ISEČAK IZ KNJIGE - "DOSIJE OMEGA" Bilderberg i Jugoslavija
Milan Vidojević Zbivanja na tlu Jugoslavije pokazuju duboku, ključnu umešanost Bilderberga, u sprovođenje ideje razbijanja Jugoslavije, u čemu je NATO učestvovao kao izvršilac, Zbivanja u Jugoslaviji postavljena su u kontekst širih zahvata u regionu Mediterana i Bliskog Istoka, što je očigledno bila preokupacija konferencija Bilderberga poslednjih nekoliko godina. Ključna godina i konferencija za Jugoslaviju održana je 1996 godine, u King Sitiju, predgrađu Toronta, a domaćin je bio Konrad Blek. Manje važna odluka se ticala ponovnog izbora Bila Klintona za američkog predsednika. Važnije je bilo to što je odmah prekršio obećanje dato američkoj javnosti, da će povući američke trupe iz Bosne. Umesto toga, te snage su relocirane u Mađarsku i druge okolne zemlje, a komanda je, da se zamažu oči naivnima, preneta na nemačkog generala i tri hiljade nemačkih vojnika iz Hajdelberga, u oktobru 1996 godine. Takode je doneta odluka da se Srbi isprovociraju, proglašenjem ključnih ljudi za ratne zločince, kojima će se suditi pred Međunarodnim sudom. Ako se Srbi pobune, odlučeno je da se protiv njih preduzmu energične vojne mere. Ovaj deo plana nije sproveden, jer su se u Hagu pojavili samo krivci niskog ranga. Tako je ideja o novom Balkanskom ratu, koji je trebalo da bude "Vijetnam devedesetih", morala da bude preformulisana u rat na Kosovu. Iz materijala, koji je nepoznatim kanalom ipak prosleđen sa sastanka i objavljen, plan je trebalo da izgleda ovako: "Kada rat na Kosovu započne, kako je planirano, možda će to biti temperatura paljenja koja će rasplamsati rat širih razmera, a koji će obuhvatiti Grčku, Albaniju, Bugarsku, Rusiju i Tursku, uz dodatak bespomoćnih NATO trupa i SAD-a usred Kosova." Analitičarima je ovaj stav bio potpuno jasan. Jedan od njih je stvar raščlanio ovako: "Kosovo, 'Jerusalim na Balkanu', je samoproklamovana republika, na Čijem čelu je 'predsednik' Ibrahim Rugova. Sjedinjene Države, iako zvanično preporučuju vise 'autonomije' za Kosovo, tretiraju provinciju kao 'de facto' nezavisnu državu, što Srbe dovodi do besa. Dva puta, jednom 1992 godine, i ponovo 1993 godine, Sjedinjene Države su pretile Jugoslaviji vojnom odmazdom, u slučaju konflikta na Kosovu, prouzrokovanog srpskom akcijom. Da bi pojačali uvredu, SAD planiraju da uspostave 'zvanično prisustvo' u 'glavnom gradu Kosova'. Besni zbog ovog, i prozirući nameru SAD-a da ih okruži i izoluje, Srbi će se verovatno okrenuti Rusiji, svom tradicionalnom zaštitniku, trazeći vojnu pomoć. To znači da će se Srbija boriti da zadrži Kosovo. Kosovski Albanci će se boriti da ostvare nezavisnost. To će u konfiikt verovatno uvući 3,4 mlliona Albanaca u Albaniji, zajedno sa Albancima u Crnoj Gori i Makedoniji, Albanija otvoreno ohrabruje separatističke grupe Albanaca u zapadnoj Makedoniji, kako bi jednog dana pripojila te teritorije svojoj državi, Bugarska, koja Makedonce smatra 'zapadnim. Bugarima', mozda će tada ući u rat, po četvrti put u ovom veku, kako bi konačno rešiia svoje teritorijalne aspiracije. Grčka, već dovoljno iritirana, zbog toga što Makedonija koristi njen simbol 'vergine' na zastavi, može takođe iskoristiti priliku i uzeti deo teritorija sebi. Turska, nastupajući kao branitelj musiimana, i besna zbog akcije svojih tradicionalnih rivala Grka, protiv Makedonije, neće oklevati da se uključi. Tako će 'albansko pitanje', sa centrom na Kosovu, postati bure baruta. A kada se to desi, ekspiodiraće ceo region. "Pošto se planovi nisu ostvarili kako su bilderbergovci očekivali, na konferenciji za 1998 godinu, održanoj u Ajeršajeru, Škotska, od 14 do 17 maja, tema konflikta na Balkanu ponovo je došla u centar razgovora. Nova ideja bila je izazvati rat Grčke i Turske na Kipru, a onda ga preneti na Balkan. Ma koliko zvučalo apsurdno da se izazove rat između dve zemlje,članice NATO pakta, ova opcija je ozbiljno razraatrana i pokazuje nemilosrdnu, nadnacionalnu koncepciju osvajanja sveta, u kome i rat između saveznika u istoj evropskoj strukturi, ako vodi ka krajnjem cilju, apsolutno dolazi u obzir. Povod je bio sklapanje ugovora između Rusije i Kipra, o prodaji značajne količine raketa zemlja-vazduh, sistema S300PMU-1, što bi kiparskim Grcima dalo značajnu prednost u odbrani njihove zemlje. To je zahtevalo trenutni odgovor Turske, kako bi se ponovo uspostavio delikatni balans koji postoji u ovom regionu. Po ugovoru, isporuka ovog sistema, predviđena za septembar i oktobar, započela je u avgustu mesecu. Kiparski parlament, koji je odobrio kupovinu sistema za četiri stotine miliona dolara, kao čisto defanzivan potez, jednoglasno je odobrio rebalans budžeta za 1998 godinu, kako bi pokrio ove izdatke. Rusi su više puta odbili inicijativu da razmisle još jednom I bilo je jasno da će odbiti molbu turskog načelnika generalštaba, Ismaila Hakija Karadajia, koji se spremao na službenu posetu Moskvi, Grčki minister odbrane, Akis Cohasopulos, branio je pravo kiparskih Grka da instaliraju ovo oružje. Turci su upozoravali da će napasti kiparsku luku Pafos, brodove sa oružjem i baterije Ekocet MM40, koje su instalirane na obali kao odbrana od invazije sa mora. Ni jedna strana nije htela da ustukne, na veliku radost bilderbergovaca. Turski šef generalštaba ponudio je Rusima posao - Turska će kupiti stotinu i četrdeset i pet ruskih helikoptera, vrednih tri i po milijarde dolara, ako Rusi odustanu od prodaje oružja Kipranima. Rusi nisu ništa odgovorili, iz prostog razloga što su iraali šansu da izvedu i jedan i drugi posao. zavade dva člana NATO pakta i još uzrau novac. Grčki minister inostranih poslova, Teodor Pangalos je ponudio polurešenje - stvaranje zone zabranjene za letove iznad Kipra, što je Amerika prihvatila, ali Turska odbila bez razmišljanja. Amerikanci su ponudili svoju inicijativu - da se problem Kipra rešava u paketu sa sporom oko ostrva u Egejskom moru, koja su pod suverenitetom Grčke, a Turska ih traži za sebe, jer su preblizu turske obale. Grčka je odbila ovaj predlog. Celu priču oko egejskih ostrva "slučajno" je nabacio bilderbergovac Bil Klinton iz sasvim drugih razloga. Zainteresovao se za "mir" u regionu, jer postoje podaci da se u podmorju plitkog Egejskog mora nalaze velike rezerve nafte. Mirovni napor ima za cilj obrnuti efekat - stvaranje dodatne tenzije koja bi vodila ka ratu, što bi Ujedinjenim nacijama (bilderbergovcima) dalo osnov da blokiraju region "mirovnim snagama" (koje bi se tu zadržale decenijama) i "mirovnim naporima",kako bi se osigurao monopol eksploatacije nafte u ovom regionu. Zato je Holbruk naizmenično dizao temperaturu Grcima i Kipranima, a Amerika prodavala oružje i jednoj i drugoj strani. Turskoj je prodavala rakete zemlja-zemlja, tipa "Harpun", a Grčkoj, protivtenkovske rakete tipa "Helfajer", dok se Bil Klinton navodno brinuo za egejska ostrva. Oni koji su trebali da budu uvučeni u konflikt, konačno su shvatili igru I uzdržali se od konflikta, koji konstantno ima visok nivo tenzije. Tadašnji grčki ministar inostranih poslova, Pangalos (bilderbergovac), igrao je na ivici noža. Nije propuštao ni jednu priliku da omete turske planove i da ih javno uvredi, bilo da je reč o stavljanju veta na tursku želju da uđu u Evropsku zajednicu, bilo da dozvoli otvaranje kancelarije Kurdske radničke partije (PKK) u Atini. Da li je Pangalos ovo radio po nalogu Hilderberg grupe, na čijoj je konferenciji 1996 godine bio u Torontu? Grčka ima pakt sa Sirijom. Različiti izvori su potvrdili da su Grci obezbedili podršku Sirije u slučaju da Turska napadne instalacije protiv vazdušne odbrane Kipra. Sa vojnih aerodroma u Siriji, grčki F16 bi krenuli na ciljeve u Turskoj. Postojanje ovog pakta dovelo je Tursku u neprijatnu situaciju, jer sama ima ozbiljnih nesuglasica sa Sirijom. One postoje delom zbog saradnje Turske i Izraela, a dalje produbljivanje napetosti sigurno se odvija na veliko zadovoljstvo bilderbergovaca, kojima se konačno čini da su na pragu rata na Balkanu, koji će dugo trajati i proširiti se na region Mediterana. Da ovo nisu prazne priče prognozera katastorfalnih događaja, pokazuju zvanične statistike časopisa "NATO Kvoterli" iz 1998 godine. Grčka je povećala broj vojnika svoje armije na dve stotine i šest hiljada vojnika, a godišnje troši dvadeset odsto svog budžeta na armiju. Turska ima armiju od osam stotina I dvadeset hiljada ljudi, a godišnje troši trideset i šest odsto svog budžeta na armiju. Posle incidenta oko malog egejskog ostrva Imija, 1996 godine, Grčka je potrošila trinaest milijardi dolara na kupovinu oružja. Situaciju je dalje zaoštrio tajni sastanak, u toku konferencije Bilderberg grupe, 1998 godine, između turskog ministra inostranih poslova lsmaila Kama, specijalnog izaslanika SAD-a za Kipar, Ričarda Holbruka, i britanskog predstavnika na Kipru, ser Dejvida Haneja. Šta je bila tema razgovora nije poznato, ali su događaji pokazali u kom pravcu je išlo dogovaranje. Ubrzo posle toga, Holbruk je uvredio kiprane obraćajući se njihovom predsedniku sa "Gospodine, kao da je običan gradanin, umesto da mu se po protokolu obrati sa "Predsedniče". Sve je išlo ka neizbežnom konfliktu sa Jugoslavijom, koji je izazvan kada su propale sve druge kombinacije. Bilderberg klub je bio umešan u sve faze agresije, od njenog izazivanja do njenog kraja. Redovna godišnja konferencija za 1999 godinu održana je od 3 do 6 juna u luksuznom letovalištu "Penja Longa", u Sintri, Portugalija. Retko kada je interesovanje novinara bilo tako izraženo kao te godine, pogotovo što je agresija na Jugoslaviju zaustavljena dan pre početka konferencije. Druga tačka dnevnog reda, I najvažnija, bila je "Rat na Kosovu". Ona je uključivala i diskusiju oko formiranja Velike Albanije (koja će uslediti posle "starateljstva" nad "nezavisnim Kosovom"), kao i razgovor o daljem koraadanju Jugoslavije, što je deo plana generalnog ispravljanja granica regiona, sa ciljem produžavanja regionalne nestabilnosti, konflikta i rekonstrukcije (vrednc milijarde dolara) uništene regionalne infrastrukture, na račun zapadnih poreskih obveznika. Ovde moram da napravim malu digresiju. Već decenijama je uvrežena zabluda da će se Velika Albanija napraviti tako što će država Albanija pripojiti sebi delove državne teritorije okolnih zemalja - Jugoslavije, Makedonije i Grčke. Ideja ide, namerno, u tom pravcu, a zapravo je istina na drugoj strani. Centar stvaranja Velike Albanije je Kosovo! Nezavisno, šiptarsko Kosovo, pretvoreno u jednonacionalnu, mafijašku državu, kojom će se upravljati iz inostranstva i koja će, koristeći prirodne resurse Kosova i Metohije, biti zamajac dalje agresivne politike, sa ciljem ugrožavanja regiona u interesu bilderbergovaca. Interesantna je izjava mađarskog političara ekstremne desnice, Ištvana Čurka, data 2 juna, koji je pozvao Beograd da vrati mađarskoj severai deo svoje teritorije, na kojoj žive etnički Mađari, a kojih ima tri stotine hiljada. Ova oblasti pripadala je Mađarskoj (Austrougarskoj) pre Prvog svetskog rata. Čurka je izjavio da je to oblast koja zadire u sadašnju Jugoslaviju oko pedeset kilometara, na liniji Sombor-Vrbas-Novi Bečej-Kikinda. Naravno da iza Čurkine izjave stoji Bilderberg klub, jer se mora nastaviti sa pritiscima na Jugoslaviju, pošto osnovni plan - vojni poraz i okupacija Jugoslavije, nije ostvaren. U Sintri su započete i pripreme za "Bliskoistočnu mirovnu nagodbu", što je bila važna tačka dnevnog reda. Ova nagodba je podrazumevala proglašenje palestinske države i konačno rešenje problema Jerusalima, što se upravo dešava dok pišem ovu knjigu. Citat sa konferencije: "Rezultati za Izrael neće biti dobri." Ovo objašnjava prisustvo visokih pretstavnika jevrejske zajednice iz Izraela i sveta, kao i prisustvo važnih predstavnika arapskih režima, koji su protivnici Izraela. Citat: "Dogovor oko Jerusalima je postignut, a problem Golana je upravo sređen." Nekoliko nedelja pre konferencije u Sintri, Arijel Šaron je izjavio: "Sada Kosovo, uskoro Izrael!" Zbog ove izjave bio je žestoko kritikovan, ali ona dobija na težini sada kada je NATO dobio pravo da interveniše izvan Evrope, u navodnoj odbrani ljudskih prava. Svaki otpor Izraela u nametnutom rešenju palestinskog pitanja neizbežno će voditi još jednom konfliktu stvorenom i kontrolisanom od strane bilderbergovaca. Sada se vidi značaj aktivnog uticaja ove grupe, Klintona i Blera, u izboru Baraka na mesto premijera Izraela. Bilo je i drugih tema na konferenciji. Jedna je bila na dnevnom redu "Milenijumskog samita UN-a" 2000-te godine, godinu dana posle "neobavezne diskusije" bilderbergovaca. Reč je o globalnom oporezivanju u korist UN-a. Ujedinjene Nacije treba da postanu centar globalne vlade, a nova uloga zahteva ogromna sredstva. Zato je predloženo uvođenje direktnog individualnog poreza, koji će se sakupljati u korist UN-a, preko nacionalnih vlada. Ova ideja je prvi put iznešena na Bilderberg konferenciji 1998 godine. Predloženo je i oporezivanje email komunikacije, zbog čega je na konferenciji bilo prisutno toliko direktora mnogih ključnih kompjuterskih kompanija, na čelu sa Bil Gejtsom. Naplaćivanje slanja e-mail poruka, koje su doživele eksplozivan i revolucionaran razvoj u celom svetu, nije nova ideja. U početku razvoja ovog oblika komunikacije, mnoge kompanije koje su pružale usluge, naplaćivale su slanje poruka po tarifi koja je bila ravna tarifi za međunarodne telefonske razgovore. Onda je broj pružalaca usluga toliko porastao, da su troškovi i cena slanja poruka drastično pali, a to je postao najjeftiniji oblik međunarodne komunikacije. Sada se želi ponovno uvođenje viših cena, kako bi se prihodi kompanija enormno uvećali i time ucenili milioni korisnika e-maila širom sveta, što ih stavlja u položaj žrtve koja ne može da se odbrani pred ucenom. Ovim potezima se, zapravo, nepogrešivo ocrtava pravi lik Bilderberg kluba. To je lik beskrupuloznog pljačkaša i otimača tuđe imovine, tuđe slobode i tuđih prava, a sve to zavijeno u licemernu, ljigavu obmanu, kako se sve tobože radi sa ciljem zaštite upravo onih prava koja se otimaju. Pitanje je samo da li će svet i dalje dozvoljavati da ga ovi lešinari i u buduće obmanjuju, da bi ga lakše opljačkali. Nadajmo se bar da smo mi Srbi naučili svoju lekciju i da za nas više nema iznenađenja. _______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
