Спољни дуг звони на узбуну
Укупан девизно задужење Србије у марту достигао 23,3 милијарде евра, што је 76,2 одсто БДП-а, па смо се опасно приближили друштву високо задужених земаља. – Државни дуг у у децембру 9,84, у марту 10,2, а у априлу 10,39 милијарди евра Задуженост Србије у девизама никога не оставља равнодушним. Последњег дана марта ове године укупан спољни дуг земље био је 23,3 милијарде евра, што је за 513 милиона евра више него последњег дана децембра 2009, пише у последњем извештају Народне банке Србије. Јавни дуг (део девизног дуга за који гарантује држава) истог дана износио је 10,2 милијарде евра, од тога унутрашњи 4,2, а спољни 5,9 милијарди евра. Министарство финансија је објавило да је на крају априла јавни дуг достигао 10,39 милијарди евра, док је последњег дана децембра 2009. био 9,84 милијарде евра. Приватни сектор је 31. марта дуговао страним повериоцима 15,7 милијарди евра (незнатно више него на крају децембра), од чега дуг банака чини 31,6, а предузећа 68,4 одсто. Наведене бројке, нарочито када се упореде са недовoљним растом новостворене вредности (поготову извоза, од кога се једино може очекивати страна валута), али и све већих рата које пристижу за већ узете зајмове, забринули су и оне који су до скора тврдили да нам „спољни дуг није зао друг”. А да има разлога за бригу говори и податак из извештаја централне банке да је учешће укупног спољног дуга у бруто друштвеном производу достигло 76,2 одсто, што нас за само 3,8 процентних поена дели од показатеља спољне задужености који би нас сврстао у високо задужене земље (80 одсто БДП-а). А кад погледамо само део јавног дуга из априла (10,39 милијарди евра), он у свему што у створимо једне године учествује са 31,5 одсто, саопштило је Министарство финансија. С друге стране, аналитичари НБС кажу да је државни дуг Србије још испод горње границе мање задужености (по ММФ-у и Светској банци 48 одсто БДП-а и 132 одсто извоза), па за сада не прети да прерасте у макроекономски проблем. „С обзиром на брз темпо задуживања, у наредном периоду ипак треба водити рачуна како о нивоу задужености, тако и о сврси задуживања, односно могућности да се преузете обавезе уредно измирују”, упозорава се у извештају Народне банке. На „брзтемпозадуживања” у више наврата указивао је и одлазећи гувернер Радован Јелашић. На годишњем регионалном Самиту гувернера и министара финансија одржаном почетком месеца у Бечићима он је рекао да се због брзине повећања јавног дуга поставља питање да ли ћемо моћи да одржимо ниво привредне активности. МинистаркафинансијаДианаДрагутиновић, међутим, не мисли тако. Она је недавно у разговору за наш лист изјавила: ,,Ни за једну привреду дуг од 45 одсто БДП-а није велики. Не знам пример земље која је доживела кризу, а да је јавни дуг мањи од 60 одсто БДП-а. Не знам за земљу која је са дугом од 32 одсто у БДП-у имала проблема са извршењем својих обавеза”. Професор др Млађен Ковачевић указује и да је спољни дуг Србије знатно „тежи” од онога каквим се представља. –Влада Србије, неки званичници и академски економисти игноришу спољни дуг предузећа, поготову приватних – указује Ковачевић. – Они занемарују чињеницу да међународне финансијске институције при обрачуну степена спољне задужености узимају целокупан спољни дуг. У мају прошле године ММФ је проценио да ће однос укупног спољног дуга Србије према БДП-у у 2010. години достићи 85,6oдсто, а у 2011. чак 90,4 процента. Др Павле Петровић, професор Економског факултета у Београду, и главни уредник „Кварталног монитора”, приликом недавног представљања ове публикације је рекао: „Илузија је да наш јавни дуг није проблем. Тачно је да он тренутно није претерано велики, али је брзина његовог раста велика”. Он је истакао да се у кризама по правилу појављују претходно „сакривени” дугови, као што су гаранције државе и локални дугови, тако да ревизија јавног дуга Србије показује да он сада није 32 одсто БДП-а већ 36 одсто, уз опасност да се додатно увећа. „Међународно искуство потврђује да је у земљама у развоју критичан ниво јавног дуга од 60 одсто БДП-а, јер свако увећање доводи до смањења привредног раста за два процентна поена. На примеру Србије то би значило да, после кризе, уместо по очекиваној стопи од пет одсто, привреда расте по стопи од три одсто”, рекао је Петровић. Али, избори су све ближи, па др Милојко Арсић, професор београдског Економског факултета и један од економских саветника премијера, сматра да би коначно требало стати на пут склоности владајућих гарнитура да се лагодно задужују уочи избора. Поготову што је земља у кризи, а опоравак неизвестан. Зато би било добро, сматра он, да се у овој години законски дефинишу трајна фискална правила, што је, иначе, једна од обавеза коју је Србија преузела у постојећем аранжману са ММФ-ом. Тај „законом о фискалној одговорности”би, по речима министарке Драгутиновић, ускоро требало да се нађе у скупштинској процедури и њиме би се ограничио однос јавног дуга на 40 до 45 одсто БДП. А. Микавица [објављено: 20/06/2010] http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Spoljni-dug-zvoni-na-uzbunu.sr.html
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@antic.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
