Стручњак за међународно право Александар Мезјајев: „Руске дипломате ће морати да буду већи Срби од самих Срба“
Григориј Соколов, Вера Жердева 27.07.2010, 16:38 Photo: EPA Настављамо да вас упознајемо са мишљењима руских стручњака за Балкан и политиколога о одлуци Међународног суда правде за статус Косова од 22.јула. Сада је пред нашим микрофоном експерт за међународно право, кандидат правних наука Александар Мезјајев: То што је учинио суд ОУН треба назвати „ампутацијом" међународног права. Ја сам специјално за овај повод измислио овај термин, како би објаснио шта је у овом случају урадио Међународни суд. На питање „Да ли је проглашење независности Косова у складу са међународним правом?" - суд је одговорио: проглашење независности не противречи ПРИМЕЊИВАНОМ међународном праву. Таква формулација је одбацила далеко и Хелсиншки акт 1975 године у којем је проглашен принцип неприкосновености граница, и чак устав ОУН, у којем су ти принципи такође утврђени, јер ти договори према мишљењу суда нису НЕМАЈУ ПРИМЕНУ у овом случају, јер се односе само на државе, а независност Косова би проглашена од стране приватних лица: скупила се нека господа и прогласила ту независност. Озбиљно је и то што је Међународни суд искористио формулацију „не противречи" уместо „у складу је са", а „проглашење независности" је заменио са „доношењем декларације о независности". Односно, игром речи Међународни суд је донео одлуку која нема ништа заједничко са међународним правом. Треба рећи да је сама чињеница што се Србија обратила Међународном суду правде изазвала недоумицу код Александра Мезјајева: јер одлуке се доносе већином гласова, и судије гласају не у своје име, већ изражавају мишљење своје земље. А већина представника суда су из земаља које су признале Косово, и према томе, резултати гласања су били предвидљиви: За мене та одлука није неочекивана. Ја сам пре одлуке размишљао ко ће као гласати од судија Међународног суда правде и дошао до односа осма према седам. Односно, осам гласова за независност Косова, и ти гласови никако нису могли да пређу на другу страну. То је, у ствари, очигледно за многе, тим пре, за српске власти. И дошао сам до провокативног питања, није ли намерно садашња власт Србије, којој је својствен прагматизам, довела ствар до ове одлуке како би ослободила себи руке, била слободнија у даљим акцијама? Наравно да је ово питање реторско. Али, Међународни суд правде доноси одлуку која може да се примени не само на Косово, већ и на друге регионе, који претендују на независност, одлуку, која може да заоштри конфликте у разним тачкама планете. Ја сам једном питао једног високог представника МИП-а Русије, шта ћемо да радимо ако Србија призна независност Косова? Он ми је рекао: „ми не можемо да будемо већи Срби од самих Срба". Испада, да је став Русије основан на ставове других влада. Али он мора да буде основан на међународном праву. На Уставу ОУН, Хелсиншком акту, и тако даље. Зато, треба поћи од тога да је подршка територијалног интегритета Србије у интересу Руске Федерације и пријатељског нам српског народа. Значи, Русија мора у овом питању да буде већи Србин од тога какви су, могуће, данас сами Срби. Чули сте мишљење стручњака за међународно право, кандидата правних наука Александра Мезјајева. http://serbian.ruvr.ru/2010/07/27/13706347.html
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@antic.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
