http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/127160/%28VIDEO%29+Odbijen+zahtev+Srbije+za+izru%C4%8Denje+Ejupa+Gani%C4%87a.html
27. 07. 2010 Tanjug (VIDEO) Odbijen zahtev Srbije za izručenje Ejupa Ganića Sud u Londonu odbio je danas zahtev Srbije za izručenje bivšeg člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Ejupa Ganića Video 1 Ganic U krvavom sarajevskom vikendu, 2. i 3 maja 1992, ubijena su 42 vojnika i oficira, 73 ranjeno, 215 zarobljeno.- Tek ove, 2010. godine, prvi put je neko zbog Dobrovoljačke uhapšen i prvi put je jedan sarajevski političar taj napad nazvao zločinom Zločin u Dobrovoljačkoj je tek 18 godina kasnije počeo da dobija kakav-takav epilog: prvi put je neko zbog tog napada na kolonu JNA koja se 1992. povlačila iz Sarajeva uhapšen, po srpskoj poternici - Ejup Ganić, prvi put je jedan političar iz Sarajeva rekao da je Dobrovoljačka bila zločin - Sulejman Tihić, i prvi put su porodice na dan napada, 3. maja, odale poštu poginulima na mestu krvoprolića, zaštićene kordonima policije.Svedoci napada s obe strane već 18 godina pričaju istu priču: vojnici i oficiri iz kolone o brutalnim ubistvima na ulicama Sarajeva, dok "sarajevska strana" još veruje da je u pitanju bila "legitimna akcija" i "obračun". U krvavom sarajevskom vikendu, 2. i 3 maja 1992, ubijena su 42 vojnika i oficira, 73 ranjena, 215 zarobljeno.Priča koja se završila masakrom u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, započela je dan ranije: pojačani su napadi na JNA u Sarajevu, a vojska je na sarajevskom aerodromu zadržala bosansku delegaciju, koju je predvodio Alija Izetbegović. Ratni predsednik Predsedništva BiH vraćao se sa pregovora u Lisabonu, gde je portugalski diplomata Žoze Kutiljero poslednji put, bezuspešno, pokušao da spasi svoj mirovni plan. Izetbegović je prvo potpisao, pa se predomislio Kutiljerove "konstitutivne jedinice" zasnovane na "nacionalnim principima", bez promene granica. Izetbegovića je sproveden u kasarnu JNA u Lukavici, gde je proveo noć.Ejup Ganić obavestio je generala UNPROFOR-a Luisa Mekenzija da je "Izetbegović kidnapovan". Mekenzi je istovremeno od svog oficira dobio informacije da je teritorijalna odbrana napala Dom JNA, gde su poginula tri oficira, te da "najveći deo grada gori".Mekenzi je otišao u Lukavicu, gde je Izetbegovića zatekao na telefonskoj liniji s komandantom Druge armijske oblasti JNA Milutinom Kukanjcem.. "General Kukanjac sada insistira da mu se dozvoli da izvuče svoje ljudstvo, njih 400, u zamenu za moje oslobađanje", rekao je Izetbegović Mekenziju. Kanadski general isprva nije želeo da preuzme odgovornost za toliki broj ljudi, ali Izetbegović ga je uverio: "Generale Mekenzi, ne brinite. Ja ću preuzeti odgovornost za bezbednost JNA." Mekenzi u svojoj knjizi "Peacekeeper Road to Sarajevo" piše da mu je Izetbegović, na izričito pitanje, odgovorio da garantuje za vojnike. video 2 Ganic Izvor: Tanjug Mekenzi, Izetbegović, njegova ćerka Sabina i današnji lider BiH socijaldemokrata Zlatko Lagumdžija su, uz pratnju UNPROFOR-a i 20 praznih kamiona JNA, došli oko 17,30 sati u Komandu u centru Sarajeva, na Bistriku, gde su se u prazne kamione ukrcali vojnici.Planirano je da Izetbegović, ćerka i Lagumdžija budu u blindiranim vozilima, na početku kolone, a zatim bi se izdvojili i krenuli ka Predsedništvu, a Mekenzi bi sa kolonom JNA nastavio put Lukavice.Prvi deo dogovora je ispoštovan, činilo se da je sve uredu.MN: Ganić:"Dogovor je propao" Ali, general Mekenzi tad je primio uznemirujući poziv iz štaba UNPROFOR-a: "Dogovor je propao, tvrdi (Ejup) Ganić". "Dođavola, o čemu pričate? Imam ovde bosanskog predsednika i njegovog komandanta Teritorijalne odbrane (koji je došao da bi bio pratnja Izetbegoviću do Predsedništva) i oni su garantovali bezbedan prolazak konvoju", odgovorio je Mekenzi.. Otrčao je do Izetbegovića, upitavši ga kome da veruje - njemu ili Ganiću. "Nema problema, generale Mekenzi. Imate moju reč i reč našeg komandanta", odgovorio je Izetbegović.Dvojica "ključnih igrača", Izetbegović i Kukanjac, smešteni su u isto vozilo. Kolona je krenula dogovorenom rutom, a Mekenzi se seća da je usput, u okolnim ulicama i na prozorima zgrada, video spremne pripadnike TO."Naređenje svim jedinicama, naređenje svim jedinicama - konvoj ne smije proći Pripremite Molotovljeve koktele ", zabeleženo je "presretnuto" naređenje koje je teritorijalcima i ostalim naoružanim grupama stiglo preko radio veze.Dok se kolona približavala reci, začuo se pucanj. Mekenzi je izašao iz svog vozila i otrčao u pravcu kolone. Započela je i mitraljeska paljba.U koloni je bio pukovnik JNA Slavoljub Belošević, koji svedoči da je kroz Dobrovoljačku mirno propušteno desetak vojnih vozila, a kad je ostatak kolone, sa oko 200 vojnika, stigao do mosta Drvenija, osuta je paljba iz pešadijskog oružja, sa Bistrika i iz pravca reke Miljacke. Sa svih strana vojsku je okružilo više od 2.000 "zelenih beretki", "teritorijalaca", policajaca, naoružanih civila. Na vojsku je pucano i sa prozora obližnjih kuća, a zatim je kolona zasuta paljbom iz ručnih bacača, "zolja", "osa".General Mekenzi je, sa još jednim oficirom, trčao ka mestu udaljenom pedesetak metara, na kojem se odigravala drama: video je "teritorijalce" kako guraju puščane cevi kroz prozore civilnih automobila iz konvoja i pucaju u ljude koji su bili unutra: "Videli smo krv koja lije sa vetrobrana tih automobila Kad smo došli do grupe od dvadesetak pripadnika TO, shvatili smo da su automobilom preprečili put i presekli konvoj. Vojnici JNA su bespomoćno sedeli u stražnjim delovima kamiona, a pripadnici TO od njih su zahtevali da bace oružje i vojnu opremu. Jedan pripadnik TO, kojem su za zubima visile dve bombe, pretio je da će treću bombu baciti u kamion - ako vojnici ne požure s predajom oružja". Vojnicima je preko megafona naređeno da legnu na asfalt, sa rukama iznad glave, licem nadole. Šutirali su ih čizmama i kundacima. "Naredili su mi da se skinem, sve osim donjeg veša. Video me jedan od njihovih komandanata, Zoran Čegar, koji je bio moj drug. Zamolio sam ga da pomogne ranjenom (pukovniku Ratku) Katalini. Dao nam je vozača, kojem je naredio da Katalinu odveze u bolnicu, a mene kući. Vozač nije poslušao. Završio sam na ispitivanjima".Kroz kolonu je "proletelo" vozilo vojne hitne pomoći. Mekenzi priča kako je vozač svirao i jurio malo po putu, malo po trotoaru, pokušavajući da nikoga ne zgazi. Suvozač je otežavao vožnju, stalno padajući na rame vozaču. "Kad su se približili, video sam da je pukovnik (suvozač) pogođen i da mu fali pola lica Bio je mrtav, ili je umirao", opisuje tu scenu Mekenzi. Pukovnik Duško Kovačević bio je baš u tom sanitetskom vozilu. On i vozač jedini su preživeli napad. Oficir, suvozač iz Mekenzijeve priče, bio je pogođen u glavu. "Kad je pogođen, razneti komadi njegovog mozga prsnuli su me po licu", svedoči pukovnik Kovačević.Na Mekenzijev zahtev, Izetbegović je otvorio krov svog vozila i pojavio se pred "teritorijalcima". Rekao im je da je sve dogovoreno sa UN-om, ubeđujući ih da prestanu pucnjavu rečima: "Dogovoreno je sa UNPROFOR-om, svijet je to." MN: Kukanjac hteo da ubije Aliju, pa sebe Treći maj 1992. za generala UNPROFOR-a Luisa Mekenzija bio je "najgori dan u njegovom životu". Tim rečima je započe svoj dnevnik za taj dan. Za generala JNA Milutina Kukanjca to je bio dan kad je, kad je uvideo da je izigran, hteo da "ubije prvo Aliju Izetbegovića pa sebe". Za Izetbegovića, to je bio dan kad su "muslimani konačno pobijedili strah od četnika" - kako je kasnije pisao u memoarima. Mekenzi priča da je, tek kad je pucnjava konačno prestala, shvatio da je 200 vojnika nestalo. Zarobljeni su svedočili da su u sportskom domu "Partizan" u Mis Irbinoj ulici batinjani - naređivali su im da potrbuške legnu na pod, a onda ih tukli gumenim palicama.Kilometar dalje, Izetbegović, ćerka Sabina i Lagumdžija su, po dogovoru, prebačeni u drugo oklopno vozilo i pošli prema Predsedništvu.Na prvom kontrolnom punktu "teritorijalaca", Mekenzi je pitao šta se dogodilo, a jedan mu je odgovorio da je "primljeno naređenje od nekoga u Predsedništvu da napadnu konvoj". "Nikad nismo utvrdili ko je to naredio, ali ja mislim da je potpredsednik Ganić dao 'zeleno svetlo' za napad", kaže Mekenzi. I danas je uveren da se masakr u Dobrovoljačkoj desio mimo volje Izetbegoviha. Za Ganića kaže da mu "nikad nije verovao". Ganić, koji je tokom dvodnevnog odsustva Izetbegovića obavljao dužnost predsednika Predsedništva i vrhovnog komandanta, ispričao je u jednom intervjuu da je do "incidenta" došlo pošto su u Dobrovoljačkoj bile "razne grupe kojima je bilo nemoguće komandovati".Jovan Divjak, brigadni general Armije BiH, vratio je 1997. čin Izetbegoviću uz pismo u kojem je objasnio da to radi zbog zločina koji su tokom rata činjeni nad sarajevskim Srbima, a koje su vlasti u Sarajevu prećutkivale. Divjak je u pismu podsetio i da se "teritorijalcima" pridružio aprila 1992, te da je bio "aktivan učesnik događaja 3. maja u Dobrovoljačkoj ulici". U jednom kasnijem intervjuu, Divjak je tvrdio da je lično "sprečio najgori masakr" u Dobrovoljačkoj, "vičući preko megafona i naređujući prekid vatre": "Nažalost, na Palama su montirali kasetu kao da sam ja, navodno, naredio vatru." Opis događaja po jednom od učesnika sa bošnjačke strane, Zlatku Lagumdžiji, dosta je štur, kako kaže zato što se on nalazio na početku kolone, koji je bezbedno prošao. Uveren da se u Dobrovoljačkoj desio obračun, a ne zločin, Lagumdžija ima objašnjenje: "Kukanjac je iskoristio Aliju Izetbegovića da izvuče sebe iz problema u koji je sam upao dan ranije. Dakle, Kukanjac je očigledno bio uveren da će 2. maja da uđe u predsedništvo, zauzme televiziju i da izvrši vojni udar. Čovek to nije uspeo. Onda se našao u problemu i predsednik zemlje kojeg je dobio iz aviona EU mu je odlično došao kao neka vrsta taoca za kojeg će razmeniti samog sebe".Drugi bosanskohercegovački političar, lider nekada Izetbegovićeve Stranke demokratske akcije, Sulejman Tihić je nedavno šokirao javnost u Sarajevu ocenom da se u Dobrovoljačkoj ulici desio zločin, iako veruje da je akcija snaga iz Sarajeva bila legitimna." Jasno sam rekao za slučaj Dobrovoljačke, smatram da je ta akcija oružanih snaga legitimna akcija, koja je usmerena u pravcu oslobađanja nezakonito zarobljenog predsednika predsedništva BiH (Alije Izetbegovića). Isto sam tako rekao, da sam mišljenja da vojno i političko rukovodstvo nije kršilo međunarodne konvencije. Međutim, ubijeni su ljudi. Ubijeni su nevini ljudi, počinjen je zločin. U ratu se to zove zločin. Ne mogu ja to drugačije nazvati. Nije to ubistvo iz nehata. Ubistvo svakog nevinog čoveka jeste zločin. Bez obzira da li se radilo o jednom čoveku, ili se radilo o 10 ili 50, zavisno kako koja strana tvrdi. Ja mislim da se ne treba bojati istine. Treba da utvrdimo istinu", rekao je Tihić u intervjuu Tanjugu.Predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić optužio je Tihića da ovakvim izjavama "minira" odbranuGanića, koji je u Londonu uhapšen po srpskoj poternici zbog napada u Dobrovoljačkoj.Francuski general Filip Morion svedočio je februara 2004. u Haškom tribunalu, a na pitanje da li se seća Dobrovoljačke, rekao je: "Da. To je bio masakr". Upitan kako je počela srpska opsada Sarajeva, Morion je kazao: "To je bilo 2. maja 1992, pošto su komanda i regruti JNA okruženi u kasarni Maršal Tito, a JNA pokušavala da se 'izvuče'". Pod opsadom je, kako je rekao, prvo bila JNA, a "opsada Sarajeva je ustvari bila odgovor na to". Mesto zločina u Dobrovoljčkoj je, tri dana kasnije, posetio i Mark Gulding, tada podsekretar UN zadužen za sve mirovne operacije u svetu. Gulding je Dobrovoljačku nazvao "posebno užasnim incidentom" u kojem su "vojnici JNA hladnokrvno ubijani".Guldingove izjave seća se i Mekenzi: "Nekoliko meseci kasnije, kad sam zauvek napustio Sarajevo, bio sam iznenađen kad sam otkrio kako je malo ođeka u svetskim medijima imala oštra Guldingova izjava. Nisam mogao da ne pomislim kako bi, da je JNA napravila takvu zasedu 'teritorijalcima', umesto obrnuto, to bilo na naslovnim stranama svih novina." Maja Bekčić-Petrović __._,_.___
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
