Raditi protiv Srbije nije krivica
Društvo <http://www.pecat.co.rs/category/3drustvo/> | Uredništvo <http://www.pecat.co.rs/author/admin/> | jun 4, 2010 at 15:18 _____ Piše Marko Keković Da je reforma pravosuđa izvršena neustavno i traljavo po kriterijumu moralno-političke, partijske podobnosti, što je, koristeći obilje argumentacije dokazao na stranicama „Pečata“ Ratko Marković, dokazuje i zahtev Evropske komisije da se poništi niz odluka Boško Ristić radi za „interese firme iz druge države i interese druge države protiv interesa firme iz svoje države i svoje države u kojoj je član najviših organa“ Ne možemo čak ni jednu mašinu da zamenimo bez odobrenja Agencije za privatizaciju, a Boško Ristić slobodno krčmi našu imovinu, kaže Mirko Vujanović, generalni direktor somborskog „Borelija“, društvenog preduzeća nastalog od prodajnih i drugih objekata „Borova“ u Srbiji, koje zapošljava oko 700 radnika. Ako mu se ne stane na put, uskoro će Ristić, advokat „Borova“, rasprodati po bagatelnim cenama celokupni inventar „Borelija“, kao što je, kako se tvrdi, već omogućio da njegov hrvatski klijent kupi između 10 i 15 lokala. Vujanović je ogorčen, a to osećanje sa njim dele zaposleni, rukovodstvo i sindikalna organizacija, što Ristićeva advokatska kancelarija radi za „interese firme iz druge države i interese druge države protiv interesa firme iz svoje države i svoje države u kojoj je član najviših organa“. Oni još smatraju da su advokatske usluge koje Ristić pruža Hrvatskoj protiv svoje države nespojive sa njegovim ulogama narodnog poslanika, predsednika Odbora za upravu i pravosuđe i člana Visokog saveta sudstva. Pored svega, „Boreli“ dokazuje da je čitav posao nelegalan, jer po našim zakonskim odredbama ovakvom imovinom ne može se, sem uz izričitu saglasnost Vlade Srbije, trgovati sve dok Srbija i Hrvatska o tome ne potpišu bilateralni sporazum. Boško Ristić negira navode iz „Borelija“ i tvrdi da se sve radi po zakonu. Takođe da on ne prodaje njihovu imovinu nego je samo pravni zastupnik svog klijenta, a cena se postiže na licitaciji i da nije, kako se sumnja, vlasnik advokatske kancelarije. Ristić na kraju kaže da je advokatski posao strogo odvojio od svojih državnih i stranačkih funkcija. GLAVA NA PANJU Sudovi u Sremskoj Mitrovicu i Valjevu proglasili su nevažećim ugovore o prodaji „Borelijevih“ lokala „Borovu“, ostali nisu. Vujanović ovako suprotne odluke sudova po istoj stvari tumači Ristićevim funkcijama i uticajem koji on ima na pravosudni sistem, pa očekuje da će i odluke o ništavnosti kupoprodajnih ugovora sudova u Sremskoj Mitrovici i Valjevu na sledećoj pravosudnoj stepenici biti poništene. Ako se Vujanovićeva prognoza ostvari, advokatski nameštenik Boško Ristić će praktično pokazati kako funkcioniše reformisano sudstvo, čija je politička perjanica, i kako je on uspešno razdvojio mukotrpni rad za koru hleba od visokih državnih funkcija, kojih se nevoljno prihvatio, samo da prekine partijski monopol i stvori slobodno i ničim, osim zakonima, sputavano pravosuđe. Nešto je Ristić proredio nastupe na televizijama i dokazivanje da u ovoj zemlji nije obavljen nikakav reizbor, pa nije ugrožena stalnost sudske funkcije, kao preduslov za nezavisno sudstvo, nego potpuno nov izbor. Puj pike, ovo do sada ne važi, idemo ispočetka da omogućimo da građanima Srbije sude samo dostojne sudije, a njih su nam podarili po merilima Nate Mesarović, Snežane Malović i Boška Ristića. Za ove nije problem što čitava pravnička struka smatra da je čišćenje pravosuđa izvršeno po kriterijumu moralno-političke, partijske podobnosti. Sa strukom, a i svim ovdašnjim protivnicima je lako. Prilepi im se koja etiketa, ostalo ignoriše. Reči našeg istaknutog stručnjaka za ustavno-pravna pitanja dr Ratka Markovića odjeknule su u Briselu, ali, nažalost, ne i u Beogradu To su pokušali da učine i sa obiljem argumentacije koja se nalazi u tekstu „Sudstvo-Ahilova peta države Srbije“ našeg istaknutog ustavno-pravno stručnjaka, prof. dr Ratka Markovića (objavljen u 111. i 112. broju „Pečata“). Tu ubedljivu i osnovanu argumentaciju često su koristili u javnosti Srbije, doduše ne pominjući ni autora ni „Pečat“. Međutim, ono što nije doprlo do ušiju i pameti naših vlastodržaca i „reformatora sudstva“, doprlo je do Evropske komisije koja zahteva da se izvrši: „revidiranje procedure izbora“, „preispitivanje sastava pravosudnih tela“, „poštovanje stalnosti sudske funkcije“, i da se svim neizabranim sudijama „do rešenja njihovog statusa isplaćuje sedamdeset odsto plate“. Nešto pre ovog zahteva Evropske komisije Ustavni sud Srbije poništio je neustavnu odluku u vezi sa reizborom sudije Zorana Saveljića, što, s obzirom na obrazloženje, ukazuje na to da će i ogroman broj nereizabranih sudija morati biti vraćeno na funkciju. Na to ukazuju Omera Hadžiomerovića, sudije Apelacionog suda u Beogradu: „Očekujemo da se nedostaci reizbora sudija uskoro otklone, a pravni model bi mogle da budu odluke Ustavnog suda“. I Vida Popović Škero, sudija Vrhovnog kasacionog suda kratko komentariše odluku Evropske komisije: „Mogu samo da kažem da je žalosno što smo dočekali da nam i Evropa kaže ono što smo mi, nacionalni stručnjaci tvrdili od početka“. Dakle, kompletan posao oko navodne reforme pravosuđa traljavo je i neustavno urađen, i mora se popraviti. I to baš tamo gde su Boško Ristić i ostali stavljali glavu na panj da je sve urađeno u skladu sa evropskim vrednostima. NE ZNAMO DA SMO SREĆNI Možda će niški advokat, koji je razdvojio profesiju od funkcija predsednika Odbora za upravu i pravosuđe i člana Visokog saveta sudstva i koji nema svoju advokatsku firmu nego je unajmljenik u tuđoj, uspeti da evropskim pravnicima pokaže da oni ustvari nemaju pojma o pravnoj državi i u interesu svih građana Srbije odbani svoje životno delo. Vrlo je verovatno, međutim, da će Ristić nastaviti da prodaje „Borelijevu“ imovinu „Borovu“, na licitaciji i uz poštenu cenu, jer kao nameštenik mora svakodnevno da se dokazuje. Valjda će viši sud imati razumevanje za privatni posao člana VSS i ućutkati sudove u Sremskoj Mitrovici i Valjevu. Tako se na Ristića neće odnositi optužba iz Sombora da radi za interes Hrvatske, a protiv interesa Srbije. „Mogu samo da kažem da je žalosno što smo dočekali da nam i Evropa kaže ono što smo mi, nacionalni stručnjaci tvrdili od početka“: Vida Popović Škero Raditi protiv Srbije i nije baš neka krivica, naročito ako se šteta prikaže kao korist. Davanje Vojvodini mogućnost da postane država je korisno zbog vropskih integracija, stvaranje etničkih regiona na kritičnim tačkama Srbije je dobro da se manjine lepo i sigurno osećaju a nama to podiže ugled u Evropi, proglašavanje Turske za glavnog spoljnjepolitičkog partnera je od neprocenjivog značaja za uživanje blagodeti islamske civilizacije. Igmanskom inicijativom stupili smo na put pomirenja i evropske perspektive, samo da ne pominjemo Dobrovoljačku ulicu u Sarajevu i Tuzlansku kolonu, da obostranim povlačenjem optužbi za genocid pred MSP Hrvatskoj damo sve (pride priznanje za agresuju), a ona nama ništa, da shvatimo da smo deklaracijom o Srebrenici „pokazala hrabrost i istorijsku zrelost“, a ne da smo Republiku Srpsku prepustili na nemilost Harisu Silajdžiću… Ostaje još da shvatimo kakva će se sreća na nas sručiti što milijardu evra, sa daljom tendencijom, presipamo u džepove stranih banaka i tako čuvamo kurs dinara. Naivni, kakvi smo, mislimo da je bolje bilo te pare plasirati u proizvodnju. U odnosu na sve ovo šta je krčmljenje „Borelijevih“ lokala!? http://www.pecat.co.rs/2010/06/raditi-protiv-srbije-nije-krivica/
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
