Prisluškivani razgovori Željka Ražnatovića Arkana miloš vasić
Služba nije prepuštala stihiji čak ni svoje Frankenštajnove monstrume. Kolikogod tzv. paravojne grupacije bile od koristi, postojala je opasnost da se otrgnu, obezobraze i umisle; štaviše, da posegnu za vlašću. Koliko je ta opasnost bila realna i koliko je bila ozbiljno shvaćena, može se videti iz ovih arhiva Ovde, na početku, treba opet uvesti jedno metodološko upozorenje. Ono se odnosi na razlikovanje nepotpisanih, sterilisanih dokumenata od onih potpisanih i – pretpostavlja se – neredigovanih. Redigovana, sterilisana dokumenta potiču od države. Neredigovana, sa potpisima načelnika, analitičara i operativaca, sa punim zaglavljiva, potiču – ukratko – od "Laufera", ako ga se neko seća. To je bilo Šešeljevo zbirno ime za svoje izvore iz redova policije i Državne bezbednosti, a njih je, bogami, imao; plašiti se da ih ima i dalje. Iz toka suđenja u Hagu vidi se Šešeljev napor da sebe i SRS odvoji od ratnih zločina koje su činile njihove paravojne formacije ilegalno organizovane kroz "nepostojeći" Srpski četnički pokret, kao oružanu ruku stranke. Šešelj će za sve optuživati "Srpsku gardu" Srpskog pokreta obnove, Arkana i njegovu "Srpsku dobrovoljačku gardu" i druge manje ili više divlje ekipe slobodnih umetnika sa terena. Udbini podaci, međutim, govore drugo i država ih je ustupila Hagu. Odatle u četvrtom tomu "Policijskog dosijea" toliko Lauferovih papira: to je pokušaj neutralisanja službenih podataka o aktivnostima SČP i stvaranja kakve-takve ravnoteže. NASTAVAK http://www.vreme.com/cms/view.php?id=936361
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
