe ti da odmah postaneš „korisnik“ Šarićevih robnih marki. Kad ti se kaže da si „narkoman“, nekako se osećaš diskriminisano. A kao „korisnik droge“, ti si, bre, čovek gospodin. Kao „korisnik avionskih usluga“. Ma, kao „korisnik usluga seksualne radnice“! Pa, to tako lepo zvuči da tvojoj rođenoj ženi dođe da te uzme za ruku i lično odvede u instituciju gde se te usluge pružaju. A možda i država, posle ovog, da neke subvencije za strane i domaće ulagače koji se odluče za taj biznis. Zanimljivo, Tomica ovde nije ostavio mogućnost da maloletnici ostanu „narkomani“. Zašto? Pa, zato. Može mu se. Kao što mu se može da propiše i ono najvažnije: „Ukoliko je osoba koja radi u zdravstvu osumnjičena za primanje mita, mediji ne bi trebalo da objave ime i prezime osumnjičenog, čak i da ih nadležni saopšti“. Jasno. Gde sad da se prezaposleni Tomica nadgornjava s onim Dačićevim badavadžijama. To ti je svet koji je obnevideo od jurnjave za tolikim mafijama. Ma, saopštiće oni to iz inata. Ovako, propišeš novinarima i siguran si. Pošto ima predloga da se Pravilnik o izveštavanju ni slučajno ne odbacuje, nego da se doradi, naći će se tu i drugih rešenja. Recimo, „umesto da traži ostavku od ministra zdravlja koji se operiše u inostranstvu, novinar treba da pohvali postupak ministra i ukaže na razmenu lekarskih iskustava sa razvijenim svetom“. Kad malo bolje razmislite, s Pravilnikom je mnogo bolje. Zašto da se ujedamo među sobom? Lepo se dogovorimo i – svima dobro. Pacijenti neće znati koliko im je loše, lekari koji se odluče za neku malu „mitologiju“ neće patiti od post-traumatskog sindroma, ministar može da skokne na još neku operaciju do Minhena ili možda i preko okeana. Novinari mogu da nakrive kapu i pišu kako dolikuje. A čitalac se neće ujutro, dok pije prvu kafu, trzati, škrgutati zubima i udarati šakom o sto. Slika kao iz sna. I zar to nije mnogo lepše nego da se krljamo kao oni iz „Farme“, pa da mora da interveniše RRA. Autor: SLOBODAN RELJIĆ
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
