http://www.nspm.rs/hronika/msp-deklaracija-o-nezavisnosti-kosova-nije-narusila-medjunarodno-pravo.html
MSP: Deklaracija o nezavisnosti Kosova nije narušila međunarodno pravo četvrtak, 22. jul 2010. Predsednik Međunarodnog suda pravde u Hagu Hisaši Ovada saopštio je zaključak Suda da deklaracija o nezavisnosti Kosova ne krši opšte međunarodno pravne norme, ali je primetio da rezolucija 1244, kao leks specijalis, čini deo međunarodnih pravnih normi, koje se moraju imati u vidu. Ovada je, iznoseći savetodavno mišljenje, saopštio da rasprava o pravu na samoopredeljenje ili „nužnu secesiju” od postojeće države nisu u domenu rasprave pred Međunarodnim sudom pravde, jer izlaze izvan okvira pitanja koje je postavila Generalna skupština UN. Međunarodni sud pravde objavio je savetodavno mišljenje o pitanju „da li je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova koju su proglasile privremene kosovske institucije samouprave u saglasnosti sa međunarodnim pravom”, koje je pred njega postavila Generalna skupština UN 10. oktobra 2008. godine, na inicijativu Srbije. Međunarodni sud pravde izjasnio se da je nadležan za davanje savetodavnog mišljenja o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova, na osnovu zahteva iz rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Ovada je izjavio da pitanje o tome da li je proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom spada u pravna pitanja, u skladu sa statutom suda i Poveljom UN. Ovada je objasnio da je pitanje koje mu je postavljeno jasno i konkretno i glasi - da li je ili ne proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu s međunarodnim pravom. To, prema njegovim rečima, ne znači da sud treba da se bavi pitanjem posledica posebno ne da li je Kosovo postiglo državnost. Sud se takođe ne bavi pitanjem validnosti priznavanja nezavisnosti Kosova koja su se dogodila u međuvremenu, rekao je Ovada . „Sud se neće voditi političkim motivima, niti ga interesuju političke implikacije. Sud ima pravnu nadležnost da odgovori Generalnoj skupštini UN sa savetodavnim mišljenjem i pitanje Generalne skupštine je jasno formulisano”, precizirao je Ovada. On je rekao da se Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija bavio situacijom na Kosovu deset godina pre zahteva Sudu da se izjasni o nezavisnosti Kosova - sam Sud bavio se situacijom na Kosovu od marta 1998. godine. Ovada je podsetio da je 10. juna 1999. godine Savet bezbednosti doneo rezoluciju 1244, koja je dozvolila uspostavljanje međunarodnog vojnog prisustva i civilne misije. Rezolucija je uspostavila pravni okvir, a Savet bezbednosti je dobijao od UNMIK periodične izveštaje o situaciji na Kosovu. Od 2000. godine do 2008. godine održano je 29 sednica Saveta bezbednosti o situaciji na Kosovu. Savetodavno mišljenje nije obavezujuće za države, ali će, kako su ocenili stručnjaci, imati veliku pravnu, ali i političku i moralnu težinu. Veliko interesovanje Glavna sudnica Međunarodnog suda pravde ispunjena je gotovo do poslednjeg mesta. Pored srpske delegacije na čelu sa ministrom inostranih poslova Vukom Jeremićem i delegacije iz Prištine, među zainteresovanim slušaocima u „velikom holu” (glavna sudnica) su i predstavnici svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti, kao i Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Prema rečima sekretara suda Andreja Poskakukhina, ovo je najveće interesovanje koje se pamti u istoriji tog organa Ujedinjenih nacija. On je dodao da je akreditovano je 96 novinara kamermana i fotografa vodećih svetskih medija, kao i još 60 zainteresovanih predstavnika raznih organizacija. Proces od sedam meseci Na odluku se čekalo duže od sedam meseci, od decembra prošle godine, kada je u Međunarodnom sudu pravde održana višednevna rasprava, u kojoj je mišljenje o proglašenju nezavisnosti Kosova iznelo 29 delegacija. Ocenu da je proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa međunarodnim pravom iznele su Srbija, Kina, Rusija, Španija, Rumunija, Kipar, Argentina, Brazil, Vijetnam, Bolivija, Venecuela, Azerbejdžan i Belorusija. Suprotan stav su, uz kosovske predstavnike, imale Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Holandija, Austrija, Norveška, Danska, Finska, Bugarska, Hrvatska, Albanija, Jordan i Saudijska Arabija. Predstavnik Burundija je ocenio da će Kosovo nastaviti da postoji kao entitet, bez obzira na odluku Međunarodnog suda pravde. Kosovo je 17. februara 2008. godine proglasilo nezavisnost, koju je od tada priznalo 69 država. Dve i po godine od jednostranog proglašenja nezavisnosti U preambuli Ustava Srbije piše da su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije. „Polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica u Srbiji, polazeći i od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima, građani Srbije donose Ustav”, piše u najvišem zakonodavnom aktu Srbije. Do protivustavne secesije Albanaca došlo je osam godina nakon što su NATO snage 1999. godine, bez dozvole SB UN napale SRJ, odnosno Srbiju da bi potom na Kosovo i Metohiju ušle međunarodne snage (Kfor) i bila zavedena privremena Uprava UN nad pokrajinom (UNMIK). Dolasku međunarodnih snaga prethodilo je potpisivanje vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999 . godine, čime je označen kraj NATO bombardovanja. SB UN je 11. oktobra 2005. doneo odluku o pregovorima vlasti u Beogradu i Prištini na osnovu Rezolucije 1.244 kojom je Kosovu i Metohiji garantovana suštinska autonomija. Direktni pregovori, uz posredovanje specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija, počeli su 20. februara 2006. godine u Beču, a potom je Ahtisari sačinio plan i 7. februara 2007. predao ga predsedniku Srbije Borisu Tadiću. Deklaracija kojom su Albanci jednostrano proglasili nezavisnost Kosova usvojena je 17. februara 2008. aklamacijom u privremenoj skupštini kojoj nisu prisustvovali srpski poslanici, niti šef Privremene uprave UN i komandant Kfora. Dan kasnije, jednostranu odluku privremene skupštine o nezavisnosti Kosova, priznalo je osam zemalja, a prvi je to učinio Avganistan, zatim SAD, Francuska, Albanija, Turska, Velika Britanija i Senegal. Na zahtev vlasti u Beogradu 8. oktobra 2008. Generalna skupština UN je pokrenula raspravu pred MSP o tome da li je jednostrano proklamovana secesija u skladu s međunarodnim pravom. Skupština Srbije je odmah održala hitnu sednicu na kojoj su poslanici potvrdili raniju odluku Vlade o poništavanju protivustavne secesije, a šef srpske diplomatije Vuk Jeremić je povukao ambasadore iz zemalja koje su priznale nezavisnost KiM. (Agencije)
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
