Piše: Ljiljana Milenković ponedeljak, 31 maj 2010
<http://www.akter.co.rs/index.php/politikaprint/2613-otkopavanje-istine.pdf> PDF <http://www.akter.co.rs/index.php/politikaprint/2613-otkopavanje-istine.html?tmpl=component&print=1&page=> Štampa <http://www.akter.co.rs/index.php/component/mailto/?tmpl=component&link=aHR0cDovL3d3dy5ha3Rlci5jby5ycy9pbmRleC5waHAvcG9saXRpa2FwcmludC8yNjEzLW90a29wYXZhbmplLWlzdGluZS5odG1s> El. pošta TAJNE KOMUNISTIČKE GROBNICE U SRBIJI Otkopavanje istine Krajem prošle godine formirana je državna Komisija za istraživanje tajnih masovnih grobnica nastalih početkom oslobođenja od okupatora, koju čine 24 člana, predstavnika brojnih eminentnih institucija Za nekoliko nedelja na zaječarskom brdu Kraljevica počeće istraga o tome da li se tu nalaze posmrtni ostaci nekoliko stotina ubijenih građana toga grada i okoline od strane komunističkog režima posle Drugog svetskog rata. Biće to početak otkrivanja istine o tajnim masovnim grobnicama nastalim početkom oslobođenja od okupatora. Krajem prošle godine formirana je državna Komisija za istraživanje ovih grobnica, a nju čine 24 člana, predstavnika brojnih eminentnih institucija. „Pre izvesnog vremena Vlada Srbije ukinula je oznaku poverljivosti sa nekih dokumenata i naša namera je da od arhiva, koji čuvaju takvu građu, dobijemo uvid u dokumentaciju koja do sada nije bila dostupna istraživačima. Nadamo se da ćemo dobiti uvid u kopije spiskova stradalih ljudi i da ih registrujemo. Najviše građe očekujemo u Arhivu Srbije i u dokumentaciji BIA, sa čijim predstavnikom u našoj komisiji, gospodinom Panićem, odlično sarađujemo“, kaže mr Srđan Cvetković, sekretar Komisije za istraživanje tajnih komunističkih grobnica u Srbiji. SLUČAJ DUŠANA TOMIĆA Industrijalac Dušan Tomić iz Zaječara imao je knjižaru, zejtinaru, bio je ugledni građanin. Uhapšen je neposredno po oslobođenju uz dojavu da je bio simpatizer četnika. Uhapsio ga je lokalni funkcioner OZNE, koji je i danas živ, i odveo u zaječarski zatvor. Tu je tamnovao do 10. februara, kada je iz zatvora poručeno porodici da više ne dolazi da ga vidi. Posle toga njegova majka i sin došli su do oboda grada, gde su videli otvorenu raku oko koje se okupilo mnoštvo ljudi. Tela streljanih bila su plitko zakopana, ali ograđena žicom, tako da rodbina nije mogla da im priđe. Porodica Tomić godinama je potom proganjana, a sin Dobrivoje Tomić proveo je 50 godina u emigraciji. Vratio se 2000. godine u zemlju sa željom da pronađe grob svoga oca i vrati otetu imovinu. VIŠE DESETINA HILJADA STRELJANIH „Broj žrtava će se, svakako, meriti desetinama hiljada“, kaže Cvetković i naglašava da Komisija ne želi da procenjuje tačne brojke. Veruje se da je među njima nekoliko desetina hiljada streljanih Nemaca, više hiljada Mađara, više hiljada Albanaca i nekoliko desetina hiljada Srba. Državna komisija istražuje period od 12. septembra 1944. godine do kraja 1946, mada u Komisiji kažu da u svoje istraživanje žele da uključe i žrtve IB-a, dodajući da su se takva pogubljenja događala najdalje do 1953. godine. Zašto je kao granični datum uzet baš 12. septembar 1944. godine? „Prvo, zato što je tada, nakon dogovora Tito – Šubašić, kralj pozvao Jugoslovensku vojska u otadžbini, koja je bila međunarodno priznata, da se priključi partizanima. Time je legalizovan partizanski pokret i pozvani četnici da se priključe partizanima. Tog istog dana, kod Kladova na Dunavu, Crvena armija počela je oslobađanje Srbije. Mi bismo želeli da se obuhvate i kasniji periodi, jer imamo zahteve građana da se uključe stradali u vreme otkupa i kolektivizacije. Ima i onih koji su stradali za vreme IB, kao Arso Jovanović, kome se ne zna grob, kao i vreme stradanja tokom postojanja Golog otoka. Najveći broj ljudi stradao je do 1948. godine, ali to nije bilo takvih razmera kao 1944. i 1945. godine, i najduže do 1953. godine“, napominje Cvetković. Komisija je planirala da tokom ove godine istražuje postojanje tajnih grobnica na području Beograda, Zaječara, Smedereva, Leskovca, Čačka, Valjeva, Pančeva, Subotice i Pirota. „Na području smederevskog okruga evidentirano je šest lokacija na kojima su bez suđenja obavljane masovne egzekucije, u blizini fabrike ’Želvoz’, na samoj obali Dunava, u Velikoj Plani pronađene su dve lokacije, a u Smederevskoj Palanci u krugu kasarne na lokaciji Rudino. Tu smo popisali najveći broj stradalih, možda 90 posto. Našli smo spiskove narodnooslobodilačkih odbora za Jesenički i Velikooraški srez, odnosno za Veliku Planu, Smederevo i Smederevsku Palanku. Tu su popisane sa punim imenom i prezimenom 452 osobe, dok 309 vodimo kao nestale. Kod nestalih, reč je o osobama stradalim na drugim teritorijama“, napominje Srđan Cvetković. Detaljno se istražuju i zaječarski okrug, odnosno tadašnji srezovi Zaječar, Knjaževac, Bor i Boljevac. „Zaječar se prvi našao na udaru posle 12. septembra, kada je došlo do oslobađanja tog kraja, koji je uz Valjevo prvi oslobođeni grad. Proces represije počeo je veoma rano, od polovine septembra 1944, pa do polovine februara naredne godine, kada su počela neka farsična suđenja. U tom periodu stradalo je više stotina ljudi, možda čak i hiljadu. Za sada imamo podatke za preko 600 ljudi, a indicija je da je taj broj znatno veći“, kaže Cvetković. Na području Zaječara ima pet lokacija. Prema svedočenjima sina jedne žrtve, grobnica je u podnožju Kraljevice. Druga lokacija je na vrhu Kraljevice, na Konjskom groblju, i ona je, prema svedočenjima, bila prva u koju su sahranjivani streljani građani. Treća zaječarska lokacija tajnih neobeleženih komunističkih grobnica nalazi se na teritoriji današnje kasarne. Streljanja je obavljala Služba za zaštitu naroda, koja je radila pri partizanskim odredima, a činili su je provereni partijski kadrovi koji su sprovodili vrlo poverljive zadatke, prema spiskovima svojih proverenih ljudi, ali i na osnovu dojava građana. Procedura je uvek bila ista – iz zatvora, koji se nalazio na mestu današnjeg zaječarskog arhiva, nakon gašenja svetla, najčešće po nekoliko desetina ljudi vezanih žicom, izvođeno je na streljanje. Iz Komisije pozivaju sve građane koji imaju podatke o tajnim grobnicama ili ubijenima da se javi na brojeve telefona: 011 339-82-42, odnosno 065 877-17-57 ili pošalju informaciju na mejl: [email protected] Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli . Otvoren je i sajt komisije čija je adresa: www.komisija1944.mpravde.gov.rs, http://www.facebook.com/group.php?gid=106487369396108 IDEOLOŠKA STRELJANJA U Boljevcu je bila jedna lokacija u manjem istražnom zatvoru, gde je bilo nekoliko desetina streljanih. Reč je o lokaciji potoka Zmijanac, gde su ljudi dovođeni iz okoline Boljevca, streljani i zatrpavani vrlo plitko tako da su, prema iskazima svedoka, psi raznosili kosti. „Planiramo da tu pokrenemo, preko sudskih organa, proces iskopavanja, pošto komisija nema prava da to radi, već nadležni sudski i policijski organi“, kaže Srđan Cvetković. Da bi se to uradilo, potrebno je da se iz Okružnog tužilaštva pokrene pretkrivični postupak protiv N. N. osobe, kako bi počele istražne radnje na terenu. Gradonačelnik Zaječara Boško Ničić, kažu u Komisiji, spreman je da ponudi komunalne službe da pomognu u ekshumaciji žrtava, a odredio je i posebnu parcelu na lokalnom groblju, gde bi žrtve bile sahranjene i njihovi grobovi jednoobrazno obeleženi, najavljuju iz Komisije, dodajući da će ti grobovi nositi i državno obeležje. Ko su bili ljudi koje su streljali njihovi sunarodnici na kraju rata? „U ogromnom broju slučajeva radi se o neprimerenoj kazni za nekakvu egzistencijalnu kolaboraciju ili, pak, čistoj ratnoj osveti. Bukvalno, ljudi su se u pogrešno vreme našli na pogrešnom mestu i mnogi bi, da su kasnije dopali zatvora, možda dobili veoma malu vremensku kaznu“, kaže Cvetković. Bila je tu i kategorija ljudi koji su jedva čekali oslobođenje, ne želeći da beže, ali su i oni završili sa ostalima. „Sva je prilika da su ratni zločinci bežali, a ceh platili neki drugi. Represija je bila ciljana da se eliminiše onaj ko nije na našoj strani. To ne negira antifašistički pokret, ali govori da je bilo ideoloških streljanja“, tvrdi Cvetković. Kao primer navodi odmazdu nad 19 ljudi u selu Planinica. Oni su nevini streljani, po priznanjima OZNE, u znak odmazde za stradanje oca poznatog partijskog aktiviste Živana Vasiljevića. http://www.akter.co.rs/index.php/politikaprint/2613-otkopavanje-istine.html
<<image007.jpg>>
<<image008.jpg>>
<<image009.jpg>>
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
