„Данас Косово, сутра Квебек!"
Петaр Искендеров 4.08.2010, 14:17 У ноћи према среди (4.августа) СБ ОУН је размотрио ситуацију Косова. Прилази сталних чланова су и даље супротстављени. Стални представник Русије у ОУН Виталиј Чуркин је потврдио „непроменљивост руског става о непризнању једностраног проглашења независности Косова, а његов британски колега Филип Парам је запретио Београду конфронтацијом са земљама које су признале Косово, уколико Београд не престане да оспорава косовску независност. „Не знамо, да ли је једна делегација била опуномоћена да говори у име свих земаља. Надамо се да се већина њих ипак придржава умерених прилаза" - одговорио је Британцу Виталиј Чуркин. Тим поводом мишљење коментатора Гласа Русије Петра Искендерова. Чињеница да се разматрање косовског проблема појавило на дневном реду када Русија председава у СБ ОУН у августу као једно од првих питања још једном сведочи о значењу које му даје Москва. Јулска одлука Међународног суда правде ОУН о Косову је оставила више питања, него је дала одговора. Створио се утисак, да су судије максимално олакшале себи задатак. Одбиле су да размотре чак тако важно питање као што је однос принципа самоопредељења и територијалне целовитости, и усредсредиле се само на декларацији Приштине. Није случајно амбасадор Чуркин нагласио, да је Међународни суд „дао оцену само декларације о проглашењу независности Косова", али „није разгледао у ширем плану питање о праву Косова на одвајање од Србије у једностраном поретку". Ипак још је важнији даљи развој ситуације у другим аналогним конфликтним регионима - на пример, на постсовјетском простору. Признање од стране Међународног суда ОУН декларације независности и „двоструки стандарди" чак и у СБ ОУН отварају пут за маневре. Није случајно утицајни лист Торонта „Глоб енд мејл" свој чланак посвећен судској одлуци дао уз фотографије масовне демонстрације, чији су учесници држали пароле „Данас Косово, сутра Квебек!" А експерт јереванског Института Кавказа Сергеј Минасјан у интервјуу за лист Бакуа „Зеркало" основано је приметио да је после одлуке суда самопроглашена република Нагорно-Карабах „добила веома много аргумената и у политичкој и у информационо-пропагандистичкој сфери". Са сличном оценом се слаже историчар, водећи научни сарадник Института за економију РАН Сергеј Романенко: У разним регионима мира, па и у Европи, води се процес самоопредељења, који је започео још у 18.веку, и то је један од основних историјских процеса, који је немогуће зауставити или забранити. Наравно да те снаге које се боре за национално самоопредељење у разним земљама, могу да користе ову ситуацију са Косовом, па и недавну одлуку Међународног суда ОУН. Али мени се чини, да ће одлука бити веома једноставна: ако постоје услови за отцепљење ове или оне територије - социјални, економски, политички - територија ће се тако или онако одвојити. Шта ће бити даље са Косовом и другим сличним конфликтима у многоме зависи од распореда геополитичких снага. Данас већ може да се каже да ни Међународни суд правде, ни СБ ОУН немају могућности да утичу на ситуацију - посебно када долази до неспоразума у њиховим редовима. Зато се може очекивати да се активирају друге организације - пре свега ЕУ. Од 1.децембра у ЕУ почиње да ради нова Служба спољнополитичког ресора под непосредном контролом координатора спољне политике и политике безбедности ЕУ Кетрин Ештон. Да ли ће она моћи бар мало да избалансира политику регулисања „замрзнутих" и „размрзнутих" конфликата - или ће двоструку стандарди постати још приметнији? Цена одговора на ово питање је стабилност на евро-азијском простору. http://serbian.ruvr.ru/2010/08/04/14498760.html
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@antic.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
