Srpski tajkuni teški 31,5 mlrd. EUR
7. avgust 2010. | 15:18 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Bogatstvo nekolicine vodećih srpskih tajkuna, prema nezvaničnim
procenama, iznosi skoro trećinu prošlogodišnjeg BDP Srbije, odnosno oko 31,5
milijardi evra.
Domaći i regionalni mediji su ove sedmice preneli da je
<http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=08&dd=07&nav_id=450263>
ubedljivo nabogatiji srpski tajkun trenutno Milan Janković, alijas Filip
Cepter, sa procenjenom vrednošću imovine od četiri milijarde evra.
Nekadašnji, kratkotrajni, potpredsednik srpske vlade, a kasnije "biznismen u
naglom usponu" - Miroslav Mišković - raspolaže imovinom koja se procenjuje na
oko dve milijarde evra, dok se za još jednog, sada odbeglog, srpskog tajkuna -
Bogoljuba Karića - tvrdi da je "težak" oko milijardu evra.
Visoko kotiraju, na listi najvećih srpskih bogataša, takođe i Petar Matić sa
700 miliona evra, na koliko se procenjuje i imovina Stanka Subotića – Caneta
koji se u medijima navodi kao "glavni bos duvanskog šverca na prostoru
Balkana".
U društvu najimućnijih su, pored njih, i Milan Beko, "kralj šećera" Miodrag
Kostić, zatim vlasnik više velikih domaćih poljoprivredno - prehrambenih
preduzeća Predrag Ranković - Peconi, čije bogastvo se ceni na 300 do 500
miliona evra, kao i nekoličina drugih, nešto "siromašnijih" tajkuna.
Navedena grupa vodećih srpskih tajkuna, koja je svoje početno bogatstvo stekla
u prošloj i uglavnom uvećala u ovoj deceniji, predstavlja, ustvari, tipičan
obrazac "uspešnih poslovnih ljudi", kakvi su u toku protekle dve decenje
"nicali" ne samo u našoj, već i u svim drugim takozvanim tranzicionim zemljama,
nakon njihovog naglog prelaska sa dirigovane socijalističke na tržišnu privredu.
Kada se, u slučaju imovine naših tajkuna, podvede crta" i sve "sabere i oduzme"
proizilazi da samo desetak takvih bogataša sada raspolaže kapitalom u vrednosti
od oko 30 procenata BDP - a Srbije 2009. Reč je, doduše o nezvaničnim podacima.
U Rusiji, čiji je BDP prošle godine procenjen na više od dva biliona (hiljade
milijardi) dolara, imovina stotinak najbogatijih ljudi - za koje domaća javnost
uvereno tvrdi da su kapital stekli isključivo na osnovu "pljačkaške
privatizacije početkom devedestih godina" - takodje obuhvata oko trećine
vrednosti prošlogodišnjeg ruskog BDP -a, a slično je i u većini drugih
istočnoevroskih zemalja.
U vodećim zapadnim zemljama, uključjući i SAD, Japan i druge svetske ekonomske
sile, udeo imovine najvećih bogataša u BDP - u njihovih država je osetno manji
i dostiže, uglavnom, od pet do sedam odsto.
Ukoliko se izuzme Cepter, koji je svoj prvobitni biznis ostvario u Švajcarskoj
i nekim drugim zapadnoevropskim zemljama, proizvodeći i prodajući kvalitetno
posudje i neku drugu robu, svi ostali srpski tajkuni su karijeru uglavnom
napravili na domaćem terenu, uz tesnu saradnju, a često i nesebičnu pomoć,
lokalnih političkih moćnika.
Karić je, na primer, godinama važio za "poverljivog biznismena Slobodana
Miloševića", dok se poslovni uspon Miškovića takođe usko vezuje za nekadašnjeg
predsednika Srbije i SR Jugslavije.
Smatra se, na primer, da je Karić iskoristio svoje političke veze u vrhu vlasti
za razvoj biznisa još u vreme postojanja bivše SFRJ, ali je pravi procvat
usledio nakon sloma nekadašnje SFRJ, posebno u vreme razarajuće hiperinflacije
u Srbiji i nakon što je uz direktnu asistenciju vrha političke vlasti (S.
Miloševića) osnovao veoma lukrativno preduzeće mobilne telefonije i tako
osigurao ogroman prihod i zaradu.
Mišković je kao "uspešan direktor" kruševačkog preduzeća Župa došao na mesto
potpredsednika sropske vlade 1990, ali se na toj funkciji zadržao svega šest
meseci, da bi, sa partnerima, osnovao svoj prvi trgovinski lanac, koji je do
kraja Miloševićeve ere (5. oktobra 2000), prilično ojačao i, kasnije, prerastao
u pravu poslovnu imperiju, u okviru "krovne" kompanije Delta.
Mnogi su očekivali "sumrak" domaćih tajkuna nakon petooktobarskih promena u
Srbiji, ali se pokazalo da su oni spremno dočekali novo doba i lako se, nakon
što su neki od njih poput Karića platili takozvani porez na ekstra-profit,
uklopili u ekonomsko - pravni model stvoren u post - Miloševićevoj Srbiji.
Tako je, na primer, Kostić dobio najpre gazdovanja u tri "propale" domaće
šećerane za sumu od "okruglo" devet evra i već prve godine u tim firmama
ostvario popriličnu dobit.
Ostali naši tajkuni su takodje dobro prolazili u "otvorenoj tržišnoj utakmici"
kupujući "levo" i "desno" velika i mala preduzeća, placeve i ogromne komplekse
obradivog zemljišta ili atraktivnog poslovnog prostora u Beogradu i drugim
lokacijama širom Srbije, ne retko po drastično nižim cenama od tržišnih. Mnoge
od takvih "prihvatizacija" su osporene, neke su i sudski poništene, a u
poslednje vreme se "rešavaju" i na drugačiji način.
_______________________________________________
SIM mailing list
[email protected]
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
