O tome su najviše govorila i dva svedoka odbrane - Gordana Knežević, novinar radija Slobodna Evropa koja je 1992. godine bila zamenik urednika sarajevskog lista Oslobođenje, i Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.
Obe su na pitanje advokata Ganićeve odbrane Edvarda Ficdžeralda da li misle da je zahtev Srbije za izručenje politički motivisan i da li bi Ganiću moglo da se garantuje pošteno i fer suđenje, odgovorile da taj zahtev jeste politički motivisan jer Beograd želi da dokaže da su Bošnjaci, a ne JNA, izazvali rat u BiH. http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2010/07/100712_ganic_monday.shtml Osveženo u: Ponedeljak, 12. jul 2010. - Objavljeno 16:23 GMT Ganićeva odbrana izvela svedoke Ejup Ganić tokom jednog od ranijih pojavljivanja na sudu u Londonu. Ganić, koji je uhapšen u martu, protekla četiri meseca proveo je u kućnom pritvoru. U Londonu je u ponedeljak po svemu sudeći bio pretposlednji dan glavnog pretresa po zahtevu Srbije za izručenje nekadašnjeg člana Predsedništva BiH Ejupa Ganića. Specijalni izveštač BBC-ja iz suda u londonskoj opštini Vestminster Slobodan Topović javlja da su današnja zbivanja obeležena pitanjem na kojem insistira kako tužilaštvo, koje zastupa interese Srbije, tako i odbrana, a to je da li bi Ganiću, ako bude izručen Srbiji, moglo da se garantuje pošteno, pravično i fer suđenje. O tome su najviše govorila i dva svedoka odbrane - Gordana Knežević, novinar radija Slobodna Evropa koja je 1992. godine bila zamenik urednika sarajevskog lista Oslobođenje, i Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Obe su na pitanje advokata Ganićeve odbrane Edvarda Ficdžeralda da li misle da je zahtev Srbije za izručenje politički motivisan i da li bi Ganiću moglo da se garantuje pošteno i fer suđenje, odgovorile da taj zahtev jeste politički motivisan jer Beograd želi da dokaže da su Bošnjaci, a ne JNA, izazvali rat u BiH. I Gordana Knežević i Sonja Biserko su izjavile da moguće suđenje Ganiću u Beogradu ne bi bilo fer i pošteno, da bi bilo političkih uticaja i da bi se svedoci, posebno oni iz BiH, plašili da dođu zbog straha da i sami ne budu uhapšeni. Napomenule su i da su mediji u Srbiji već proglasili da Ganića tretiraju kao ratnog zločinca. Tužilaštvo nije unakrsno ispitivalo svedoke odbrane, ali je kao svog svedoka izvelo Milana Petrovića, zamenika javnog tužioca za ratne zločine Republike Srbije. On je nastojao da dokaže da je rad Suda za ratne zločine apsoluno objektivan i nezavisan, da na njegov rad nema nikakvog političkog upliva i da on, s obzirom na svoj položaj, to ne bi dozvolio. Petrović je govorio i o saradnji tog suda u Beogradu sa Haškim tribunalom i naglasio da bi Ganić imao fer i pošteno suđenje jer su svi procesi pred tim sudom pod vrlo striktnim nadzorom javnosti, međunarodnih stručnih organizacija i nevladinih organizacija. Ganićev advokat doveo je u pitanje Petrovićevu tvrdnju da nije bilo primedbi na rad Suda za rate zločine u Beogradu, pre svega od strane nevladinih organizacija. Glavni pretres najverovatnije će biti okončan u sredu. Argumenti odbrane Ganićevi advokati kažu da su odgovornost njihovog klijenta za događanja u Sarajevu 2. i 3. maja 1992. godine istražila dva međunarodna tužioca - prvi u Hagu, drugi u Sarajevu, i u oba slučaja su zaključili da nema osnova za podizanje optužnice. Pred sud su doveli jednog od njih, Filipa Olkoka, koji je do pre nekoliko meseci bio međunarodni tužilac u Sarajevu. Jedan od advokata Stiven Džentl zadovoljan je onim što je taj svedok rekao: "Mislim da je dao iskaz koji će u velikoj meri doprineti utvrđivanju istine. On je nezavisni stručnjak na koga se mi oslanjamo. Jasno je rekao da je sproveo vrlo detaljnu istragu i došao do zaključka da nema dokaza protiv doktora Ganića." Bivši tužilac u ulozi svedoka je rekao da je na početku rata u Sarajevu delovalo više muslimanskih naoružanih grupa - od Zelenih beretki i Patriotske lige, do teritorijalne odbrane i kriminalnih grupa - te da je teško zamisliti da je nad njima postojala jedinstvena komanda. Takođe je kazao da je nemoguće utvrditi koja je grupa otvorila vatru na vojna ambulantna kola, vojnu bolnicu i napokon na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici. Ako nisu poznati napadači, onda nema ni dokaza da ih je kontrolisao Ganić, naglasio je Olkok. Takođe je rekao da je u istrazi nepobitno ustanovio da nije istinita tvrdnja srpskog tužilaštva da je Ganić učestvovao u dogovaranju oko povlačenja kolone JNA koja će biti napadnuta. Zamenika srpskog tužioca za ratne zločine Milana Petrovića koji prati postupak u Lonodnu BBC je pitao da li je time pao u vodu važan element beogradske optužnice. "Dokazi ukazuju na suprotan zaključak, i to će se pokazati tokom svedočenja koja slede", odgovorio je Petrović. Oštro unakrsno ispitivanje Svedok odbrane se suočio sa prilično oštrim unakrsnim ispitivanjem britanskog tužioca Džemsa Luisa koji zastupa Srbiju. Luis je iz dokaznog materijala koji mu je prosledjen iz Beograda pročitao izjave komandanata muslimanskih snaga iz tog vremena koji govore da slušaju Ganićeva naredjenja, budući da je predsednik Predsedništva Izetbegović najpre bio odsutan, a potom ga je u nekoj vrsti pritvora držala JNA. Olkok je priznao da se na te izjave može gledati kao na pokazatelj da je Ganić imao kontrolu, ali da on u istrazi koju je vodio do takvog zaključka nije došao. Na pitanje zašto dok je vodio istragu nije saslušao samog Ganića, svedok je odgovorio da nije procenio da je to potrebno. BBC je pitao jednog od Ganićevih branilaca Stivena Džentla, nije li njihov svedok tokom unakrsnog ispitivanja ipak priznao da je moguće da je Ganić kontrolisao naoružane grupe koje su otvorile vatru u Dobrovoljačkoj ulici. "Ne bih rekao da je to priznao, ja to svakako nisam čuo." Zamenik srpskog tužioca Milan Petrović je, međutim, siguran da je unakrsno ispitivanje bivšeg tužioca pokazalo da je načinio greške dok je vodio istragu o Ganiću. Tokom svedočenja Filipa Olkoka je utvrđeno da je on, dok je vodio istragu, razgovarao sa ista dva zaštićena svedoka koji su tužiocima iz Beograda dali iskaze tereteći Ganića. Za razliku od srpskog tužilaštva, Olkok smatra da ta dva svedoka nisu kredibilni. Jednog je opisao kao sitnog kriminalca, drugog kao nedovoljno upućenog pripadnika jedne od muslimanskih naoružanih grupa s početka rata. Svedok odbrane je takođe izrazio uverenje da Ganiću u Srbiji ne bi moglo da bude organizovano pošteno sudjenje. Milan Petrović iz srpskog tužilaštva to odlučno odbacuje. Argumenti tužilaštva Britansko tužilaštvo, koje u ovom procesu zastupa Srbiju, nastojalo je da pokaže da postoji dovoljno osnova da se Ganić izvede pred sud. Dve strane su se prvog dana rasprave sukobile i oko zaštićenog svedoka koji je srpskom tužilaštvu dao izjavu tereteći Ganića, ali se neće pojaviti na sudu u Londonu. Britanski tužioci u sudnicu su uneli malo brdo materijala kojim su ih snabdele kolege iz Beograda. Osim debelih fascikli punih dokumenata uneli su i mapu Sarajeva i dva DVDa sa video snimcima tragičnih događaja u tom gradu 2. i 3. maja 1992. godine. "Briljantno izlaganje" Prvi deo posla je bio da sudiju ubede da su u 2. i 3. maja u Sarajevu počinjena dela koja spadaju u ratne zločine. Detaljno su govorili o napadima na Dom JNA, na vojna ambulantna vozila, na vojnu bolnicu i, napokon, u Dobrovoljačkoj ulici, na kolonu JNA koja se povlačila iz grada. Drugi zadatak je bio da pokažu da ima dovoljno razloga da se Ejupu Ganiću zbog toga sudi. Britanski tužioci su, pozivajući se, između ostalog, na transkripte snimljenih razgovora preko radio veze, nastojali da pokažu da su te napade izvršile Zelene beretke i Teritorijalna odbrana - snage koje je, kako tvrde, kontrolisalo Predsedništvo BiH, na čijem je čelu tih dana bio Ganić, jer je Aliju Izetbegovića u nekoj vrsti pritvora držala JNA. Milan Petrović, zamenik srpskog tužioca za ratne zločine, izjavio je za BBC da je veoma zadovoljan načinom na koji britansko tužilaštvo izlaže ono do čega su u istrazi o Ganiću došli u Beogradu. On je izlaganje britanskog kolege nazvao briljantnim.
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@antic.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
