Милан Галовић Ћутање владике Артемија
Одлазећи пре неколико дана са Косова Артемије је монасима и верницима поручио: „Чувајте наше светиње и наше Косово”. Монаси као да га нису чули, или је у питању нешто друго. Управо зато је на умировљеном владици, који неспорно и даље има ауторитет међу њима, да им јасно поручи да не напуштају манастире јер је опстанак светиња на Косову и Метохији највећи интерес СПЦ. Али десило се оно што нико није очекивано. Монаси су служење цркви подредили подршци свом духовном оцу. После монаха из Црне Реке који су, незадовољни умировљењем владике рашко-призренског напустили манастир без канонског отпуста, јуче су се за њиховим примером повели и монаси из манастира Свети архангели код Призрена и још неколико светиња. СПЦ ће, као што је то било и у случају Црне Реке, сачувати духовни живот у манастирима довођењем игумана и монаха из исте или других епархија, али је извесно да је реч о озбиљним потресима унутар цркве. Тешко је доћи до званичних информација из цркве, али незванични извори кажу да је умировљени владика Артемије од митрополита Амфилохија, који је привремени администратор Епархије рашко-призренске, тражио да и даље буде духовник монасима. Да му се одобри што и другом умировљеном владици захумско-херцеговачком Атанасију. Није му удовољено и уследио је бунт монаха. „Питање монаштва је велико питање о којем је требало да воде рачуна чланови Синода и Сабора. На седници Синода у фебруару после саопштене одлуке о привременом разрешењу управљања епархијом дословно сам рекао: Оци и браћо, овом одлуком ви сте бацили атомску бомбу на Косово и Метохију. Видећете шта ће се десити”, рекао је владика Артемије у једином интервјуу који је дао након што је умировљен. Ако је владика Артемије знао шта ће бити, а већ је прихватио саборску одлуку о умировљењу, онда је као архијереј одан СПЦ морао да предузме све што је у његовој моћи да не дође до осипања монаштва са Косова и Метохије. Какве одлуке су донела највиша црквена тела којима владика замера да су запоставила питање монаштва? Синод је оптужио владику Артемија да није извршавао одлуке „црквене владе”, указао је на неправилности у пословању епархије због којих је и покренута истрага пред Вишим судом у Београду. Сабор је, лаички речено, донео одлуку о смени владике рашко-призренског. Владика Артемије је учинио много за СПЦ и српски народ на Косову и Метохији, уочи бомбардовања упозоравао је на трагедију која ће се догодити, после рата остао је у покрајини. Али, касније се упорно оглушивао о одлуке врха СПЦ, између осталог и договор са представницима међународне заједнице на Косову, као што је обнављање светиња уништених и оштећених у погрому над српским становништвом 17. марта 2004. године јер није хтео да их „обнављају они који су их уништавали”. У делу јавности самовољан одлазак монаха тумачи се као доказ да је око Артемија створен култ личности. Баш зато, јер то није примерено цркви, умировљени епископ би требао да јасно каже да ли подржава одлазак монаха из манастира. Милан Галовић [објављено: 14/06/2010] http://www.politika.rs/rubrike/uvodnik/Cutanje-vladike-Artemija.sr.html
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
