Самит ЕУ-Западни Балкан. Часови говорничке вештине.
Тагови: Данас на Балкану <http://serbian.ruvr.ru/balkans/> , Ставови <http://serbian.ruvr.ru/tag_22285/> Блохин Тимур 1.06.2010, 22:32 Photo: EPA Самит ЕУ-Западни Балкан заказан за 2. јун може да постане грандиозна акција са гледишта квантитативног фактора - на крају крајева, на њега су позвани високи руководиоци из земаља-чланица ЕУ, западног дела Балкана, САД, Русије и Турске. И који може да претрпи неуспех са гледишта квалитативног фактора из читавог низа разлога. Према писању словеначког издања „Дело", нико не гарантује да организатора самита, Шпанију, не очекује конфузија која се у марту десила премијерима Словеније и Хрватске - тада су, подсећамо, високи балканска функционери остали у положају гостољубивих домаћина којима нико није дошао у посету: српска делегација револтирана на то што ће Косово бити заступљено као независна држава бојкотовала је самит. Игнорисали су га и озбиљни европски чиновници као што је, на пример, Херман ван Ромпеј. Како ће овог пута бити решен проблем око непопустљиве Србије? Као варијанта - самит ће се одржати без државних симбола. Још једна варијанта: према подацима руских медија, у Сарајеву ће се поред шефа тзв. косовске дипломатије сместити шеф УНМИК-а Занијер који, међутим, неће ограничавати слободу самоизражавања албанских власти покрајине. У овом случају присутност представника УН је формалност која, истина, према речима историчара Александра Ритова, може да задовољи Србију. То ће говорити да УН контролишу овај део Србије, да није баш јасно да ли је косовско питање за Европљане дефинитивно решено.Али моменат је деликатан пошто ће сваки уступак од стране Србије значити да ће идући пут Косово бити још комплетније заступљено на међународним самитима - сматра гн Ритов. Лидери Западног Балкана могу да се фотографишу колико год желе, да позивају Брисел да их прими у сложну европску породицу и да прате све то осмесима и руковањем, као што је то већ било 29. маја у престоници БиХ. Од тога, ипак, не нестаје осећање да су код њих испод мантила, тачније речено, испод одела, сакривени ножеви. Споменули смо хладно оружје не ради духовитости - да се сетимо званичне формулације српских политичара пошто је Црна Гора признала Косово - „нож у леђа Србије". На самиту западнобалканским земаљама, од којих независност српске покрајине није признала само БиХ, чак и под председавањем Шпаније која је противница независности Косова, не преостаје ништа друго, осим вођења разговора о привржености евроинтеграцији. Јер, других додирних спољнополитичких тачака, заправо, и немају. Уз то, о нечем апстрактном лакше је говорити, него о конкретном. Наводимо са тим у вези мишљење руског историчара Александра Ритова: Мишљења сам да ће у Сарајеву бити типична варијанта тзв. кретања у правцу „да": учесници ће, наиме, покушати да заобиђу нерешиве проблеме и концентрисати на то, где се постићи компромис, на пример, у питањима нових интеграционих пројеката за Србију. Уколико, учесници самит донесу одлуку да се, рецимо, сврши са косовском проблематиком, самит ће претрпети неуспех. Данас се политичка реалност на Балкану не може променити ни под никаквим условима, па ће, по мени, учесници самита заобилазити оштре углове. А сада о проблемима БиХ, тим пре што ће домаћин самита бити Сарајево. У идеалу, требало би да учесници конференције колегијално допринесу преласку земље из дејтонске у бриселску еру. Све ту је, рекло би се, лепо и као што је премијер Републике Српске Милорад Додик говорио пре пар месеци у интервјуу за Глас Русије, „читав регион је опредељен за европску интеграцију. Па наравно и Носна и Херцеговина". Али ево шта је он рекао даље: „Међутим, евроинтеграција се користи да моделира унустрашњи систем, против чега смо ми. И ми смо јасно рекли да, уколико неко пожели да укине нашу аутономију зарад европских интеграција, да смо ми против тих интеграција." Покушаји централизације земље који се косе са Дејтонским споразумом, и то под изговором да је Република Српска држава створена помоћу геноцида, самовоља високих представника у БиХ, као и мноштво нерешених чисто унутрашњих питања, која се, на пример, тичу поделе државне имовине између ентитета не могу се разрешити на једном самиту, па према томе, земља се неће приближити ЕУ. Српски аналитичари на страницама локалних новина основано сматрају да самит може да се претвори у час говорничке вештине, ако стране не предложе нешто конкретно. Рецимо, државе на тлу бивше Југославије које су признале Косово могле би да најаве могућност ревизије дотичне одлуке уколико Међународни суд правде изрекне вердикт о нелегитимности проглашења независности покрајине. Али била би фантастична претпоставка да ће земље-чланице ЕУ, као и државе које су на прагу ступања у ову заједницу, а камоли које обијају њене прагове учинити такав корак. http://serbian.ruvr.ru/2010/06/01/8899840.html
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@antic.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
