Srpska diplomatija nudila nagodbu oko Ganića Autor: A. Roknić
Beograd - Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je pokušalo da iskoristi slučaj Ejupa Ganića, bivšeg člana ratnog predsedništva BiH, i da popravi diplomatske odnose sa Bosnom i Hercegovinom. To je trebalo da bude urađeno uz posredstvo Turske, nudeći da se Republika Srbija ne žali na buduću odluku ministra unutrašnjih poslova Velike Britanije da ne odobri zahtev Srbije za ekstradiciju Ganića. Kao dokaz na sudu u Londonu je izneta poruka koju je iz srpskog MSP poslata Ministarstvu unutrašnjih poslova Velike Britanije da „Republika Srbija nema primedbu na odluku ministra unutrašnjih poslova da ne verifikuje zahtev Srbije za ekstradiciju Ejupa Ganića Srbiji, pod uslovom da Ganićeva odbrana podnese ministru policije Velike Britanije pisanu garanciju da će se Ganić odmah vratiti u BiH, kao i da vlasti BiH izdaju pisanu garanciju ministru unutrašnjih poslova Velike Britanije da će Ganiću izdati takve putne isprave koje će mu isključivo omogućiti putovanje u BiH“. Ejup Ganić pušten je u utorak iz pritvora u Londonu. On je osumnjičen je da je odgovoran za ratni zločin u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 1992. godine, kada su u napadu pripadnika bošnjačke policije na kolonu JNA poginula 52 vojnika jugoslovenske vojske. Deklaracija o Srebrenici usvojena je u srpskom parlamentu 31. marta ove godine, a proces za izručenje Ganića počeo je 13. aprila dostavljanjem zahteva Srbije i dokumenata na osnovu kojih se to traži. Trojni samit BiH, Turska, Srbija u Istambulu održan je 24. aprila. Kako se navodi u presudi suda u Londonu, koju je potpisao ekstradicioni sudija Tim Vorkmen, član Ganićevog pravnog tima Damir Arnaut, savetnik predsednika BiH, u svojoj izjavi pred londonskim sudom je istakao da Ganićev ekstradicioni postupak dolazi u „veoma osetljivo vreme za Srbiju“ i da je Vlada Srbije zainteresovana za sprovođenje različitih faza koje joj predstoje na putu ka kandidaturi za članstvo u EU. Prema presudi, jedan od aspekata kandidature odnosi se na usvajanje Deklaracije o Srebrenici, čiji je cilj da Evropskoj uniji pruži dokaz o distanciranju Srbije od Miloševićevog režima, a deklaracija ne bi imala odgovarajuće dejstvo ako bi naišla na kritike bošnjačkih muslimana u BiH. „Srpskoj vladi je bilo veoma stalo da u deklaraciji izbegne reč genocid, dok su Bošnjaci smatrali da ta reč treba da bude upotrebljena u deklaraciji. Očigledno je da se radi o veoma osetljivom pitanju. Čini se da je, u pokušaju da razreši ovo pitanje, turski ambasador (u Beogradu - prim. aut.) dobio uveravanja od srpske vlade da ona neće poslati zahtev za ekstradiciju pre roka predviđenog za verifikaciju, čime bi ekstradicioni postupak bio okončan“, ističe se u presudi suda u Londonu. Dalje se objašnjava da je ambasador Velike Britanije u Beogradu potvrdio da je zahtev za ekstradiciju Ganića primljen, „iako je jedan ministar srpske vlade tvrdio da je ambasador Velike Britanije „po svoj prilici pogrešio“. „Ambasador nije pogrešio i zahtev za ekstradiciju jeste primljen. Srpski ministar spoljnih poslova izjavio je da zahtev za ekstradiciju „dolazi u vrlo osetljivom trenutku kada se očekuje usvajanje deklaracije o Srebrenici u srpskom parlamentu, i kada je politička klima u Srbiji veoma osetljiva“. Predsednik Bosne je pozvan da izda zvanično saopštenje, u kojem bi pohvalio usvajanje deklaracije“, a za uzvrat, kako je rečeno, Ministarstvo unutrašnjih poslova Velike Britanije je dobilo usmenu poruku da Srbija nema primedbu na odluku ministra policije Ujedinjenog Kraljevstva da ne verifikuje zahtev Srbije za ekstradiciju Ganića Srbiji. Novinari Danasa nisu uspeli juče da dobiju odgovor iz Ministarstva spoljnih poslova o navodima presude suda u Londonu da je Srbija nudila odustanak od krivičnog gonjenja Ganića. Ministarka pravde Srbije Snežana Malović je tvrdnje da je Srbija pokušala da „trguje“ zahtevom za izručenje Ejupa Ganića ocenila kao apsolutno netačne, besmislene i zlonamerne. Ona je istakla da je takvi navodi ni na koji način neće doprineti utvrđivanju istine i procesu pomirenja u regionu. - Usvajanjem Deklaracije o Srebrenici, Srbija se nedvosmisleno opredelila prema tom stravičnom zločinu i potpuno je jasno iskazano poštovanje prema žrtvama - poručila je Malovićeva i objasnila da je zahtev za izručenje Ejupa Ganića, koji je podnet u cilju dovršenja krivičnog postupka koji se protiv njega u Srbiji vodi zbog sumnje da je počinio krivično delo ratnih zločina ni na koji način ne može biti predmet bilo kakve trgovine. Malovićeva je rekla da neće komentarisati odluku britanskog ekstradicionog suda, koji je zahtev Srbije za izručenje Ganića odbacio uz obrazloženje da bi suđenje u Srbiji bilo „politički motivisano“. Ona je rekla da ne želi da komentariše ni argumente Ganićeve odbrane. Vukčević: Politika prevladala pravo Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević za Danas kaže da bi suđenje Ganiću u Srbiji bilo fer, jer je Tužilaštvo poznato po tome što su svi međunarodni subjekti njegov rad ocenili pozitivno. - Prevladali su politički, a ne pravni argumenti. Proučićemo presudu i odlučiti o žalbi. Odbrana Ganića se koristila različitim sredstvima i upravo priča o političkim dogovorima jasno je demantovana dopisom Ministarstva pravde Srbije. Čini mi se da je ovo nastavak medijske kampanje pred postupak u Višem sudu u Londonu. Moram da kažem i da još uvek ni od jedne pravosudne institucije nismo dobili odgovor ko je odgovoran za ubistvo 52 vojnika u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu. Pitanje je i kako međunarodni tužilac Filip Alkok može da bude svedok u slučaju Ganić, kada je radio istragu koja još nije okončana u Bosni - zaključio je Vukčević. http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/srpska_diplomatija_nudila_nagodbu_oko_ganica.55.html?news_id=196022
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
