Сутра прво заседање Скупштине дијаспоре Реч је о највишем представничком телу дијаспоре и у његовом саставу је 45 изабраних делегата
Предстојећи викенд биће у знаку српске дијаспоре и њених нових односа с матичном државом. После усвајања Закона о дијаспори и Србима у региону, стекли су се услови и за конституисање скупштине с делегатима из расејања. Прво заседање Скупштине дијаспоре и Срба у региону одржаће се од 3. до 5. јула у Београду. Скупштина је највише представничко тело дијаспоре и у њеном саставу је 45 изабраних делегата. Свечана седница биће у суботу, 3. јула, у Дому Народне скупштине и њој ће присуствовати председник Борис Тадић и највиши државни званичници. Милисав Алексић, делегат Скупштине дијаспоре и повереник за Француску, носилац више одликовања СФРЈ, СРЈ и Србије, као и одликовања које му је доделио председник Жак Ширак, каже за „Политику” да су велики задаци и обавезе пред Скупштином дијаспоре. – Држава треба више да учини на решавању питања војне обавезе, добијање путних исправа. Потребне су и олакшице у царинским питањима, да се дозволи људима да што више унесу у земљу. Пред нама је решавање таквих питања као што су улагања у нашу земљу и све оне законске обавезе које имамо према Србији. Али, захтеваћемо и да наша земља има обавезе према својим грађанима у расејању, јер је дошло време да они не буду више грађани другог реда. Одлуке које скупштина буде донела мораће сви да поштују. Председник Савеза Срба у Румунији Славомир Гвозденовић каже нам да оснивање Скупштине дијаспоре и Срба у региону може бити први и велики корак и да је сада право време да се ствари покрену. Гвозденовић је српски књижевник из Румуније, завршио је у Букурешту студије српског језика и књижевности, где је и докторирао. Од 1992. до 2008. био је српски посланик у парламенту Румуније, где је обављао важне функције. – Сарадња треба да буде садржајнија и квалитетнија, а тиме би се између Србије и њене деце расејане по свету стекло веће поверење. То је само мали напор у великој љубави, јер смо ми део српског народа. У Румунији је свега 22.568 Срба, што је пад од 10.000 за једну деценију. Кад не бисмо имали проблема са очувањем последњих преосталих српских школа и с повратком велике имовине нашој Цркви, крупнијих проблема у Румунији данас не бисмо имали. Зато смо животно заинтересовани за добре односе између Србије и Румуније. Али, и за посебне односе са матицом, коју волимо, коју поштујемо и у коју верујемо. Б. Билбија http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Sutra-prvo-zasedanje-Skupshtine-dijaspore.sr.html
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@antic.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
