Опозиција: Још Хрватска и ЕУ затвара врата за Балкан


01. јул 2010. | 17:02 → 17:18 | Извор: Танјуг, РТВ 

 

У сарадњи са  <http://www.ftn.ns.ac.rs> ФТН и фирмом  
<http://www.alfanum.co.rs> AlfaNum 

БЕОГРАД - 

На спекулације неких медија да ЕУ после пријема Хрватске нема намеру да се даље 
проширује, посланици владајуће већине истакли су да то није званична политика 
Брисела, док опозиција тврди супротно - да је то потврда да ЕУ нема намеру да у 
скорије време прими Србију.

Шеф посланичке групе СПС-ЈС Бранко Ружић рекао је новинарима у парламенту да 
озбиљна комуникација земаља које претендују да постану чланице ЕУ и Брисела иде 
преко званичних канала, и да информација да после пријема Хрватске неће више 
бити проширења није званичан став ЕУ.

СРС: Прича о ЕУ за домаћу сцену

"Оно што јесте оријентација јесте оријентација ка проширењу и наравно да 
постоје предуслови за све земље у региону, па и за Србију, али очекујем да у 
догледном временском периоду постанемо члан ЕУ. То је интерес и ЕУ и свих 
држава у региону”, рекао је Ружић.

 


Филе: Проширење ЕУ остаје приоритет


Европски комесар за проширење Штефан Филе изјавио је да ће проширење Европске 
уније остати један од приоритета и за време белгијског председавања Унији, које 
је почело данас.

Белгијско председништво суочиће се са бројним важним питањима и то не само у 
вези земаља Западног Балкана, међу којима је и питање кандидатуре Србије за 
чланство у ЕУ, рекао је Филе.

У интервјуу за европски интернет билтен "Јурактив", Филе је истакао да се 
насупрот утиску да се неке чланице ЕУ противе даљем проширењу због економске 
кризе, из досадашњег искуства не може закључити да је тај процес успоравао 
економски развој "старих" чланица.

Филе је нагласио да је усвајањем Лисабонског споразума отклоњена сметња 
наставку процеса проширења, који ће остати један од приоритета током белгијског 
шестомесечног председавања ЕУ.

Опозициона СРС сматра да ЕУ нема намеру да у скорије време прими Србију у 
чланство, а заменик шефа посланика те странке Александар Мартиновић сматра да 
је то добро познато српским властима.

"Прича о ЕУ им је потребна због домаће политичке сцене да би покушали још 
једном да преваре грађане да су једини који могу Србију да уведу у ЕУ и донесу 
јој бољи живот", рекао је Мартиновић.

Радојко Обрадовић из ДСС сматра да та вест није изненађујућа и да свако ко се 
бави европским интеграцијама и проблемима које ЕУ има знају да се тај процес не 
мери данима, већ у најбољем случају са много година.

Загребачки недељник "Национал" објавио је да је немачка канцеларка Ангела 
Меркел уверила друге земље чланице ЕУ да након пријема Хрватске одустану од 
даљњег проширења на исток.

У тексту под насловом "Након Хрватске нико више у ЕУ", загребачки лист, 
позивајући се на неименоване изворе, наводи да су земље које претендују на 
чланство последњих дана дипломатски обавештене о одлуци ЕУ о затварању врата.

ЦОРЕПЕР одбио да расправља о захтеву Србије

У прилог те тезе наводи се одлука ЦОРЕПЕР-а, Одбора сталних представника Савета 
Европске уније, да се Хрватској допусти отварање три преостала поглавља 
преговора о пуноправном чланству, уз истовремено одбијање водеће институције 
Уније да расправља о захтеву Србије за кандидатуром.

 


Де Терваран: Хрватска у ЕУ 2012.


Хрватска је у ушла у последњу миљу приступних преговора с Европском унијом који 
ће вероватно завршити нешто касније него што је планирано, а читава процедура 
могла би да буде завршена 2012, оценио је данас белгијски амбасадор у Хрватској 
Марак де Шутет де Терваран.

На предавању "Уједињена Европа, идеја у настајању" одржаног у Загребу првог 
дана белгијског председавања ЕУ, Де Терваран је истакао да потписивање 
приступног уговора са земљама чланицама иде брзо.

"Његово ратификовање у националним парламентима захтева, међутим, пуно времена, 
око годину и по", објаснио је белгијски амбасадор.

Према писању загребачког недељника, Хрватска ће бити последња земља која ће ући 
у ЕУ, а након ње више неће бити уласка, барем следећих десетак година, и то не 
због неспремности потенцијалних кандидата, него зато што је Брисел донео чврсту 
одлуку да никога више неће примити.

Немачка канцеларка још од марта 2009. истрајава на томе да ЕУ нема снаге за 
даље ширење док не консолидуј своје институције и унутрашње односе.

Да се оваква одлука стриктно проводи, говори и пример Црне Горе, која је у 
децембру 2008. поднела захтев да постане кандидат за чланство. На иницијативу 
Немачке, и уз подршку Холандије и Белгије, црногорска апликација блокирана је 
до даљњег.

Статус кандидата нема ни Србија, која је захтев поднела крајем 2009. године, 
Македонија има статус кандидата, али се не зна када ће почети преговори. У 
сличној позицији је и Албанија, која је молбу за чланство предала у пролеће 
прошле године.

Тиме је, пише "Национал", задат тежак ударац владајућим странкама у Србији, али 
и другим земљама регије, којима је чланство у Унији стратешки циљ.

Отрежњење је болно и може имати озбиљне последице по регију, али и саму 
Европску унију. Како сада ствари стоје, земље регије немају никакве гаранције 
да ће се проширење наставити, јер нема никаквог ангажмана Брисела на плану 
проширења, и нема никаквог, па ни оквирног, тајминга.

Посреди је само неодређено показана воља да се у неодређеној будућности 
проширење настави.

http://www.rtv.rs/sr_ci/politika/opozicija:-jos-hrvatska-i-eu-zatvara-vrata-za-balkan_198345.html

_______________________________________________
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

Одговори путем е-поште