Dmitrij Rogozin, ambasador Rusije pri Alijansi
Moraćemo da priznamo Kosovo ako uđete u NATO T. Trikić - T. N. Đaković | 06. 02. 2010. - 00:02h | Foto: AFP, REUTERS | Komentara: 505 <http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/175508/Moracemo-da-priznamo-Kosovo-ako-udete-u-NATO/komentari> | Ako Srbija istraje na želji da uđe u NATO, moraće da se odrekne Kosova, nakon čega će i Rusija biti primorana da preispita svoj stav prema Kosovu, jer „ne možemo biti veći Srbi od Srba”, kaže za „Blic” Dmitrij Rogozin, stalni predstavnik Rusije pri NATO, u odgovoru na polemiku koja se zahuktala u Srbiji o mogućem članstvu u NATO. Ne možemo biti veći Srbi od Srba: Dmitrij Rogozin <http://www.blic.rs/data/images/2010-02-05/10660_0403-rogozin-foto-reuter_f.jpg?ver=1265393428> - Nisu sve zemlje članice NATO priznale nezavisnost Kosova. Kao što je poznato, to su Španija, Grčka, Rumunija i Slovačka. Ali i po međunarodnom pravu, i po statutu NATO takva situacija je prepreka na ulazak Srbije u Alijansu. Kako se stav većine zemalja NATO neće menjati, to znači da Alijansa može da FDB: Rusija nema pavo da ucenjuje Srbiju Forum za bezbednost i demokratiju (FDB) izrazio je danas razočarenje i zabrinutost zbog izjava ruskog ambasadora koji je sadašnju politiku Rusije prema Kosovu doveo u vezu sa raspravom da li Srbija treba da postane članica NATO. Više o tome pročitajte u posebnoj vesti <http://www.blic.rs/Vesti/Politika/175586/FDB-Rusija-nema-pravo-da-Srbiju-ucenjuje-Kosovom> . primi Srbiju u svoje redove samo u „novim” granicama - bez Kosova. Beograd će morati da zvanično prizna suverenitet Prištine, što će naravno povući za sobom promenu stava i Madrida i Moskve. Mi prosto nećemo imati argumenata, kako kaže ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavro v, da „budemo veći Srbi od samih Srba” - obrazložio je Rogozin. Upitan kako Moskva gleda na polemike u Srbiji o atlantskim integracijama, Rogozin kaže da ne razume stav onih predstavnika srpske političke i vojne elite koji žele ulazak Srbije u NATO. - Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen nedavno je izjavio da ako Srbija želi članstvo u EU uopšte nije obavezno da prvo uđe u NATO. Uz to, teško mi je razumljivo kako se može govoriti o tome kada se u Beogradu do danas vide tragovi bombardovanja NATO od pre deset godina. Tu je i problem Kosova, čiju je nezavisnost priznala većina zemalja članica NATO. Pa problem demonizacije srpskog naroda, flagrantni antisrpski dvostruki aršini Zapada prema učesnicima rata u (bivšoj) Jugoslaviji... Zar je sve to zaboravljeno? Rusija naprosto neće razumeti izbor Srbije u korist NATO u svetlu svega što sam nabrojao. Ruski ambasador pri NATO veruje da o pitanje učlanjenja u alijansu svakako treba rešavati referendumom, a pre njegovog raspisivanja treba, kaže, proučiti iskustvo neutralnih zemalja Evrope: Austrije, Švajcarske, Švedske, koje su zadržale vanblokovski status, iako su susedi zemalja koje ulaze u NATO. - To im ne smeta da vode miran život i da mirno grade vlastite institucije bezbednosti, ne predajući Briselu svoj nacionalni suverenitet - kaže Rogozin i savetuje da Skupština Srbije i srpska javnost toj ideji posvete maksimalnu pažnju. U osvrtu na situaciju u južnoj srpskoj pokrajini Rogozin kaže da nije promenio svoje mišljenje o kosovskom problemu. - Stav Rusije je da ne priznaje nezavisnost Kosova, da ne dozvoli preispitivanje granica Srbije. Činjenica da je u toku smanjenje snaga Kfora uopšte ne znači da se situacija na Kosovu sredila i da se živi mirno - zaključuje on. Aleksandar Konuzin, ruski ambasador u Beogradu, prekjuče je takođe izjavio da bi Srbija pristupanjem NATO priznala nezavisnost Kosmeta jer, kako kaže, „ta vojna organizacija ne smatra Kosovo delom Srbije”. S druge strane, domaći analitičari smatraju da Rusija ucenjuje Srbiju pokušavajući da naplati njenu podršku našoj zemlji za podršku u slučaju Kosova, iako je, kako dodaju, ta cena već plaćena izuzetno povoljnim ekonomskim aranžmanom Srbije sa Rusijom, pre svega kroz privatizaciju NIS. Tako oni tumače tvrdnju ruske strane da će, ukoliko uđe u NATO, Srbija automatski priznati nezavisnost Kosova. I dok su jedni ubeđeni da Rusija tim ucenama želi da postigne samo jedan cilj, a to je zaustavljanje daljeg širenja NATO, drugi smatraju da ona, poput svih velikih sila, želi da ostvari svoj što veći uticaj na drugu zemlju. Predsednik Rusije Dimitrij Medvedev predložio je Srbiji da se uključi u novi sistem evropske bezbednosti, ali ujedno, kako kaže vojni analitičar Aleksandar Radić, on nikada nije detaljno obrazložio šta taj sistem bezbednosti treba da podrazumeva. - Ništa još nismo saznali o tome. Znamo šta Rusija neće, ali čekamo da saznamo šta hoće - kaže Radić. On napominje da je Srbija cenu za podršku neprihvatanja nezavisnosti Kosova već platila uspostavljanjem ekonomskih veza sa Rusijom kakve je ta zemlja želela. - Treba sagledati i rezultate, šta smo tom podrškom rešili - kaže Radić. Zoran Dragišić, vojni analitičar, kaže je Srbija ta koja će odlučiti o svojoj strateškoj budućnosti. - Još nisam video da je Rusija istupila iz Saveta NATO-Rusija, niti iz programa „Partnerstvo za mir”. Što se tiče Kosova, ne znam na osnovu koje logičke gimnastike se izvlači zaključak da bi se pristupanjem u NATO Srbija odrekla Kosova - zaključuje on. Poslanici: Ako Rusi sarađuju s NATO, zašto ne bi i mi? Marko Đurišić, poslanik DS i član skupštinskog Odbora za bezbednost, kaže da velike sile imaju svoje gledanje na stvari i da rukovodstvo Srbije analizira sve te poruke, ali da Srbija donosi odluke vođena isključivo interesima svojih građana. Izjava ruskog ambasadora Konuzina za Đurišića je refleks, eho problema u odnosima NATO-Rusija vezanim za njihove geostrateške interese, a koji suštinski imaju veoma malo dodira sa Srbijom. - Neko će izjavu ruskog ambasadora svakako protumačiti kao podršku određenim političkim snagama u Srbiji, ali isto tako je legitimno da Rusija izrazi svoje mišljenje, a da mi kao država imamo svoje - kaže on i dodaje da takav ruski stav vidi i kao želju da se testira javnost u Srbiji, kao i reakcija srpskih vlasti. Aleksandar Čotrić, poslanik vladajuće koalicije i član Odbora za bezbednost Skupštine, podseća da Rusija takođe ima veoma razvijenu vojnu saradnju sa NATO. „Ako Rusija ima tako razvijenu saradnju sa NATO, kao i svog stalnog predstavnika pri NATO, ne vidim zašto Srbija ne bi intenzivirala svoju saradnju. Pri tom, verujem da bi ulazak Srbije u NATO pomogao da na miran način rešimo kosovski problem”, kaže Čotrić. Dragan Šormaz, poslanik DSS i član skupštinskog odbora, ujedno je i član petočlane delegacije naše skupštine u Parlamentarnoj skupštini „Partnerstva za mir”. On kaže da Srbija sa Rusima nema specijalnu saradnju po pitanju bezbednosti. - U Parlamentarnoj skupštini „Partnerstva za mir” sedi pet naših poslanika. Tu su sve države Evrope osim Belorusije. Srbiji je „Partnerstvo” dovoljan okvir i za nas je najbolje da imamo dobre odnose sa svima. Mislim da Srbija nije toliko ni velika ni moćna ni jaka da bi odlučivala kakve će bezbednosne strategije preuzimati međunarodna zajednica. Ali je Srbiji dobro da sa svima ima dobre odnose. Ni ka Rusiji ni ka NATO ne treba ići dalje - navodi Šormaz. http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/175508/Moracemo-da-priznamo-Kosovo-ako-udete-u-NATO
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@antic.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
