Европски суд створио преседан за банкротирање Балкана
12.08.2010, 13:51 Европски суд за људска права у Стразбуру може да доведе Балкан до банкротства, ако буде био објективан са имовинским парницама на територији бивше Југославије. Одлука да се Србину Бранимиру Џокићу исплати компензација у износу од 65 хиљада евра за конфисковани дом шокирало је руководство Босне и Херцеговине. На ванредној седници владе било је изјављено да земљу очекује финансијски колапс, ако се слична одлука суда примени за 20 000 кућа и станова, који су припадали Србима до рата. Србе су протерали из својих домова по читавом Балкану, где су се водили ратови. И из Хрватске, и Словеније и из српске покрајине Косово. У Босни и Херцеговини су била зараћена три народа, зато је и имовинских парница тамо највише, рекла је руководилац Центра за изучавање савремене балканске кризе Института славистике РАН Јелена Гускова: Пример Босне и Херцеговине је први када човек према одлуци међународног судског органа добија компензацију за одузету имовину. Иста ситуација може да очекује и Косово, са којег су Србе почели интензивно да протерују од 1981 године. Може се замислити шта ће бити ако 200-260 хиљада Срба затраже своја имовинска права. Та мала територија може да банкротира. Ситуација је крајње натегнута. При томе, тешко је поверовати да ће се међународне организације на Балкану бавити тим питањима. Највероватније да ће бити предати у надлежност локалних влада, а значи да ће тај процес трајати деценијама. Одговорност за етничка чишћења за време балканске кризе, пре свега лежи на руководиоце земаља које су биле увучене у рат. Због разумљивих разлога Међународни суд за човекова права данас не може ништа од њих да тражи. Међутим нису сви актери нових имовинских парница отишли у заборав. Мишљење Јелене Гускове: НАТО бомбардовање српских позиција у Босни и Херцеговини 94-95 године муслимани су оценили као подршку својих интереса. Ако се погледа са те стране, НАТО подршка је помогла да муслимани храбрије отимају туђе куће и станове. Што се тиче бомбардовања Југославије 1999 године, Албанци на Косову и Метохији су такође схватили тај напад НАТО-а као подршку њихових циљева. И након тога су се активизирали. 2004 године косовски Албанци су још једном кренули да нападају Србе. Огромну улогу у томе су одиграле међународне организације које су допустиле геноцид над Србима. Зато део одговорности за догађаје на Балкану сносе и „плави шлемови" и међународне организације. Нико од њих није био објективан. Босна и Херцеговина се обратила Стразбуру са молбом да се промени одлука о материјалној компензацији. За Европски суд за права човека настаје неки моменат истине. Повући се, значи противречити вредностима којима се Европа поноси. Настојати на свом- значи створити веома важан преседан и натерати владе неких балканских земаља, а такође самопроглашеног Косова да сносе одговорност за штету нанесену Србима. А ако већ ЕУ и НАТО сносе директну одговорност за трагичне последице балканске кризе, било би логично да и они плате рачуне. http://serbian.ruvr.ru/2010/08/12/15478344.html
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@antic.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
