Srbija-Vatikan: Papa ide u Srbiju
Jul 7, 2010
Marko Lopušina
Srpska pravoslavna crkva i država Srbija nisu nikada ranije bili u tako bliskim
odnosima sa Svetom stolicom kao danas. Tome ponajviše doprinose zajednički
pogledi na ekumenizam, ali i javna odluka Vatikana da ne prizna nezavisnost
Kosova.
Kada su beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar i zrenjaninski biskup dr Laslo
Nemet krajem maja izjavili na dvodnevnoj biskupskoj konferenciji u Zrenjaninu
da očekuju da na proslavi Milanskog edikta 2013. godine u Nišu prisustvuje papa
Benedikt XVI prvi put javno potvrđeno da će jedan poglavar Rimokatoličke crkve
posetiti Srbiju.
O tome koliko je ova poseta Svetog oca realna specijalno za „Arenu“ komentariše
zrenjaninski biskup dr Laslo Nemet:
- Započeli su razgovori među nama biskupima u Srbiji, ali i u Srpskoj
pravoslavnoj crkvi i u državi Srbiji o potrebi da se pošalje službeni poziv
papi da poseti Niš. Papa je već jednom izjavio da će doći u posetu Srbiji ako
se za to steknu svi uslovi i da će za to iskoristiti svaku mogućnost – rekao
nam je biskup Laslo Nemet.
Nadbiskup Stanislav Hočevar je naglasio da ranije izjave Njegove svetosti
patrijarha srpskog Irineja, dok je bio na episkopskoj katedri u Nišu, „ da bi
papin dolazak sa posebnim razlogom SPC pozdravila“, daju ogromnu nadu da će do
posete pape Benedikta XVI doći.
- Međutim, stav pape i Vatikana je da poglavar Rimokatoličke crkve ne dolazi u
neku državu ukoliko većinska crkva nije saglasna s tom posetom. Dakle, potrebno
je da se poglavaru Rimokatoličke crkve, posle saglasnosti većine episkopa, iz
protokolarnih razloga iz SPC uputi službeni poziv. Mi smo spremni da papa dođe
u Srbiju, jer smo svesni da je neophodno da sarađujemo ekumenski, ali i realno
u rešavanju problema demografije i ekologije na Balkanu – otkrio nam je biskup
Laslo Nemet.
Niš će biti domaćin hrišćanske proslave 2013. godine čija će centralna priredba
biti u Milanu, ali će kao grad u kome se rodio Konstantin Veliki, učestvovati u
toj svečanosti. Milanski edikt je pisan za ceo hrišćanski svet, koji se sedam i
po vekova kasnije podelio na istočnu pravoslavnu i zapadnu rimokatoličku crkvu.
Konstantin Veliki je Milanskim ediktom uspostavio ravnopravnost i slobodu
veroispovesti, a hrišćane zaštitio od progona. Zato je na nišku proslavu datuma
značajnog za sve hrišćane nezaobilazno pozvati i Rimokatoličku crkvu.
– Ako do tog susreta dođe, to ne bi treba svoditi na pravoslavno-katolički
susret, a još manje na srpsko-vatikanski, jer on je opštehrišćanski – kaže
verski analitičar Živica Tucić.
Upravo zato, jer je to opštehriščanski sabor, država Srbija i SPC vide priliku
da ugoste Svetog oca, jer će tako izbeći burne reakcije srpskih nacionalista i
jeretika. Sam patrijarh Srpske pravoslavne crkve gospodin Irinej je 29. maja
službeno potvrdio da će poslati poziv Vatikanu:
- Na proslavu 1.700 godina Milanskog edikta, koja će biti održana 2013. u Nišu,
biće pozvani predstavnici svih crkava. I nema nikakvog razloga da se mimoiđe i
Rimska crkva, sa kojom smo bili zajedno do 11. veka. Lično smatram da će
proslava u Nišu biti prilika da se uspostavi dijalog između predstavnika svih
crkava, jer tu ima šta da se kaže. Nadam se da će to biti povod jednog novog
odnosa između zapadne i istočnih crkava.
Povodom ovih izjava poglavara SPC iz Vatikana je stigao odgovor, koji je
izrekao otac Federiko Lombardi, portparol Svete stolice:
- Postoji dobra volja i inicijativa novog patrijarha Srpske pravoslavne crkve
da dočeka papu Benedikta XVI u Nišu 2013. godine povodom jubileja Milanskog
edikta iz 313. godine. I to će biti dobra prilika za dalji razvoj ekumenskih
odnosa. Papa je veoma zainteresovan za dijalog sa istočnim crkvama. Važno je da
održavamo u životu zajedničke korene naše civilizacije i da zajednički delamo.
U ovom kontekstu bi trebalo shvatiti i susret planiran za 2013. u Nišu, za koji
je ideju dao patrijarh srpski. Ako do susreta dođe, mislim da će najvažniji
biti duhovni i ekumenski aspekt, kao i mirotvorni rad. To je važan momenat
pošto je u istoriji regiona bilo mnogo konflikata i rana koje nisu još
zaceljene – najavio je otac Federiko Lombardi, portparol Svete stolice.
TRI DIMENZIJE
Od autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve 1219. godine do danas nije bilo
susreta poglavara SPC i Rimokatoličke crkve. Odnosi Srba i Rimokatoličke crkve
postoje još od vremena Nemanjića, kada je Stefan Prvovenčani dva puta od
Vatikana ishodio kraljevsku vlast. Car Dušan je od pape 1355. tražio da ga
imenuje “kapetanom hrišćanstva u borbi protiv Turaka”, ali nije uspeo. Posetu
kralja Aleksandra Obrenovića (1889-1903) papi Lavu Trinaestom (1878-1903)
tadašnji državni sekretar Svete stolice kardinal Rampole, prema navodima
istoričara Stanimira Spasovića, iskoristio je za pokretanje pitanja
potpisivanja Konkordata između Kraljevine Srbije i Vatikana. Ugovor je potpisan
tek 24. juna 1914. u Rimu.
Josip Broz Tito je želeo da dobije podršku pape i Vatikana u kandidaturi za
Nobelovu nagradu. Slobodan Milošević je pokušao da dovede papu u Beogradu.
Poseta poglavara Rimokatoličke crkve jugoslovenskoj prestonici posebno je bila
aktuelna 1994. godine, kada je papa želeo da, pored Beograda, poseti Zagreb i
Sarajevo. I tadašnji šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović je u
Vatikanu izjavio da zvanične vlasti SRJ nemaju ništa protiv papine posete
Beogradu. Tada je u Vatikanu zvanično insistrirano da Sveti otac poseti ili sva
tri grada, ili nijedan. Sveta stolica je time htela da dokaže kako joj je stalo
do odnosa sa sve tri bivše jugoslovenske federalne jedinice.
Miloševića ideja je bila da papa dođe 1996. godine u Beograd. Za SPS-u i JUL-u
tada nije bila neophodna saglasnost SPC. Zadatak je poveren Dojčilu
Maslovariću, pouzdanom saradniku Mire Marković i ambasadoru SRJ u Vatikanu. On
je prilikom predaje akreditiva uputio poziv papi da “što pre poseti Beograd”,
jer za to “od strane državnih vlasti neće biti nikakvih problema.”
Papa je trebalo početkom oktobra 1996. godine, kako je i potvrđeno Beogradskoj
nadbiskupiji, da bude u “usputnoj poseti”, posle boravaka u Hrvatskoj. Srpska
pravoslavna crkva se tada žestoko suprotstavila papinoj poseti. Vatikan je,
naime, vatreno pomagao sve ratne pohode protiv Srba, posebno u NDH. Nije bio
neutralan ni u građanskom ratu u Jugoslaviji, kada je podržao secesiju Hrvatske
i Slovenije. Takvo ponašanje Svete stolice izazvalo je negativan stav srpskog
naroda prema Vatikanu i papi.
- Vatikan je, kroz istoriju, odigrao značajnu ulogu, od razbijanja SFRJ,
odnosno SRJ i SCG, do rušenja Njegoševe kapele na Lovćenu, a sada nastoji da i
SPC bude “pod kapom” Svete stolice – tvrde srpski nacionalisti.
Decenijama srpski narod i svi patrijarsi nisu želeli da se zvanično susretnu sa
papom na srpskoj zemlji, dok se Vatikan ne izjasni o zločinima počinjenim u ime
Rimokatoličke crkve.
- Možemo da oprostimo, ali ne možemo da zaboravimo – bile su reči patrijarha
Pavla.
Papa Jovan Pavle II je, na primer, tri puta bio u Hrvatskoj i nikada nije
posetio Jasenovac i tim gestom, dao do znanja da razume, šta se u istorijskom i
ljudskom smislu događalo Srbima, Jevrejima i Romima u Hrvatskoj.
Do susreta poglavara Srpske pravoslavne crkve i Rimokatoličke umalo nije došlo
kada je papa Jovan posetio Banjaluku 2003. godine. Međutim, lokalni
organizatori, banjalučki katolici, napravili su grešku i posetu patrijarha
Pavla papi Jovanu zakazali su u katoličkom samostanu u kojem je u Drugom
svetskom ratu ubijeno nekoliko stotina Srba. Ipak, papa je prilikom posete BiH
2003. godine u Banja Luci, u Petrićevcu iskazao jednu vrstu izvinjenja, za ono
što su i katolici učinili drugima. Nekim Srbima je to bilo dovoljno, većini se
učinilo da to nije bilo dovoljno, jer su nerealno očekivali da bilo koji papa
dođe i klekne u Jasenovacu na humke srpskih žrtava.
- Postoje tri dimenzije moguće posete pape Srbiji – međudržavna, međucrkvena i
unutarcrkvena. Što se prve dimenzije tiče, razgovori traju već decenijama, još
od posete Josipa Broza, predsednika nekadašnje SFRJ, Vatikanu, 1971. A
intenzivirani su u poslednjih 15 godina, posebno posle poseta Svetozara
Marovića i Borisa Tadića papi. Želje obojice papa, i Jovana Pavla II i
Benedikta XV, da posete Srbiju naišle su na pozitivan odjek kod naših
državnika. I koliko znam, država Srbija radi na tome da se stvore uslovi za
realizaciju te posete – kaže profesor Predrag Ilić.
I objašnjava da glavni problem koji je do sada sprečavao realizaciju te ideje
nalazi se u sferi odnosa između SPC i RKC.
- Jedan deo episkopata SPC energično se protivi toj poseti, zbog nekadašnje
prozelitske politike katolika prema pravoslavlju, uopšte i prema samoj SPC. Kao
i zbog uloge te crkve u nedavnom razbijanju Jugoslavije. A unutar same RKC,
nema nikakvih problema, pa ni potrebe za nekakvim posebnim razgovorima o ovom
pitanju. Rukovodstvo Rimokatoličke crkve u Srbiji, sasvim prirodno, priželjkuje
posetu svog vrhovnog poglavara i već ga je dva puta javno pozivalo da dođe
otkriva nam dr Predrag Ilić.
PRVI KORAK
Vatikan je zato i načinio je prvi korak. U međuvremenu je jedna biskupska
delegacija bila u Jasenovcu, što je bio znak da se taj odnos, na jedan
drugačiji način postavlja. Papa Jovan Pavle II je uputio, tokom boravka u
Atini, izvinjenje svim pravoslavcima zbog grehova koje im je Rimokatolicka
crkva nanosila kroz istoriju. Služeći svečanu uskršnju misu ispred bazilike
svetog Petra u Rimu 2003. godine, pred više desetina hiljada vernika iz Italije
i inostranstva, papa Benedikt XVI se vernicima obratio i na srpskom jeziku.
U međuvremenu Vatikan su posećivali i srpski episkopi, ali i državnici iz
Beograda. Vojislav Koštunica je kao predsednik privatno posetio Vatikan. Bio je
20 minuta u audijenciji kod pape Jovana. Papu je posetio i predsednik Svetozar
Marović. Visoka delegacije SPC je 2003. godine bila u poseti na poziv pape.
Međutim, kada je Svetozar Marović kao predsednik SCG godinu dana kasnije
predložio Patrijaršiji SPC da papa Jovan Pavle II poseti Beograd, Podgoricu i
Bar, odgovoreno mu je da se “Crkva ne meša u državničke poslove”. To je
Maroviću preneo lično vladika niški Irinej, odnosno današnji srpski patrijarh.
Kako je Marović sa Ministarstvom vera 2004. nastavio pripreme za zvanični poziv
papi, Srpska radikalna stranka mu je zapretila da će u slučaju da službeno piše
Svetom ocu, tražiti da podnese ostavku. Kada su Marović i Boris Tadić 2005.
godine, pa i Filip Vujanović 2006. najavljivali poziv za papu Benedikta XVI da
dođe u našu zemlju, nisu reagovali ni Crkva, a ni SRS. Pošto je papa podržao
državnu zajednicu SCG, predsednik Marović je javno rekao da je zamolio
Benedikta XVI, kao i patrijarha Pavla, s kojim je razgovarao pred odlazak u
Vatikan, da pomognu svetovnim vlastima da što pre dođe do posete Svetog oca
našoj zemlji.
U međuvremenu posete delegacija Srpske pravoslavne crkve papi i Vatikanu su
nastavljene.
- Papu sam upoznao kada je bio kardinal. On je razuman čovek, i nadam se da će
naše crkve uspešno sarađivati – rekao je vladika Lavrentije.
Novi papa Benedikt je za života patrijarha Pavla izrazio želju da poseti
Srbiju, ali je tada odgovoreno da se za takvu posetu “još nisu stekli uslovi”.
Sinod („crkvena vlada”) i Sabor („crkvena skupština”) nisu se nikada potom
javno oglasili s listom razloga zbog kojih se SPC ne pridružuje pozivu države
poglavaru Rimokatoličke crkve da poseti Srbiju. Novi papa je izrazio saučešće
povodom smrti partijarha Pavla, uz očekivanje da dijalog katoličke crkve i SPC
i u budućnosti može da se nastavi i produbi. Izaslanik Svete stolice na sahrani
patrijarha srpskog Pavla bio je kardinal Anđelo Sodano.
- Odnosi između dveju država i crkava, dobri su. SPC učestvuje u bogoslovskom
dijalogu koji vode katolička i pravoslavne crkve. Bila je 2006. domaćin
nastavka obnove dijaloga posle višegodišnje pause. Prošle godine je vođen na
Kipru, a u jesen ove godine se nastavlja u Beču. U pravoslavlju se sadašnji
papa smatra saveznikom u zalaganju za očuvanju moralnih vrednosti našeg
kontinenta. Rusi kažu da je došlo vreme “savezništva”, da je period
“konfrontacije” iza nas. SPC veoma ceni činjenicu da Vatikan kao država nije
priznao, niti uspostavio diplomatske odnose, sa Kosovom. To je svakako vredno
poštovanja. Takođe, Vatikan je zadovoljan položajem katolika u Srbiji – otkriva
nam verski analitičar Živica Tucić.
Patrijarh srpski Irinej javno je istakao zahvalnost Svetoj stolici, koja je
najavila da neće menjati svoj stav o nepriznavanju jednostrane nezavisnosti
Kosova.
- To je za nas veliko ohrabrenje i sigirno je da oni imaju u vidu našu crkvu i
da ne žele da učine nešto što bi otežalo njen položaj u rešavanju problema
Kosova i Metohije. Na Kosmetu je i dalje teško. Svet je doveo do problema na
tim prostorima, pa on mora i da ga rešava – kaže poglavar Srpske pravoslavne
crkve.
Na pitanje koji su bili razlozi za takav stav Vatikana otac Federiko Lombardi,
portparol Svete stolice kaže:
- Čovek mora biti oprezan i odnose među narodima posmatrati uz veliko
poštovanje i pažnju. Sveta stolica u tom smislu ne dela preuranjeno. Situacija
u regionu se pažljivo prati, uvek u nameri da se unapredi mir. Sveta stolica
poziva na pomirenje, pravdu i mir na Kosovu. Nije mi poznato da postoje
inicijative za promenu statusa. Naše držanje ostaje kakvo jeste. To je držanje
unapređenja mira i nema posebnih inicijativa da se zauzmu nove pozicije.
O našim očekivanjima da se Vatikan izjasni i u korist prijema Srbije u EU,
portarol Svete stolice je rekao da EU nije u „domenu papinih kompetencija“. I
time odbacio pokušaj srpske strane da ovu posetu politizuje.
- Veoma se greši što se sva pažnja skoncentrisala na to da li će papa
predvoditi delegaciju Katoličke crkve. Nije na nama da to određujemo. O tome
može Vatikan da odluči tek početkom 2013. godine, ne treba to danas zahtevati
ili ograničavati. Pitanje se ne sme politizovati, niti zloupotrebljavati ma od
koga, a to se već čini – upozorava Živica Tucić.
POZIV SE SPREMA
Kada je u međuvremenu Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova Srbije 2009. dobio
blagoslov Sinoda SPC za posetu predsednika Borisa Tadića Vatikanu, to je
protumačeno kao „znak dobrog raspoloženja SPC za poziv papi da poseti Srbiju”.
A ako se posete srpskih episkopa Vatikanu računaju kao naklonost saradnji sa
Rimokatoličkom crkvom, može se zaključiti da su “za papu” episkopi Amfilohije,
Lavrentije, Irinej bački, mitropolit Jovan, kao i sam patrijarh Irinej.
- Posete pape imaju i pastoralni i politički smisao, jer je i njegova uloga
dvojna – on je poglavar crkve i šef države, zbog čega svaka papina misija ima
izuzetnu težinu. U našem slučaju pogotovo, jer njegovi apeli imaju velikog
odjeka u svetskoj javnosti, pa samim tim i velikog uticaja na političare. Ne
mogu ni strani velikani tek tako da odlučuju o sudbini Kosova, previđajući naše
svetinje, crkve i manastire. Sveta stolica ima važnu ulogu u svetskoj politici
i, ako se papa na Kosovu svojim očima uveri u ono što se tamo događa i kakvoj
su nepravdi izloženi srpski narod i Crkva, nesumnjivo je da bi njegov glas
snažno odjeknuo – objašnjava mitropolit Jovan.
Protiv je javno bio jedino vladika Artemije.
- Najvažnije da u Svetom arhijerejskom saboru SPC prevlada umerena struja koja
zagovara saradnju sa RKC, bez obzira na sve dosadašnje probleme u međusobnim
odnosima. I da Sabor pozove papu u posetu i SPC, a ne samo državi i
rimokatolicima u Srbiji. Ako to ne bude moguće, onda, bar, da postupi po tzv.
„grčkom modelu“ – da izda zvanično saopštenje da se ne protivi papinom dolasku
u Beograd – otkriva nam dr Predrag Ilić.
“Arena” nezvanično saznaje da većina episkopa SPC smatra da se papina poseta
previše politizuje, ali da bi “dolazak Svetog oca svima u Srbiji i Vatikanu bio
od koristi”. Ostali episkopi o poseti Benedikta XVI Srbiji treba da se izjasne
glasanjem na Saboru SPC.
Tags: Marko Lopušina <http://serbianna.com/srpski/?tag=marko-lopusina>
http://serbianna.com/srpski/?p=348
_______________________________________________
SIM mailing list
[email protected]
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
