MIŠA ĐURKOVIĆ: JEDAN NAMAZANI BRITANSKI SPIN ILI RAZMENA JUGA SRBIJE ZA SEVER KOSOVA
utorak, 08 jun 2010 12:47 Miša ĐURKOVIĆ Iako sam nesklon krupnim rečima, u ovom slučaju moram da jasno kažem kako bi onaj ko sa srpske strane ulazi u takve pregovore mogao da rizikuje čak i da bude optužen za akt izdaje U poslednjem broju londonskog „Ekonomista“ (Marks ga je zvao glasilom evropske buržoazije a i danas se smatra megafonom kroz koji se najavljuju neki budući potezi londonske administracije) pojavio se krajnje zanimljiv članak o severu Kosmeta. Članak pod nazivom „Pitanje granica“ je školski primer obaveštajnog pakovanja jedne političke inicijative sa svim relevantnim elementima željene operacije i ishoda. Kako to izgleda? Pravi apsurd je sam početek teksta u kome se kaže da iako velike sile (Amerikanci i EU) stalno insistiraju na nepromenjivosti granica, neki na Balkanu i dalje nastavljaju da se zanose takvim idejama. Već u drugom pasusu podseća se da je Kosovo 2008. proglasilo nezavisnost koju je do sada priznalo 69 zemalja. Neupućen čitalac mora da se zapita za sopstveno metnalno zdravlje: kako se to za nepromenjivost granica zalažu oni koji su pre dve godine priznali nasilnu promenu granice države Srbije? U daljem toku teksta nastavlja se izlaganje problema koji Kosovo i dalje pričinjava Zapadu, tvrdi se da inicijativa Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu jako ljuti zapadnjake, koji prijateljski objašnjavaju srpskoj vlasti da takve inicijative ugrožavaju izglede za priključenje EU? Izvinite, šta ugrožavaju? Kako može biti ugroženo nešto što ne postoji? MIR DO KRAJA SVETA Nadalje se citira ekonomista Boris Begović (valjda u svojstvu poznatog stručnjaka za Kosovo) i navodi se odlučan stav Vuka Jeremića da nam je važnije Kosovo od EU. A onda se uz tu izjavu majstorski pakuje prvi deo slagalice u kome se podseća da Srbiju stvarno Kosovo ne zanima jer ima 1, 8 miliona Albanaca kojima ne pada na pamet da budu lojalni toj državi. A onda, u tri poslednja pasusa dolazi u mašnicu upakovano rešenje za sve probleme. Prvo saznajemo da na severu Kosova postoji homogena srpska sredina u kojoj živi skoro polovina srpskog stanovništva na Kosmetu (uzgred, ovo je gola laž izrečena u jasne propagandne svrhe). Kosovska vlada, kaže autor, ne vlada severom, a evo nedavno su održani i lokalni izbori u organizaciji države Srbije. Uočite kako „Ekonomist“ koristi legalistički rečnik o izborima za organe koje njihov zvanični diskurs po pravilu na terenu naziva paralelnim institucijama. U sledećem pasusu dobijamo drugi deo jednačine: Priština bi se rado otresla ovih dosadnjaka sa Severa, kao što bi se Srbija lako odrekla svega onoga južno od Ibra. I eto rešenja koje uleće samo od sebe: s druge strane „granice“, postoji „Preševska dolina“ u kojoj su većina Albanci. Citira se Ragmi Mustafa, gradonačelnik Preševa, koji kaže da bi jedna mala razmena teritorija (sever Kosova za Preševsku dolinu) „donela stabilnost u region i zaustavila rat zauvek“. Poslednji pasus je savršenstvo britanske propagandne mašinerije. Dobroćudne zapadne diplomate izričito odbijaju otvaranje pitanja granica na Balkanu (!?) jer bi to pokrenulo neke stare duhove vodeći ka problemima u Bosni i Makedoniji. Ali, kaže autor, i pored tako uzvišenog moralnog pristupa, treba se nekad zapitati kolika je cena. Jer, bez tako hrabrih poteza, albanski jug Srbije i srpski sever Kosova ostaće siromašni i zanemareni. A čekaj, ostatak Kosmeta i ostatak Srbije valjda cvetaju sa zaprepašćujućom ekonomskom konjukturom i stopama rasta koje Kini uteruju strah u kosti? Završava se izjavom Belgzima Kamberija, aktiviste za ljudska prava iz Preševa koji kaže kako su oni taoci odnosa između Prištine i Beograda. Međutim, zaključuje autor, oni bi mogli da budu deo rešenja, a ne problema. Vrhunac teksta su ipak precizne ilustracije. Pored plastične karte koja crta problem, data je slika Albanca u čijoj pozadini vijori zastava države Srbije sa propratnim tekstom „talac u Preševu“! E, sad ko posle ovakvog dubokoumnog teksta može da se suzdrži a da ne uloži sve svoje snage u borbu za pravednu razmenu severa Kosova i Preševske doline kako bi se zauvek okončali ratovi i sukobi. To je valjda još jedina stvar na Balkanu koja smeta da mi svi nakačimo kečiće, a Albanci šajkače, zagrlimo se i zapevamo „Biljana platno beleše“. DANAJSKI ENGLEZI Šta smo, dakle, mogli da naučimo iz ove pažljivo spakovane bezbednosno-propagandne inicijative: Prvo, jedini razlog što Albanci još 1999. ili 2004. nisu u paketu počistili sve četiri opštine na severu jeste što su one strateški ostavljene za neku buduću zamenu. Drugo, sami Albanci su u međuvremenu naučili koliko je ta stvar strateški važna za njih i ne pada im više na pamet da čiste sever ili da zaista (sem deklarativno) traže njegovu „reintegraciju“. Treće, naš i dalje najveći neprijatelj jeste gordi Albion i od njihovog rasizma, arogancije i nikad napuštene imperijalne svesti dolaziće nam verovatno najveća zla i u sledećem veku. Što reče jedan komenatator, Amerikanci, i kad te tuku, to rade bez emocija, poslovno, ostavljajući otvorenu mogućnost da te nekad i iskoriste pa čak i uzmu za saveznika. Englezi to rade sa strašću, sa željom da te dotuku. Četvrto, na iznetom planu razmene ove dve oblasti se ozbiljno radi i pre svega će Englezi to ozbiljno gurati u budućnosti. Podsetimo se da su pre par meseci već u javnost puštani baloni o navodnim tajnim pregovorima između Beograda i Prištine o takvoj razmeni. Peto, nije slučajno što su tokom pregovora o Kosmetu, Albanci sa juga Srbije angažovali Vetona Suroija da bude njihov zastupnik i što bi, svaki put kad bi se iz Beograda pustili baloni o podeli, aktivirala priča o Preševskoj dolini i mogućnost trampe. Kad nešto od Engleza dolazi, po pravilu je, naučili smo to, velika podvala. U Srbiji će se nažalost naći dovoljno nesrećnika koji bi se na ovakvu stvar primili (setite se 27. marta), posebno što je nezvanična zvanična srpska strategija za Kosmet izgleda zasnovana na premisi o razgraničenju sa Albancima po svaku cenu i bilo gde. Ko hoće da zna o kakvoj gluposti se radi, neka pročita Cvijićeve tekstove o značaju prostora koji se pominje kao vrata Balkana. Dakle, geostrateški prostor ove tri opštine je jedna od najvažnijih tačaka u Srbiji, i njena velika šansa za budući razvoj. Predaja ovog prostora je odricanje od bilo kakve ozbiljne budućnosti. To je, između ostalog, o odricanje od Koridora 10. Iako sam nesklon krupnim rečima, u ovom slučaju moram da jasno kažem kako bi onaj ko sa srpske strane ulazi u takve pregovore, mogao da rizikuje čak i da bude optužen za akt izdaje. Preporuka za vlasti Srbije: na ovakve danajske darove može se odgovoriti samo na jedan način – Hvala, ne treba. Konačno, da vas podsetim da je onaj Zoran Đinđić, na koga se stalno pozivate, 2001 bio jasan i izričit kad je izbila pobuna na jugu: odgovoriti svim sredstvima i, ako treba, i ratovati za odbranu svoje teritorije, jer bez Koridora 10 Srbija nema nikakvu budućnost. http://standard.rs/vesti/36-politika/4711-mia-urkovi-jedan-namazani-britanski-spin-ili-razmena-juga-srbije-za-sever-kosova-.html
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
