Београд треба да „куца” на врата Стејт департмента
Србија мора што јасније да дефинише шта хоће и да се усредсреди на америчку администрацију, јер је Конгрес већ „зацементирао” своју политику према Косову, сматра Обрад Кесић политички аналитичар из Вашингтона Kапитол Хил: Како променити политику условљавања коју САД води према Србији (Фото АФП) <http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/143785/i/1/kapitol-hil.jpg> У лобирању за српске интересе и ставове Београд треба да се усредсреди на америчку администрацију и да не размишља о Конгресу који је „зацементирао” политику према Косову, сматра Обрад Кесић, политички аналитичар из Вашингтона. При томе, како наглашава, Србија мора што јасније да дефинише шта хоће од Косова. „Кључ за успех лобирања је да се поставе јасни циљеви, а ми их ни дан-данас немамо када је у питању Косово. Једноставно, не може нико кратко да опише шта то Србија хоће од Косова. Је ли то цело Косово, подела Косова или неки статус који ће се дефинисати кад уђе у ЕУ. И то је проблем, јер већина у америчкој администрације на коју би лобисти требало да утичу неће моћи да схвати шта је у ствари политика Београда”, објашњава Кесић за „Политику” и додаје да ни најбољи лобисти не могу да постигну успех кад не знају за шта лобирају. Актуелна влада Мирка Цветковића, да подсетимо, ангажовала је за лобирање фирму „Advanced Practical Solutions LLC” из Чикага чији је власник Милан Петровић. Али, како се незванично чује влада је раскинула овај уговор. Влада Војислава Коштунице имала је на платном списку друге лобисте. Била је то фирма „Barbour Griffith & Rogers LLC” којој је месечно плаћала 60. 000 долара. Обрад Кесић каже да он никада формално није лобирао за Србију, „али свако ко је из једне заједнице лобира”. Једини формални посао за неку институцију Србије, како каже, био је рад на месту саветника министра спољних послова Вука Драшковића коме је, каже, писао говоре на енглеском. Као члан Демократске странке САД и њеног Комитета за етничке заједнице о односу Србије и Америке имао је прилике да разговара са бившим председником Џорџом Бушом, али и са актуелним председником Бараком Обамом. „По дефиницији као члан овог комитета представљам Србе у Америци. Деси се често да ставове које ја заступам не подржава већина у мојој странци. Кроз страначке активности разговарао сам и са америчким председницима. Они углавном изговарају политичке пароле као што су ’Србија је битна за Америку’, ’Треба да учинимо све да се унапреде односи између наших држава’”, каже Кесић. Он сматра да је најважнији задатак Београда коме се до сада није посвећивало довољно пажње – да се разбије политика условљавања коју Америка води према Србији. Према Кесићевим речима одавно у Београду не постоји разумевање да је много битније да Америка поштује него да воли Србију. Јер ако је поштује, тврди Кесић, могли би да се договоре око неких заједничких интереса. Као испуштену прилику да се битније утиче на амерички став о независности Косова, он наводи почетак мандата Бушове администрације. Тада није било јасне политике према Балкану и Албанци и невладине организације које су заговарале косовску независност лобирањем су успели да наметну свој став да Србија није довољно кажњена бомбардовањем. Они су такође играли на карту да су Албанци претња ако не добију независност. Ј. Церовина ------------------------------------------------- Како Србија лобира у Вашингтону Од нашег сталног дописника Вашингтон – На сталну дилему да ли је активније лобирање у Вашингтону за српске интересе могло евентуално да испослује промену америчког става према косовском питању одговор је у најкраћем – лобирање не шкоди, али промена америчког курса о неком спољнополитичком питању практично је немогућа од момента када се „Америка договори сама са собом”, када се усагласе ставови свих актера у процесу одлучивања: председника, Конгреса, Стејт департмента, Пентагона и обавештајне заједнице и формулишу практични ставови и стратегија. Кад је о Косову реч, на независност се овде гледа као на прагматично и практично решење које доноси најмање главобоља. Очекивати да ће у том погледу овде бити нешто промењено под дејством аргумената Београда или убеђивањима иза сцене, једноставно није реално. Лоби Србије овде има две гране: онај незванични и политички и онај други, професионални. У прву категорију спада „српски кокус” у Конгресу, група за политичку подршку Србији у којој су три сенатора (сва тројица републиканци) и 25 конгресмена из обе партије. Кокус је недавно (прошлог априла) испословао да Сенат усвоји резолуцију којом Србији честита на подношењу молбе за пријем у ЕУ и народу Србије „аплаудира” на његовим корацима ка демократији, слободном тржишту, толеранцији, недискриминацији и владавини права. Иницијатор резолуције био је сенатор Џорџ Војнoвич. Занимљиво је да је на челу српског кокуса 2004, као конгресмен, био садашњи шеф кабинета председника Обаме Рам Емануел. На професионалном плану, српски лобиста данас је фирма „Адвенсд практикал солушнс” („Напредна практична решења”), чије је седиште у Чикагу, а која је власништво Милана Петровића. М. Мишић http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Beograd-treba-da-kuca-na-vrata-Stejt-departmenta.sr.html Последњи коментари Deja vu | 26.07.2010. 22:53 Kucali smo svaki dan 2000-2003. Nijednom nam nisu otvorili vrata, svakog 31. marta smo cekali "sertifikaciju", poslednji su nam digli ekonomske sankcije, pritiskali su EU i predvodili su lobiranje za nezavisnost Kosova.... Ne treba se zavaravati, SAD su izabrale Albance za strateske partnere na Balkanu. NIje prvi put da su pogresili vodeci se kratkorocnim "pragmaticnim" interesima
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
