UKAZANJE SABLASTI „VELIKE ALBANIJE“
ponedeljak, 21 jun 2010 11:26 Petar ISKENDEROV U Prizrenu se ne okuplja svealbanska liga, već ceo balkanski samit kao arogantni pokušaj albanskih lidera Kosova da pokažu susednim državama i celom svetu gde se danas nalazi pol sile na Balkanu Došlo je vreme za realizaciju platforme Prizrenske lige, sa ovakvim apelom obratio se svim Albancima i svetskoj zajednici lider kosovskog pokreta „Samoopredelenje“ Albin Kurti. Prema njegovim rečima, prvi korak u tom pravcu trebalo bi da bude „puna nezavisnost“ Kosova, zapravo povlačenje sa njegove teritorije međunarodnih mirovnih snaga i anuliranje takozvanog „Ahtisarijevog paketa“ – plana bivšeg specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN, kojim je Kosovu data „nezavisnost pod nadzorom“ i koju danas faktički nadziru pokrajinska misija Evropske unije i natovski kontingent. Potom bi Kosovo, prema Kurtijevim rečima, trebalo da se ujedini sa Albanijom, posle čega će doći na red „rešavanje opštealbanskih pitanja – u prvom redu u Makedoniji, Istočnom Kosovu (tako albanski nacionalisti nazivaju opštine Južne Srbije sa mešovitim srpsko-albanskim stanovništvom), Crne Gore i Grčke“. On je takođe skicirao sukcesivnost koraka u tom pravcu: „Priština i Tirana trebalo bi da koordiniraju akcije i istovremeno harmonizuju zakonodavstvo da bi se pripremili za sprovođenje dva referenduma, u Albaniji i na Kosovu, i na osnovu rezultata referenduma da se Kosovo ujedini sa Albanijom“. Izjave Albina Kurtija praktično su otvorile njegovu predizbornu kampanju o opštim izborima na Kosovu 2011. godine i odmah su je prihvatila sva vodeća kosovska izdanja. List „Epoka e re“ navodi njegovu izjavu da je „Ahtisarijev plan“ „stvorio na Kosovu još jednu Bosnu“ i zato vlasti Prištine treba da pregovaraju sa Tiranom o ujedinjenju, a ne sa Srbijom o podeli. Prilika je da se kaže da se izbori za kosovsku skupštinu mogu održati i pre vremena, uzimajući u obzir tešku socijalno-ekonomsku situaciju na Kosovu i zaoštrenu političku borbu. Međutim, reči lidera „Samoopredelenja“ nipošto ne treba smatrati predizbornom retorikom. Harizmatični omladinski lider Albin Kurti danas je maltene jedini kosovski političar čija je popularnost u stalnom usponu. U opozicionom bloku konkurencija mu može biti jedino šef „Alijanse za oslobođenje Kosova“ Ramuš Haradinaj. Doduše, taj bivši terenski komandir „Oslobodilačke vojske Kosova“, bivši premijer i statista procesa u Haškom tribunalu, po svom radikalizmu ne odstupa značajnije od samog Kurtija, i može s njim da stupi u koaliciju. VELIKA ALBANIJA SUTRA Još je mnogo indikativnije nešto drugo: „velikoalbanske“ apele Albina Kurtija podržava većina stanovništva kako i na Kosovu i u Albaniji. Prema podacima ankete koju je ove godine provela agencija Galup Balkan Monitor, velika većina građana Albanije i pokrajine Kosovo, koje je jednostrano proglasilo nezavisnost od Srbije februara 2008. godine, zalažu se za stvaranje „Velike Albanije“. Na pitanje o podršci toj ideji pozitivno je odgovorilo 74,2 odsto anketiranih na Kosovu i 70 odsto u Albaniji. Pritom, 47,3 odsto učesnika ankete na Kosovu i 39,5 odsto u Albaniji smatra da je velikoalbanska države u njenim najširim etničkim granicama moguća već u bližoj budućnosti. (3) Ti se podaci principijelno razlikuju od rezultata istraživanja koje je obavio Program za razvoj UN oktobra-decembra 2006. godine. Tada je svega 2,5 odsto kosovskih Albanaca smatralo ujedinjenje sa Albanijom najboljim rešenjem, dok se 96 odsto njih zalagalo da Kosovo postane nezavisno u svojim sadašnjim granicama. (4) I evo četiri godine kasnije, velika većina stanovništva Albanije, sa skoro četiri miliona, i Kosova, sa dva miliona ljudi, nedvosmisleno se zalaže za ujedinjenje ispunjavajući sadržinom prognoze Albina Kurtija o rezultatima mogućih referenduma. Ne treba sumnjati da će se i makedonski i crnogorski albanci kao i albansko stanovništvo južne srpske Preševske doline takođe u velikoj većini odrediti za podršku ideji „Velike Albanije“. Ovo tim pre što se pozivanje na program Prizrenske lige sve izrazitije prati i u delovanju prvih ličnosti Kosova i Albanije. U gradu Prizrenu 26-27. juna će na inicijativu kosovskog predsednika Fatmira Sejdijua biti održan susret šefova država Albanije, Makedonije, Crne Gore i Kosova. Prema izveštaju prištinskog lista „Zeri“, koji je predstojeći susret označio kao „samit poruka“ i pozvao se na portparola predsednika Kosova Džavita Bećirija, svoje učešće potvrdili su lideri svih navedenih država – Bamir Topi, Georgij Ivanov i Filip Vujanović. Prema rečima Bećirija, „predsednici će održati bilateralne susrete, a, osim toga, imaće zajednički sastanak sa konferencijom za štampu posle susreta. (5). Drugog dana susreta šefovi država će posetiti istorijsko-kulturne znamenitosti Prizrena. Radi se u prvom redu o istorijskim mestima vezanim za rad takozvane Albanske (ili Prizrenske) lige u Prizrenu od 1878. do 1881. godine, na čije se odluke oslanjaju ideolozi „Velike Albanije“. U septembru 1878. godine rukovodstvo Albanske lige razradilo je i usvojilo radikalni program te opštealbanske strukture, kojim se predviđa ujedinjenje svih albanskih zemalja (koje su tada ulazile u sastav nekoliko vilajeta Osmanlijske imperije) u jednu državno-političku celinu, sa vođenjem adminsitrativnih poslova i obrazovanjem na albanskom jeziku, a takođe o formiranju albanske nacionalne armije uz očuvanje formalnog suvereniteta sultana – pozvanog da štiti albanske interese i neprikosnovenost njihovih zemalja. U odlukama Lige govorilo se o „borbi do poslednje kapi krvi protiv bilo kakve aneksije albanskih teritorija“ (6). Indikativno je da vodeći savremeni albanski istoričari, pored ostalih Kristo Frašeri, na sve načine apostrofiraju tobože „proturski“ karakter jednog od glavnih zahteva delegata Prizrenske lige („opšteg vilajeta“ za Albance) - kao nešto što pretpostavlja očuvanje Evropske Turske. (7) Međutim, sami turski istoričari gledaju na ulogu velikoalbanskog ujedinjenja drugačije ističući da su se njegovi ciljevi i delatnost u startu „nalazili u protivrečnosti sa interesima i samim postojanjem Osmanlijske imperije“. (8) STO GODINA ČEKANJA U narednim decenijama odluke i duh Prizrenske lige nepromenjivo su se nalazili u osnovi zahteva albanskog nacionalnog pokreta – pored ostalog u deklaraciji o nezavisnosti, usvojenoj 28. novembra 1912. godine na svealbanskom kongresu u Vlori. Uoči održavanja tog foruma budući šef Privremene albanske vlade Ismail Kemali lično se uputio u Beč glavnim evropskim koordinatorima Albanaca sa namerom ne samo da osigura međunarodnu podršku svojim planovima da proglasi albansku državu nego i da na stranicama lokalne štampe označi njene granice, u koju su uključene, osim zemlje Albanije, takođe i makedonski gradovi Bitolj i Skopje, grčka Janjina, a da ne govorimo o teritoriji Kosova. Treba napomenuti da je taj isti Ismail Kemali, koga albanska istoriografija smatra osnivačem nacionalne državnosti, još 1911. godine, u jeku antiturskog ustanka, pozivao Albance da isteruju „Slovene hrišćane“ pomoću oružja (9). I u vreme dok je bio šef Privremene vlade, zahtevao je od velikih država da očiste „albanske zemlje“ od Slovena i Grka. (10). A u jesen 1913. godine, nezadovoljni odlukama Londonske konferencije ambasadora velikih država, albanski lideri još jednom su pokušali da zaokruže teritoriju albanske kneževine, izvršivši oružani upad na Kosovo i Metohiju sa teritorije Albanije. Na talasu početnih vojnih uspeha, opet je taj isti Ismail Kemali zatražio je od velikih država da se iz sastava Kraljevine Srbije hitno isključe zemlje koje su zauzeli i pozvao da se o tom pitanju sprovede referendum među stanovništvom pograničnih regiona. Srpska armija je potom razbila albanske odrede, u čijem sastavu su se nalazili austrijski i bugarski instruktori, i onemogućila sprovođenje „plebiscita na nož“, zašta se već pripremala Austro-Ugarska. Međutim, „duh Prizrena“ nikuda nije iščeznuo. Memorandum Albanske akademije nauka, objavljen 1998. godine, pozivao je na što skorije rešavanje „nacionalnog albanskog pitanja“, pod kojim se podrazumevao „pokret za oslobođenje albanskih zemalja od inostrane okupacije i njihovo ujedinjenje u posebnu nacionalnu državu“, a same „albanske zemlje“ tumačene su maksimalno prošireno (11). I evo se sada u Prizrenu okuplja ne svealbanska liga, već ceo balkanski samit. Podsetimo da je predsednik Kosova Fatmir Sejdiju pozivao svoje balkanske kolege na neformalni susret u Prizren još 7. januara. Tada su na to pristali Bamir Topi, Filip Vujanović i hrvatski lider Stipe Mesić. Međutim, predsednik Srbije Boris Tadić, kome je takođe upućen poziv iz Prištine, odbio je poziv, a kancelarija Georgija Ivanova pozvala se na prezauzetost svog šefa. Sada je pak reč o još arogantnijem pokušaju albanskih lidera Kosova da pokažu susednim balkanskim državama, a ujedno i celom svetu, gde se danas nalazi pol sile na Balkanu. Program stvaranja „Velike Albanije“ sve izrazitije stiče neophodnu podršku i vrhuške i nižih slojeva društva. ___________________ [1] Bota Sot, 16.06.2010. [2] Epoka e Re, 16.06.2010. [3] http://www.balkan-monitor.eu/ [4] UNDP: Early Warning Report. 2007, March. P.16. [5] Zëri, 15.06.2010. [6] Reuter J. Die Albaner in Jugoslawien. München, 1982. S.18. [7] Frashëri K. Lidhja Shqiptare e Prizrenit. Tiranë, 1997. F.115. [8] Külce S. Osmanli Tarihinde Arnavutlluk. Izmir, 1944. F.250. [9] Ekrem Bey Vlora. Die Wahrheit uber das Vorgehen der Jungturken in Albanien. Wien, 1911. S.43. [10] Ibid. Lebenserinnerungen. Band I, (1885-1912). Münich, 1968. S.275. [11] Platform for the Solution of the National Albanian Question, Albanian Academy of Sciences. Tirana, 1998. R.5. http://rs.fondsk.ru/ http://standard.rs/vesti/41-svet/4807-ukazanje-sablasti-velike-albanije-.html
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@antic.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
