http://www.nspm.rs/hronika/krizna-grupa-predlaze-razgovore-borisa-tadica-i-hasima-tacija.html?alphabet=l
Krizna grupa predlaže razgovore Borisa Tadića i Hašima Tačija nedelja, 29. avgust 2010. MKG smatra da bi sveobuhvatni razgovori mogli da obezbede rešenje problema, ukoliko se strane usredsrede na priznanje i rešavanje severa Kosova Međunarodna krizna grupa (MKG) u izveštaju o „Kosovu i Srbiji posle mišljenja Međunarodnog suda pravde” preporučuje hitne pregovore između predsednika Srbije Borisa Tadića i kosovskog premijera Hašima Tačija i nudi tri varijante za rešenje statusa severa Kosova. U preporukama vladama Srbije i Kosova MKG navodi da bi trebalo da prihvate ponudu i angažuju se u razgovorima kao ravnopravni partneri, a u postizanju sveobuhvatnog rešenja da razmotre rešenja: 1. Priznanje Kosova u okviru postojećih granica 2. Široku autonomiju za teritoriju severno od Ibra, u skladu sa teritorijalnim integritetom Kosova (što podrazumeva regionalnu zakonodavnu i izvršnu vlast i kontrolu većine carinskih prihoda i poreza) 3. Autonomni status za verske objekte SPC uključujući sve odredbe Ahtisarijevog plana, dopunjene odredbom o međunarodnoj oružanoj zaštiti posle odlaska Kfora koje će garantovati sporazum ili rezolucija Saveta bezbednosti UN. U preporukama su pomenute tri opcije za sever Kosova: 1. Ahtisarijev plan Ovaj plan Srbima nudi široku autonomiju i veze sa Srbijom. Zahvaljujući decentralizaciji, on dozvoljava srpskim opštinama funkcionisanje bez velikog uticaja Prištine. Novoformirana opština severna Mitrovica uživala bi proširene nadležnosti u pogledu sekundarne zdravstvene zaštite i visokog obrazovanja. Stare i nove opštine sa obe strane Ibra imale bi pravo da formiraju udruženja za ostvarivanje zajedničkih interesa i veze sa institucijama u Srbiji. 2. Široka autonomija Na osnovu razgovora sa funkcionerima u Prištini, MKG primećuje da su oni počeli da priznaju da „Sever” nije isto što i jug i da su, umesto prvobitne namere da „paralelne srpske opštine” zamene zvaničnim sada spremni da razmotre legalizaciju postojećih srpskih struktura u vlastiti sistem. U zamenu za „normalizaciju” odnosa sa Srbijom – razmenu diplomatskih predstavnika i ukidanje veta na članstvo u međunarodnim institucijama – Kosovo u ovoj varijanti može da ponudi „Severu”, osim nadležnosti po Ahtisarijevom planu, odvojenu komandu policije i direktno ubiranje većeg dela carinskih dažbina na severnoj granici. Međutim, Beograd bi morao da prihvati kontrolu granice koju bi obavljala Priština i zajednički pravosudni sistem. „Sever” bi mogao da ima regionalni parlament sa punim nadležnostima u određenim pravnim oblastima i primenu u nekim drugim. Zakonodavne vlasti bile bi ovlašćene da odrede datum regionalnih izbora, koji ne bi morali da se održavaju u isto vreme kada i izbori na ostalom delu Kosova. Centralna izborna komisija bi pratila izbore zajedno sa regionalnim. parlament bi izabrao i predsednika. „Sever” bi mogao da uspostavi lokalne policijske snage i lokalne sudove sa nadležnostima u građanskim sporovima i krivičnom jurisdikcijom za manje teška krivična dela. Policija „Severa” mogla bi direktno da sarađuje sa policijom Srbije, pod uslovom da o tome bude obaveštena Kosovska policija. „Sever” može da prikuplja visok procenat carinskih prihoda od saobraćaja sa Srbijom i Crnom Gorom i dobija dogovoreni procenat od poreza i PDV prikupljenih u regionu, kao i da zadržava sve lokalne poreze. Zadržali bi pravo na dodatna sredstva iz Srbije, a „Sever” bi postao vlasnik sve državne imovine na svojoj teritoriji. Samo bi imovina od nacionalnog značaja, kao što je jezero Gazivode, bila regulisana državnim ingerencijama. Srbija i Kosovo bi priznali jedni druge i uspostavili „meku granicu” (ne samo na „Severu”), „kako bi građanima obeju država bila dovoljna samo lična karta za prelazak. Srbija bi priznala kosovska dokumenta, akreditacije, univerzitetske diplome (što je važno za one u preševskoj dolini, kojima su diplome Prištinskog univerziteta trenutno beskorisne u Srbiji). 3. Razmena teritorija MKG zaključuje da je Beograd radije za podelu, pri čemu bi „Sever” pripao (ili ostao) Srbiji, dok bi na ostatak Kosova gledali kao na nezavisnu državu. Krizna grupa konstatuje da su u Beogradu „osetljivi na loš imidž reči podela, pa umesto toga koriste sintagmu ’interno prilagođavanje administrativne granice koje vodi novoj spoljnoj granici’”. Konstatujući da Priština nije za podelu „svoje teritorije”, MKG konstatuje da Beograd počinje da razmišlja, mada još ne saopštava javno o razmeni većeg dela preševske doline za sever Kosova. Za Srbiju je „crvena linija” u preševskoj dolini novoizgrađena vojna baza „Jug” u Cepotini, južno od Bujanovca, autoput za Solun koji prolazi kroz Preševo i Bujanovac i opština Medveđa. (Politika)
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@antic.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
