Адвокатура и порези Фискална омча за одбрану
Да ли се кроз проблем фискалних каса у ствари гура идеја о адвокатским
предузећима, по мишљењу адвоката још погубнија за ову грану правосуђа
Description: http://www.nin.co.rs/img/spacer.gif
Већ скоро годину дана траје рат између Владе Србије и српских адвоката око
увођења фискалних каса у адвокатске канцеларије. Сваки пут када се приближи
датум ступања на снагу владине уредбе по којој се сви адвокати обавезују да
имају фискалне касе и издају фискалне рачуне за сваки пријем новца, уследи
претња адвоката генералним штрајком а у јавности се поведе расправа о томе ко
је у праву. Сада је тај датум 1. септембар ове године, с тим што опет није
извесно шта ће бити коначно решење.
„Идеја о увођењу фискалних каса је мрачна идеја државе која хоће да се обрачуна
са адвокатуром, нарочито да угуши индивидуалну адвокатуру“, каже Слободан
Шошкић, председник Адвокатске коморе Београда која обухвата половину адвоката
Србије.
С друге стране, из Пореске управе поручују да је у питању само увођење реда и
боља наплата пореза. Српски адвокати, додуше, порез већ плаћају. Највећи део
њих плаћа паушално, будући да пријављују приходе испод три милиона динара
годишње. Паушал је, тврде адвокати, између 100 и 500-600 евра месечно, док
порезници кажу да је просек, свега, 3.200 динара месечно. Фискалне касе би
прецизније евидентирале приходе адвоката, и сва је прилика да би их на крају
године било подоста више од оних пет одсто са пријављеним приходом већим од
четири милиона динара, који због тога улазе у систем ПДВ-а.
Опет, српске адвокате је у протесту против фискалних каса подржао Савет
адвокатских комора и удружења Европе (ЦЦБЕ), наводећи да нигде у Европи
адвокатура није фискализована, већ су адвокати дужни да воде пореске књиге и
порез пријављују једном годишње. ЦЦБЕ је посебно забринут одредбом из Закона о
фискалним касама, која у случају пронађених неправилности налаже затварање
канцеларије на 60 дана. „Ова одредба ће имати, по нашем мишљењу, озбиљан утицај
на рад правосуђа,“ наводи CCBE.
Додуше, мора се рећи да фискалне касе имају само адвокати у Босни и
Херцеговини, али српски адвокати не желе да им тај пример служи као узор.
Сличну позицију заузима и Институт за упоредно право у Београду, који је, на
молбу Адвокатске коморе Србије, урадио експертско мишљење о овом проблему. По
том мишљењу фискалне касе се користе једино у комерцијалним делатностима, а да
адвокатура то није, те да би сагледавање адвокатуре као искључиво комерцијалне
делатности, ипак водило њеној својеврсној деградацији и занемаривању неких
њених важних друштвених функција.
Кажњавање и затварање адвокатске канцеларије довело би до одлагања и
одуговлачења неког судског предмета и угрозило право на суђење у разумном року
из члана 5 Европске конвенције о људским правима. Право свакога да бира себи
браниоца, читавом причом о фискалним касама и казнама за неиздавање фискалних
рачуна, у ствари може бити ограничено. „Имајући све ово у виду, можемо да
констатујемо да ће држава Србија, уколико буде усвојен систем фискалних каса у
адвокатури, бити у ситуацији плаћања често и у знатној мери одштете по тужбама
пред Европским судом за људска права у Стразбуру“, један је од закључака
експертског мишљења Института за упоредно право.
Према Шошкићевој оцени циљ власти није пореска дисциплина и већи приход. Он
само почиње једним баналним проблемом, као што је наизглед увођење фискалних
каса, а суштински, порески фронт, кроз покушај увођења фискалних каса, маска је
за други - усвајање закона о адвокатури и стварање простора за адвокатска
предузећа са чијим би уређењем адвокатура изгубила све атрибуте те древне
професије.
„Идеја о предузећу, или друштву капитала, потекла је од стране одређеног броја
адвоката, руковођених лукративним циљевима великих размера, којих и не би било
да нема те спреге између корумпираних државних функционера, политичара и
комерцијалних адвоката“, каже Шошкић и упозорава да је то идеалан пут да се
прогута индивидуална и формира криминализована адвокатура, кроз чију делатност
би се могао прати и новац.
Није тешко замислити једну такву велику канцеларију коју, како каже Шошкић,
може да купи чак и најокорелији заштићени сведок: „Ето благодети заштићеном
сведоку да дође до једног великог друштвеног утицаја који би се проширио не
само до правосуђа, већ и до полиције“.
Да се тако нешто ипак не би догодило, иза јавне полемике се воде преговори са
Министарством правде које није поборник фискализације адвокатуре, али у то мора
да убеди и остале у Влади Србије.
Слободан Иконић
Постојећи коментари (0)
<http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=54692&preview_comment=1&#koment> |
Пошаљи коментар
<http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=54692&add_comment=1&#koment>
http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=54692
<<image001.gif>>
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
