KRAJ MEĐUNARODNOG PRAVA: KAKO JE EVROPSKA UNIJA IZDALA SRBIJU
petak, 23 jul 2010 14:49 Ana FILIMONOVA Bez obzira na uveravanja Borisa Tadića da EU želi da sarađuje sa Srbijom u rešavanju problema Kosova, stvarnost je demantovala njegove reči. Stav EU dobio je konačni oblik Međunarodni sud je 22. jula u skladu sa molbom Generalne skupštine UN obelodanio zaključak o problemu Kosova. Suština tog zaključka svodi se na to da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti „vlasti Prištine“ u skladu sa međunarodno-pravnim normama. Istovremeno je u zaključku ukazano da je rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 (u kojoj se govori o teritorijalnoj celovitosti Srbije), takođe „deo međunarodno-pravnih normi koje bi trebalo imati u vidu“. Jednostranoj nezavisnosti Kosova, pa prema tome i aktu secesije, data je - da tako kažemo - „zakonita“ osnova (iako je predsednik suda Hisaši Ovada izjavio da diskusija o pravu naroda na samoopredelenje ili secesiju ne spada u zadatak Međunarodnog suda: kao, sud se ne bavi posledicama proglašenja nezavisnosti, a naročito ne time da li je Kosovo postalo država). Posledicama će se zabaviti drugi – arhitekte i gazde NATO-država. U trenutku oglašavanja zaključka Suda „premijer Kosova“ Hašim Tači se nalazio u Vašingtonu, gde je od potpredsednika SAD Džoa Bajdena dobio uveravanja da će „teritorijalna celovitost Kosova ostati neprikosnovena“, a da je „budućnost Kosova NATO i Evropska Unija“. Međunarodni sud (MS) je stao na stranu onih koji su oružanom silom, političkim i ekonomskim pritiskom stvarali, pothranjivali i ojačavali albanski separatizam na Kosovu. Interesovanje za ovaj proces u Međunarodnom sudu bilo je kolosalno. U Palati mira MS mesta je rezervisalo 40 zemalja – toliko je bio veliki međunarodni značaj pravne kvalifikacije o „kosovskoj nezavisnosti“. Taj tridesetšesti proces u istoriji MS bio je bez presedana: po donetoj odluci, po broju učesnika zemalja članica UN, a i u vezi sa pojavljivanjem Kine, koja nikada ranije nije učestvovala u procesima Međunarodnog suda. Pre iščitavanja zaključka u usmenoj diskusiji, jednostranu deklaraciju o nezavisnosti podržalo je 14 zemalja (kao i Priština). Gledište Beograda, koji smatra da deklaracija krši međunarodno pravo, podelilo je 12 država. Među sudijama MS devetorica su bila iz reda zemalja koje su priznale Kosovo (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Japan, Novi Zeland, Jordan, Sijera-Leone i Somalija). Nanet je još jedan udarac državnosti i suverenitetu Srbije. Nade u objektivnost i profesionalnu savest predstavnika međunarodnih institucija, uključujući UN, pokazale su se neutemeljenim. Nije Beogradu pošlo za rukom da nađe oslonac u Evropskoj Uniji. Bez obzira na uveravanja srpskog predsednika Borisa Tadića da EU želi da sarađuje sa Srbijom u rešavanju problema Kosova, stvarnost je demantovala njegove reči. Stav EU dobio je konačni oblik i postao kristalno jasan. TRIKOVI EU Prvo, iz Brisela je usledilo upozorenje srpskoj strani da od UN ne traži otvaranje pregovora povodom statusa Kosova. Drugo, Brisel insistira da s njim bude potpuno usaglašena rezolucija koju Srbija namerava da uputi na adresu Generalne skupštine UN posle objavljivanja zaključka MS o nezavisnosti Kosova. Treće, ističe se da će od ponašanja Beograda u odnosu na Kosovo zavisiti i davanje Srbiji statusa kandidata za člana EU. Prema tome, odbačena su obećanja koja su izdašno davali Srbiji evropski činovnici o tome da će „tehničko pitanje o kandidaturi Srbije biti automatski stavljeno pred Evropsku komisiju“. Sada sve izgleda drugačije: EU tek u decembru može da zatraži zaključak Evropske komisije o pitanju kandidature Srbije. Ali i to je propagadistički trik. Definitivnu jasnost u pogledu uključivanja Srbije u EU izneo je bivši ambasador SAD u Srbiji Vilijam Montgomeri, koji je rekao da će Srbija u najboljem slučaju postati članica EU kroz osam godina, „a možda neće ni u 2018. godini“ . Berlin, opet, prati Vašington. Iako je Srbija podnela molbu za ulazak u EU još u decembru 2009. godine, nemačko rukovodstvo odlučilo je da taj proces zaustavi. U EU treba da uđe Hrvatska (u 2012. ili 2013. godini). A Srbija, „ako se opredeli za borbu za Kosovo, ostaće po strani“. Tako smatraju Nemci i drugi članovi EU. EU koncentriše napore na tehničke pregovore između Beograda i Prištine „o pitanjima od uzajamnog interesa“. Pritom će pozicija pet država članica EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova biti potopljena u gledište većine. A ona će zahtevati od Beograda da odustane od pokušaja započinjanja pregovora o statusu Kosova. Piter Fejt, šef Međunarodne civilne kancelarije i specijalni predstavnik EU na Kosovu, je još pre iznošenja zaključka Suda predskazao da će zaključak decidno podržati Kosovo, a da će, posle izricanja presude MS, uslediti novi talas priznavanja nezavisnosti Kosova. Fejt želi da naglasi da je stav EU i drugih međunarodnih institucija u odnosu na Srbe rigidan, beskompromisan i da ne pretpostavlja saradnju sa Beogradom. On odbacuje čak i „kiparsku varijantu“: Fejt tvrdi, da Kosovo ne može biti zamrznuti konflikt . Pozicija SAD je nepromenjena: potpuno priznavanje i jačanje nezavisne „Republike Kosovo“. Istovremeno je 22. jula Savet direktora Međunarodnog monetarnog fonda (čiji se štab nalazi u Vašingtonu) odobrio da se Kosovu u toku 18 meseci pruži finansijska pomoć u visini od 108,9 miliona evra, od čega 22,1 milion „vlasti Kosova“ mogu dobiti odmah. Svetska banka je sa svoje strane izdvojila više od 400 miliona dolara za Albaniju u naredne četiri godine: 275 miliona dolara (214 miliona evra) od Međunarodne banke za rekonstrukciju i razvoj i 150 miliona dolara (116 miliona evra) od Međunarodne finansijske korporacije. Zapadni i albanski mediji paralelno eksploatišu temu o razmeni teritorija, koju je tobože ponudila Srbija – Sever Kosova u zamenu za jug Srbije, koji albanci nazivaju „Preševska dolina“ (većinu stanovnika tamo čine Albanci) i o tobožnjoj spremnosti Beograda da razmotri pitanje o granicama Srbije sa Kosovom. U Prištini su odluku MS očekivali mirno. Tamo su ubeđeni da će se najmanje 35 zemalja sada pridružiti onim 69 koje su priznale nezavisnost Kosova. SRPSKE GREŠKE Beograd insistira da stimulisanje kosovskog separatizma daje start lančanoj reakciji stvaranja novih pseudodržava i vodi u destabilizaciju mnogih regiona sveta. Srpski predsednik Boris Tadić kaže da je „pitanje Kosova najvažnije nacionalno pitanje“. Srbija namerava da na septembarskoj (2010) sednici Generalne skupštine UN podnese novu rezoluciju o Kosovu. Srbija, podvukao je Boris Tadić, ni pod kojim okolnostima neće priznati nezavisnost Kosova, ni direktno, ni indirektno. Međutim, u vreme dok se Tadić poziva na međunarodno pravo, nacionalne interese i stabilnost Balkana, srpska opozicija ističe da su se, posle proglašenja nezavisnosti Kosova, srpske vlasti tokom dve godine samo povlačile i napuštale pozicije u tom pitanju. Niko drugi do Tadić nije, proklamovavši „borbu za Kosovo diplomatskim sredstvima“, brzo vratio srpske ambasadore u zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova, i bez protivljenja priznao misiju EULEKS na Kosovu, koja je doprinosila jačanju „kosovskih institucija vlasti“. Za to vreme upravo je Brisel promovisao doktrinu uključivanja Zapadnog Balkana u sastav EU, a važna komponenta te doktrine je teza o „evropskoj perspektivi Kosova“. Govoreći o „nacionalnim interesima“, srpske vlasti za dve godine nisu održale ni jednu sednicu parlamenta specijalno posvećenu Kosovu i Metohiji, a, uoči iznošenja zaključka MS, zvanični Beograd je na insistiranje Zapada progurao usvajanje rezolucije o Srebrenici, kojom je nanet kolosalni udarac nacionalnim i državnim interesima Srbije. U uslovima kada su pri samoisključenju Saveta bezbednosti UN bili mogući agresija protiv suverene srpske države, zatim na delu njene teritorije koju su zauzeli albanski separatisti stvaranje najveće vojne baze SAD u svetu - podrška zapadne elite takozvanim „prištinskim institucijama vlasti“ i zaključak Međunarodnog suda o Kosovu predstavljaju jednu od završnih etapa urušavanja međunarodnog pravnog poretka. Odluka MS je pogazila rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN. Ona je omogućila da se otvori nova faza „projekta Kosovo“. Zapad će učiniti sve kako ne bi dozvolio da se „zamrzne“ kosovski konflikt. Počeće se realizovati svi prethodni planovi Prištine: potpuna apsorpcija Srba južno od Ibra, integracija, zatim asimilacija srpskog stanovništva u severnom delu Kosova te širenje separatističkih tendencija na jug Srbije („Preševska dolina“). Počeće i širenje albanskog faktora po Balkanu uključujući, ako ne formalno a ono faktičko, ujedinjenje Kosova sa Albanijom. I sve to u pozadini dalje političko-diplomatske i finansijske podrške „Republici Kosovo“ sa njenim potonjim uključivanjem u EU i NATO. Izvor: http://fondsk.ru/ Prevod Rajko DOSKOVIĆ http://standard.rs/vesti/36-politika/5022-kraj-meunarodnog-prava-kako-je-evropska-unija-izdala-srbiju-.html
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
