http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/64677/Organizovano-ubijanje-malisana
02. 07. 2010. 12:00h | B. Rajić - Vesti Organizovano ubijanje mališana Mnoga deca su preminula jer organizam nije mogao da im preživi količinu citostatika koju su im lekari prepisivali kao terapiju, i ne radi se o korupciji već o organizovanom ubijanju dece, kaže za "Vesti" poslanik Nove Srbije Zlata Đerić. - Lekari su mom sinu prepisali terapiju citostaticima koju, iako je bio teško bolestan, verovatno ne bi preživeo. Deca koja su u to vreme lečena od takve vrste bolesti, i koja su po preporuci lekara primila celu dozu lekova više nisu među živima. Uz konsultacije sa stranim i našim lekarima, samoinicijativno smo doneli odluku da prekinemo terapiju. Dobijali duple doze citostatika: Deca na onkologiji Kada smo odluku saopštili lekaru Zoranu Bekiću, koji je u to vreme bio načelnik dečje onkologije, ispratio nas je iz ordinacije rečima: "Šteta, Miloš je mogao da se spase!" - priča svoje iskustvo Zlata Đerić, i nastavlja svoje potresno iskustvo: - Moj sin je preživeo, sada je student psihologije u Novom Sadu, ali mi je žao jer mnoga deca čiji su roditelji poslušali lekare, a znam ih lično, danas nisu među živima - priča ona. Indirektne pretnje lekara Prema Zlatinim rečima, odluku da prestaju sa terapijom su lekaru Bekiću morali da prenesu preko sekretarice, jer je tako komunicirao sa pacijentima. Posle nekoliko dana, Bekić je na razgovor pozvao njenog supruga. - Ubeđivao nas je da moramo dalje detetu da dajemo citostatike. Kad je video da mi to nećemo da uradimo, kazao nam je da će, zato što nećemo da ga poslušamo, naš sin imati poseban tretman. Znate, deca koja boluju od ove bolesti često su u komi, to je pretnja - kaže Đerićeva. Zlatinom sinu su sa 16 godina lekari otkrili rak kosti potkolenice i posle pregleda u bolnici na Banjici poslali su ga na onkologiju. Tada počinje borba sa teškom bolešću i lekarima. - U startu su mi kazali da će sin morati terapiju da prima 40 nedelja, proverila sam i videla da Šveđani citostatike ne daju duže od 27 nedelja. Dete mi je za vreme terapije više puta bilo u lošem stanju, krvna slika mu je bila očajna, dva puta je bio klinički mrtav pa su ga spašavali lekari na VMA, a posle 10 hemoterapije dobio je sepsu. Lekari su je sve duže i duže produžavali - kaže Đerićeva. Kad drugar njenog sina, koji je takođe bolovao od ove teške bolesti, nije izdržao terapiju preporučenu od lekara i preminuo u najtežim mukama, sin ju je, priča Zlata, molio da prekine terapiju i govorio da ako već mora da umre želi da umre u stanju u kakvom jeste. - Bila je to tužna slika, toj deci su ispadali zubi, lekovi su im pojeli koštanu srž, umirala su od bolova. Muž i ja smo se konsultovali sa stranim lekarima i odlučili da prekinemo - objašnjava Đerićeva i kaže da je spremna da svedoči na sudu. Pritisci na roditelje Zlata Đerić objašnjava da je svaki roditelj na Institutu za onkologiju morao da potpiše da je mogućnost smrti kod dece od hemoterapije prisutna, tako da su nekoj deci davali i duplu terapiju. - U Beču su nam lekari rekli da već 20 godina ne daju takvu terapiju deci. Dok je moj sin ležao u bolnici preminulo je puno dece, uglavnom 1990. godište. Mali Atila Urin preminuo je posle 26 terapija, do zadnjeg dana su mu davali lekove. Zatim, Sanja Stefanović... Drug mog sina Čvorović iz Čačka umro je posle par meseci terapije, a bilo ih je još - svedočo Zlata Đerić.
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@antic.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
