Дијаспора не верује матици

Клима се мења корак по корак, тренутно највише улажу наши људи који живе у 
Немачкој, а у плану је да се привуку и Канада и Аустралија, каже министар за 
дијаспору Срђан Срећковић

Делегати Скупштине дијаспоре и Срба у региону са министром за дијаспору испред 
Храма Светог Саве у Београду Фото Танјуг

– За ових десет година колико градим у Србији било је много успеха, али и много 
глупости, зависи како се гледа... Можда је исувише рано, несигурно је, много је 
посредника... Постоје препреке у добијању дозвола у изградњи, ево шест месеци 
не могу да укњижим стан. Повлачим се из Србије, у Црној Гори сам још шест 
месеци па идем даље, има сигурнијих, перспективнијих земаља у свету, попут 
Либије, Никарагве..

– Ја сам инвестирао у памет Србије, јер сматрам да је наш народ природно 
талентован и добро образован. А и клима се много променила у односу на период 
деведесетих када сам покушао да преузмем део „Крушика” који се бави батеријама. 
Тренутно сам укључен са министром Ђелићем у пројект електромобила. Идеја је да 
се у наредне две године у Немачкој развију и произведу батерије за 
електромобиле. Потребно је много, да кажем, специфичне радне снаге, хемичара, 
физичара и зато тражимо 100 најталентованијих младих научника Србије.

Ове две приче – Мирка Латиновића, грађевинара из Русије кога смо пронашли на 
јахти на Црногорском приморју, и др Дејана Илића, професора и проналазача из 
Немачке кога смо прекинули у обиласку, како каже, двадесете фирме ове недеље, а 
који се по разним светским листама наводе међу десет најуспешнијих Срба у 
свету, јасно показују чиме је све оптерећен недавни позив премијера Мирка 
Цветковића за већа улагања дијаспоре у матицу.

Латиновић, власник компаније „Трејдјуник” из Москве, каже да је први пут у 
животу дошао у Србију пре бомбардовања, да је градио када овде нико није 
градио, да је тачно да имамо добру климу, добру храну и да није скупо, али да 
је за велике инвестиције још рано.

„Довољно је да један успешан човек из иностранства само прелиста наслове 
дневних новина, па да у Србији не остане ни за ручак, зашто њему све ово треба. 
Изузетак је једино општина Инђија”, прича човек који је са својом браћом и 
супругом Олгицом пројектовао и изградио пословно-стамбени комплекс у Инђији, са 
хотелом и хелиодромом, хотел „Сплендид” у Бечићима у којем су недавно одсели 
Бред Пит и Анџелина Џоли...

На основу истраживања др Дејанa Илићa на универзитетима у Дрездену и Грацу, у 
„Варти” је његов тим развио револуционарни систем микробатерија који се данас 
користи у готово свим преносним уређајима од мобилних телефона, преко лаптоп 
рачунара до ајпода.

– Трудим се да улажем у памет ове земље, предајем и даље на неколико светских 
универзитета. У нашој јавности се сматра да је довести инвеститора јако лако – 
окренеш кључ и он дође. Добро је, рецимо, што је било неколико посета Немачкој 
за годину дана и нашег председника и разних министара, важно је да се за Србију 
чује. Али није довољно довести само велике фирме и договарати се на врху, 
морају се довести и мала и средња предузећа – став је нашег научника.

На недавно одржаној првој Скупштини дијаспоре, осим што су наши људи позвани да 
улажу у матицу, министар за дијаспору мр Срђан Срећковић је најавио и 193 
пројеката за инвеститоре из дијаспоре. На наше питање да конкретно наведе неке 
од њих, Срећковић одговара да ће сви бити јавно представљени у наредних месец 
дана. „Наши из дијаспоре желе да улажу у Србију али до сада нису имали 
конкретне информације о томе где то треба да ураде”, објашњава министар за 
дијаспору.

С друге стране, Јасмина Вујић, професорка са Берклија која је била 
потпредседник Савета дијаспоре пре девет година, каже да је несхватљиво шта се 
чекало осам година, колико је прошло од када су изнете те идеје са конкретним 
предлозима.

– Закон о дијаспори је тек недавно донет и мада је дијаспори формално омогућено 
да гласа у земљама боравка (тј. у конзулатима и амбасадама), није јој омогућено 
да гласа путем писама или преко Интернета, што смо ми тражили. То практично 
значи да већина у дијаспори и даље не може да гласа, јер су растојања огромна. 
Врло мало или скоро ништа није урађено на повраћају имовине (денационализацији) 
и рехабилитацији неправедно осуђених – каже саговорница из Америке.

Професорка Вујић и Мирко Латиновић слажу се у мишљењу да дијаспора највише 
замера што још не постоји правна држава и што је све обојено страначком 
припадношћу. Министар Срећковић тврди да се то сада мења.

–  Није тачно да се мало улаже у Србију. Наши људи су од 2000. до сада директно 
инвестирали 550 милиона долара у мала и средња предузећа у Србији у којима ради 
22.000 људи. Потенцијал јесте много већи, али деценијама уназад наши људи из 
дијаспоре нису имали поверења у институције државе због претходне праксе и 
претходног односа државе према њима, али сада корак по корак враћамо то 
поверење – каже министар.

На наше питање да ли је могло да се уради више, он одговара да је „лично и без 
лажне скромности задовољан оним што је урађено за ове две године”.

– Кад сам постао министар суочио сам се са непријатном чињеницом да није било 
никакве нормативне основе за политику према расејању. Усвојили смо први закон о 
дијаспори, конституисан је Савет за Србе у региону, у току је израда националне 
стратегије за развој односа матичне државе и дијаспоре и Срба у региону, који 
ће бити основа за дугорочну политику која не треба да зависи од интереса 
политичких странака – истиче Срећковић.

По његовим речима, подаци говоре да тренутно највише улажу наши људи који живе 
у Немачкој, а да је у плану да се привуку и Канада и Аустралија, државе у 
којима има велики број наших успешних пословних људи.

Борислав Капетановић, председник Заједнице српских клубова у Бечу и делегат 
Скупштине дијаспоре сматра да је проблем број један стицање поверења.

– Тај процес је у једној узлазној линији, што је свакако резултат озбиљнијег 
ангажовања државе и министра Срећковића, Не треба заборавити да је дијаспора у 
протеклом периоду била сматрана противником владајућег режима и да је много 
наврата била преварена приликом улагања својих зарађених средстава, а ти 
проблеми и до данас у великој мери нису решени – мишљење је Капетановића. Он 
додаје да држава мора да обезбеди веће гаранције и сигурност свима онима који 
желе и могу на било који начин да улажу у Србију, јер интерес и жеља постоје.

Сандра Гуцијан

објављено: 13.07.2010.

 

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Dijaspora-ne-veruje-matici.sr.html

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Dijaspora-ne-veruje-matici.sr.html

_______________________________________________
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

Одговори путем е-поште