Срби избегли са простора Хрватске мораће још само мало да сачекају смену Тадићеве камариле, да би истина о њиховим страдањима угледала светлост истине
Сребреницом „затрпати“ Олују Једини стварни геноцид на просторима бивше СФР Југославије извршила је Хрватска у операцији „Олуја“ у којој је са својих огњишта протерано више од 300.000 Срба, и где је у бекству народа убијено око 6.500 углавном цивила. Да би се овај, и по дефиницији, једини прави геноцид „затрпао“ пред светском јавношћу, измишљен је „геноцид у Сребреници“ на коме запад тако посебно инсистира. Председник Србије Тадић <http://www.srpskapolitika.com/Tekstovi/Komentari/2010/slike/051-1.jpg> „као окупатор“ симболично враћа опљачкану икону председнику Хрватске Јосиповићу. Оно што је од 700.000 Срба опљачкано нико и не спомиње Термин Геноцид усвојен је на заседању Генералне скупштине УН (1946) и гласи: „То је од стране политичког врха организована, војно изведена оружана акција са циљем да се побије, истреби или протера одређена нација, етничка група или неки њен део са простора који је нападнут“. Овако нешто догодило се једино у хрватској приликом војне операције „Олуја“ у којој су жртве били углавном цивили, а који је осмишљен и испланиран у политичком и војном врху на Пантовчаку и на седници на Брионима за шта постоји и аутентична видео и тонска документација. За овај једини геноцид на просторима бивше СФР Југославије западни део света не жели да зна – а да би се тај геноцид над Србима некако избрисан, бар из сећања, измишљен је непостојећи „геноцид у Сребреници“ у којем је страдало само неколико цивила и око 2.500 војника у борбама са српском војском. Геноцид на Србима у Хрватској је гурнут под тепих а бројка од око 2.500 погинулих муслиманских бораца је волшебно бар медијски нарасла на 6.000 „стрељаних“ муслимана чији посмртни остаци у том броју ни 15 година после тог догађаја нису пронађена (јер их нема). Та војна операција од запада је проглашена „геноцидом“ па је тај такозвани геноцид морао да се политички подупре и резолуцијом Европског парламента са театралним обележавање његових годишњица. Тужно је том лажном геноциду над муслиманима присуствовао и наш председника Тадић уз извињење жртвама, али се ње „сетио“ да ода пошту и српским жртвама у суседном Братунцу које су управо сребренички муслимани и војска смештена у заштићеној и „демилитаризованој“ зони под контролом УН. Али Тадић је прозападни потрчко који тим клањањем и полтронством плаћа свој долазак на власт – а то се скупо мора платити. Због истог разлога он никада није ни споменуо геноцид над Србима у Хрватској већ се здушно труди да те прогнане и побијене Србе у Хрватској не спомиње инсистирајући на добрим и дубоко пријатељским односима са Хрватском. У овом светлу замагљивања једног, а истицања другог наводног геноцида ради и здушно и хашки трибунал. Стога су Анте Готовине, Младена Маркача и Ивана Чермака морали да буду осуђени на знатно мање казне од српских генерала који су командовали у Сребреници. Како би се иначе направила разлика између „Олује“ и ослобађања Сребренице. „Олуја“ се мора и кроз висину казне, као и кроз број процесуираних представити чистом војном операцијом са „ситним пропустима“ у командовању – а од операције Сребреница мора се направити геноцид. Мора се што више Срба процесуирати и бар неке осудити за геноцид на доживотне казне затвора. У тај програм окривљавања Срба укључени су сви потенцијали па и „наш“ председник – јер ако сам председник прихвата да је почињен „геноцид“ онда у то не треба ни сумњати. http://www.srpskapolitika.com/
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@antic.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
