Драган Шутановац “учествујемо у евентуалним заједничким вежбама”…NATO

 

 

Војном сарадњом до стабилности на Балкану 

 

Војни споразум Србије и Хрватске

Српске жртве у „Бљеску“ и „Олуји“, Србе протеране из Хрватице, њихову имовину, 
одузета станарска права, викендице и одмаралишта на мору, све смо заборавили 
јер Евро-Атлантске интеграције су најважније. А Предраг Симић каже За 
претпоставити је да постоји и трећи много јачи фактор чија се реч слуша 
подједнако пажљиво и у Београду и у Загребу. 

ЗАГРЕБ – Хрватски министар одбране Бранко Вукелић потврдио је у Загребу да ће 
током јуна Србија и Хрватска потписати војни споразум. „Одбрамбени споразум са 
Србијом значи стабилизацију односа две земље”, изјавио је Вукелић новинарима на 
свечаној академији поводом Дана Оружаних снага Хрватске. Рекавши да споразум 
говори о садашњости и будућности, Вукелић је нагласио да су будућност Хрватске, 
стабилност и мир у њој, условљени стабилношћу Србије и њеним путем према 
Евро-Атлантским интеграцијама. „Хрватска као водећа земља у региону има задатак 
и дужност да помаже и подстакне све земље региона да постану чланицама ЕУ и 
НАТО”, рекао је хрватски министар одбране.

 

Хрватски председник Иво Јосиповић поздравио је најаву склапања споразума, 
истичући да је „добродошао сваки договор који јача мир, безбедност и сарадњу 
Хрватске”.

Војни споразум чланице НАТО и војно неутралне Србије
Историчар Чедомир Антић, из Напредног клуба, има резерву према овом споразуму и 
наводи најпре да би било добро да се о њему прво расправљало у Народној 
скупштини. „Реч је о споразуму који није обичан, пошто ни односи са Хрватском 
нису обични. За разлику од већине других држава из региона Хрватска је у овом 
тренутку домовина највећег броја прогнаника у Европи, а ти прогнаници живе не 
територији Србије. За разлику од осталих држава из региона у Хрватској и 
дан-данас постоје особе које живе у Србији а које су на тајним оптужницама. Од 
Хрватске је Резолуцијом Скупштине Савета Европе 2005. тражено да Србе врати у 
Устав као конститутивни народ, али она то није учинила. Покојни председник 
Туђман је још 1995. прихватио постојање два аутономна котара, Книн и Глина, за 
Србе у Хрватској, али они су укинути 1997. и 2001. године. У условима у којима 
Србија не поставља та питања, а хоће да ствара нови почетак са Хрватском, наша 
земља се представља као неозбиљна држава”, сматра Антић. 

Хрватска је земља која је део атлантских интеграција. А Србија је 2007. у 
великом сагласју Демократске странке и Демократске странке Србије изгласала 
војну неутралност”, истиче Антић и додаје да је Хрватска признала Косово.
 

Српска и хрватска војска треба да сарађују

 

Жеља нам да је размењујемо информације и искуства и да учествујемо у 
евентуалним заједничким вежбама, како у Србији, тако и ван граница наше земље, 
јер смо потпуно убеђени да је то најбољи и једини пут коначног помирења, каже 
министар одбране Драган Шутановац објашњавајући мотиве за одлуку да 
министарство на чијем је челу потпише споразум о сарадњи са Министарством 
одбране Хрватске. 
 

·   Најавили сте то као стављање тачке на мрачну прошлост?

Чињеница је да је наша прошлост оптерећена великим бројем жртава, али желимо да 
покажемо да две војске нису непријатељске војске и да оне могу да допринесу не 
само регионалној него и глобалној безбедности.

 

·   Како коментаришете оцене да, с обзиром на нерешене проблеме, није време за 
нови почетак са Хрватском?

Сваки споразум о сарадњи води ка решењу проблема, а свака критика таквог 
споразума је у ствари неразумевање да проблеми могу да се реше само кроз 
дијалог. Свестан сам тога да прошлост и данас на одређени начин оптерећује 
односе две државе, али сам и убеђен да ће овај споразум допринети стабилизацији 
и бржем решавању проблема који се не тичу само питања одбране. Република 
Србија, односно Министарство одбране, имају потписане споразуме са свим земљама 
у региону и подсећам да претње, пре свега мислим на тероризам и организовани 
криминал, не бирају ни земљу, ни границу ни етничку припадност. Уколико не 
будемо на безбедносном простору бивше Југославије интензивно сарађивали, било 
кроз полицијску, било војну или обавештајну сарадњу, свака од земаља може бити 
подједнако угрожена ма колико се изоловала и не желела да учествује у сарадњи.

 

·   Да ли је споразум требало прво да одобри Скупштина Србије?

Ниједан овакав споразум се не потврђује прво у Скупштини Србије. Та критика је 
упућена од оних који не разумеју на који начин функционише државна управа. А 
свакако ће и овај споразум ићи на ратификацију у скупштину и очекујем да ће 
већина гласати за њега.

 

***

http://www.srpskapolitika.com/

_______________________________________________
SIM mailing list
[email protected]
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

Одговори путем е-поште