Увалили врућ кромпир?
11.06.2010, 16:43 Како се приближавају рокови пресуде која ће бити изречена у Међународном суду УН о статусу Косова, срасти се усијавају. И највећу активност испољава ЕУ. Њен специјални представник у Приштини Питер Фејт ставио је до знања да он лично не само да не сумња у садржај судске одлуке, већ већ и ради у складу са њом. Ја полазим од претпоставке да ће одлука у широком смислу учинити комфорнијим став Београда, али ће истовремено пружити одређену подршку Косову - изјавио је он у Бриселу. И одмах додао: Надам се и претпостављам да ће оваква пресуда довести до новог рата признавања независности Косова. Откровења Питера Фејта разматра наш аналитичар Петар Искендеров. Није тајна да нерешеност косовског проблема све више нервира руководство ЕУ. Јер реч је о главном питању по коме постоји подела у ЕУ. Бриселској бирократији је пошло за руком да превлада неслагања о Лисабонском договору. Лидери европских држава налазе заједнички језик у изради антикризних пакета тешких на милијарде. Али поводом Косова нема јединственог става, и он за сада није на помолу. Грчка, Шпанија, Кипар, Румунија и Словачка за разлику од својих колега из ЕУ, инсистирају на томе да не признају самопроглашену независност Косова као груби прекршај међународног права који ствара опасан преседан. А ако у оквиру једне организације постоји тако поларно схватање међународног права - тешко да таква организација може да претендује на водећу улогу у европским пословима. Раскол поводом Косова у редовима ЕУ директна је последица супротвних ставова, које су по косовском питању заузели Београд и Приштина - потврдила је у разговору за Глас Русије руководилац Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН Јелена Гускова: Данас две стране упорно бране сасвим супротне тачке гледишта. Једни су за отцепљење, независност, а други говоре о томе да је Косово спрска територија. У сличним условима, разуме се, тешко је наћи компромис између ове две снаге, уверена је Јелена Гускова. Ипак то само доказује погубност једностраних прилаза и решења, треба тражити додирне тачке. Европи је важно да разради за Косово узајамно прихватљиве моделе - можда не тако једнозначне као босански или кипарски. Али у Европи, изгледа, има снага које би се решиле да иду другим путем. Тачније, да натерају једну од страна косовског конфликта да капитулира - Србију. Наводно, кад већ петорка опортуниста у редовима саме ЕУ не жели да мења свој став, да притисено на слабу карику. И ако Питер Фејт још размишља о Међународном суду УН, његове колеге из ЕУ понекад не сматрају нужним да прибегавају чак ни таквој реторици. Британски амбасадор у Београду Стивен Вордсворт ових дана је директно изјавио да Србија не може да ступи у ЕУ док остаје у опозицији са 80% њених чланова, који су признали Косово. Амбасадор је истина прећутако како сама ЕУ финкционише у условима таквог раскола. Очигледно зато да би „тврдоглаве Србе" представио као једину препреку на путу регулисања косовског проблема. Само што сличан прилаз превише личи на покушај да се ували другоме врућ кромпир. Јер прави узроци нерешености косовског проблема се састоје у једностраном курсу подршке албанских сепаратиста од којег и даље не планирају да одустану ни Брисел ни Вашингтон. http://serbian.ruvr.ru/2010/06/11/9630847.html
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
