ALEKSANDAR MITIĆ: TRI PRINCIPA EU PREMA KOSOVU petak, 13 avgust 2010 18:18
To što je Kosovo proglašeno “jedinstvenim slučajem” ne znači da separatizam u Evropi neće rasti niti da neće u nekoj bližoj budućnosti biti formirane nove nezavisne države u članicama EU, ali svi će brižljivo paziti da, čak i ako se to desi, nikad ne bude povezano s tim slučajem Uprkos očekivanom komešanju u Baskiji i Škotskoj, probuđenim nadama u Republici Srpskoj i na Severnom Kipru, saopštenjima u Kataloniji i Pridnjestrovlju, zapaljivim izjavama mađarskih ultranacionalista u Rumuniji i Slovačkoj, Evropska Unija će učiniti sve da ni nakon kontroverznog mišljenja Međunarodnog suda pravde ne zaživi kosovski presedan . Politika Evropska Unije prema kosovskom pitanju je naime zasnovana na tri principa: “Kosovo se mora odvojiti od Srbije”, “meko sletanje mora da spreči skretanje Beograda sa zapadnog kursa” i “Kosovo je jedinstven slučaj”. Iako unutar EU nema punog jedinstva oko prvog principa, u praksi funkcioniše nepisano političko pravilo kvalifikovane većine i rukovodeći ljudi svih institucija Unije, od predsednika Evropske Unije Hermana Van Rompaja, preko predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza i šefice diplomatije Ketrin Ešton do predsednika Evropskog parlamenta Jiržija Burzeka, rade “pod pretpostavkom kosovske nezavisnosti”. EU je pripremila, koordinirala i sprovela jednostranu secesiju Kosova od Srbije: lobirala je za izbor Martija Ahtisarija kao “čoveka od poverenja” za posrednika u pregovorima, dala punu podršku njegovim predlozima za nadgledanu nezavisnost, Evropski parlament je prva institucija u svetu koja je (još u proleće 2007) podržala kosovsku nezavisnost, šefovi država EU su na samitu decembra 2007. godine doneli odluku o zaobilaženju Saveta bezbednosti UN i učešću u procesu nazvanom „koordinacija deklaracije o nezavisnosti” , Unija toleriše dvostruke i dvolične funkcije Pitera Fejta kao istovremenog specijalnog izaslanika EU i šefa Međunarodne civilne kancelarije za sprovođenje Ahtisarijevog plana i lobiranje za kosovsku nezavisnost, a Kosovo od Evropske komisije dobija godišnji izveštaj o napretku u evropskim integracijama kao da se radi o potencijalnom kandidatu za članstvo. MEKO SLETANJE Drugi princip predstavlja politiku „mekog sletanja“, odnosno pokušaja da se ne destabilizuje region Balkana i spreči bilo kakvo strateško pomeranje Srbije sa pravca zapadnih integracija. Na delu je politika „konstruktivnog neslaganja“ sa Srbijom, tojest pokušaj da se obezbedi da Beograd, uprkos nepristajanju na nezavisnost Kosova, ne vuče poteze koji bi suštinski ugrozili plan EU za Kosovo, slanje misije Euleks, primenu Ahtisarijevog plana i proces postepene integracije Kosova u regionalne, evropske i svetske institucije. U tom kontekstu je najpre napravljena parola „EU i Kosovo su dva odvojena procesa“, s ciljem da se kupi vreme na unutrašnjoj sceni Srbije, da bi se posle izvesnog vremena predočilo da od te parole nema ništa i da je kosovska nezavisnost nepovratan proces, a da dobrosusedski odnosi kao preduslov daljih integracija u EU svakako uključuju i one između Beograda i Prištine. Veliki stepen kooperativnosti Beograda u ovom procesu i stalno omekšavanje stavova jasno pokazuju Briselu da može da nastavi sa svojom politikom postepenog, mekog uslovljavanja, uz kontrolisane medijske probne balone i igre „dobar policajac-loš policajac“ sa ambasadorima u Beogradu u glavnim ulogama. Treći princip EU o jedinstvenosti kosovskog slučaja je napravljen radi mira u kući. Pred proglašenje nezavisnosti Kosova članice EU su izvršile takozvanu „kosovsku trgovinu”, tako što su se protivnici nezavisnosti srpske pokrajine saglasili da ne blokiraju zajednički okvir za delovanje EU, poput misije Euleksa i formulacije o jedinstvenosti kosovskog slučaja, a za uzvrat dobili uveravanja svojih partnera da neće biti primorani da priznaju nezavisnost Kosova. EU je time, naravno, ozvaničila dvostruke standarde za Srbiju: dan po proglašenju jednostrane nezavisnosti Prištine, EU je primila k znanju taj akt, istovremeno naglašavajući da ostaje privržena teritorijalnom integritetu svih država sveta sem Srbije po pitanju Kosova jer je to, prema njoj, jedinstven slučaj zbog ratova iz devedesetih godina i produžene međunarodne administracije. EU je pritom zaboravila da je 1998. i 1999, u vreme sukoba na Kosovu, prema američkoj fondaciji Plaušers, bilo u toku ukupno 40 oružanih sukoba u svetu, svaki sa preko 1.000 žrtava. Nijedan od njih, sem Kosova, nije doveo do secesije. Takođe, produžena administracija postojala je između ostalog u Istočnoj Slavoniji nakon rata u Hrvatskoj, gde je misija Untaes dovela do reintegracije te teritorije u Republiku Hrvatsku, a ne do otcepljenja. Dakle, EU je ozbiljno, strateški, godinama pripremala nezavisnost Kosova i neće dopustiti da joj se politika uruši. PRAVNI MULJ Mišljenje Međunarodnog suda pravde se uklapa u interese EU jer ne dovodi u pitanje nijedan od njena tri principa: Kosovo i 22 države koje su ga priznale mogu da nastave da se ponašaju kao do sada, Beograd sa svojom defanzivnom politikom tek sada neće predstavljati ozbiljnijeg suparnika, a zbog načina interpretacije pitanja Srbije i odgovora MSP, evropski separatizmi se i dalje mogu držati pod kontrolom. To, naravno, ne znači da separatizam u Evropi neće rasti, niti da neće u nekoj bližoj budućnosti biti formirane nove nezavisne države unutar već postojećih članica EU (Škotska i Flandrija među prvima), ali svi će brižljivo paziti da čak iako se to desi, nikada ne bude povezano s kosovskim slučajem. Svaki put kada se spomene kosovski presedan EU izgubi na kredibilitetu, a to se najbolje videlo posle šamara kojeg je Brisel dobio nakon ekspresne pobede ruske vojske u Gruziji i priznanja Abhazije i Južne Osetije. Moskva tada nije štedela reči na priču o kosovskom presedanu a u Briselu je takva retorika vešto prikrivana. Evropski separatisti, međutim, mogu da izvuku jednu primamljivu, korisnu i opasnu lekciju iz kosovskog slučaja: tamo gde se pravo ignoriše i slobodno interpretira, postoji prostor za de fakto nametanje stanja na terenu. Odnosno, tamo gde ima pravnog mulja, bolje svršen nego legalan čin. Evropska Unija će učiniti sve da ovakvu lekciju uguši, ali će ona nastaviti da je još dugo uhodi. Suština EU je oduvek bila u kompromisu, vladavini zakona, transparentnosti i dogovornom rešavanju sukoba u Evropi, ona je dakle, u kosovskom slučaju, zgazila na samu sebe i svoje najsvetije vrednosti. Aleksandar Mitić je direktor projekta “Kosovski kompromis”. Od 2005. do 2009. godine, bio je dopisnik Tanjuga iz Brisela. Ekonomist/Fond Slobodan Jovanović http://standard.rs/vesti/36-politika/5166-aleksandar-miti-tri-principa-eu-prema-kosovu.html
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@antic.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
