POZADINA HEJGOVE POSETE BEOGRADU: ŠTA STVARNO EU HOĆE OD SRBIJE 

sreda, 01 septembar 2010 00:05 

 

Evropska unija ima interes da taj problem definiše kao svoj i da izvan njega 
ostavi Sjedinjene Države i Rusiju 

Kako se vreme zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija bliži, a u 
predlogu srpske rezolucije o Kosovu nije promenjeno ni jedno slovo, evropska 
diplomatija u samo sedam poslednjih dana intenzivirala se do usijanja. 

Tek što je iz Beograda otišao nemački ministar inostranih poslova Guido 
Westerwelle, u srpsku prestonicu stigao je njegov britanski kolega William 
Hague. Rezulatat je već sada očigledan: najviši srpski zvaničnici omekšavaju 
svoju tvrdu poziciju. Posle razgovora s Vesterveleom izrazili su spremnost za 
saradnju s Evropskom unijom kada je reč o Kosovu i predlogu rezolucije koju su 
u julu podneli Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

Britanski analitičar Erik Gordi, ekspert za jugoistočnu Evropu i profesor u 
Školi slovenske i jugoistočnoevropske studije Univerzitetskog koledža u 
Londonu, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa ocenjuje da je cilj ove 
diplomatske ofanzive “briselskog kluba” i njegovih najmoćnijih članica da se 
debata o Kosovu izmesti iz Ujedinjenih nacija i premesti u Evropsku uniju.

- I Srbija i Kosovo izrazili su želju da otpočnu dijalog. Te razgovore 
podržavaju i Evropljani, ali su protiv ideje da se oni odvijaju u okviru 
Ujedinjenih nacija. Upravo to Evropska unija sada čini – sprečava da centar 
debate o Kosovu bude Generalna skupština UN.

Evropska unija je za to da Brisel bude medijator ili mesto kosovsko-srpskog 
dijaloga. Upravo to je nemački šef diplomatije Gido Vestervele rekao u Beogradu.
- Da, Evropska unija ima interes da taj problem definiše kao svoj i da izvan 
njega ostavi Sjedinjene Države i Rusiju. To bi zapravo vodilo uspešnijim 
pregovorima s obzirom da i Sjedinjene Države i Rusija imaju prilično 
nefleksibilne pozicije oko Kosova. I neke evropske zemlje imaju nefleksibilne 
stavove, poput Britanije, ali većina članica Evropske unije uviđa da je upravo 
zato što Evropa nema jedinstven stav, u interesu svih njenih članica da pronađu 
kompromisno rešenje.

Šta mislite – kakav tekst srpske rezolucije se može naći na stolu Generalne 
skupštine Ujedinjenih nacija i šta će biti efekti te rezolucije jednom kad bude 
bila usvojena?
- Mislim da će značaj te rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija biti 
uglavnom simboličan, kao i svih prethodnih, uostalom. Postići će se verovatno 
kompromisan tekst koji će zadovoljiti izvesne zahteve Srbije, a koji 
istovremeno neće biti provokativan za zemlje koje imaju oprečnu poziciju u 
odnosu na Beograd.

U roku od samo nešto više od mesec dana srpski zvaničnici su dramatično 
promenili stav – od predloga rezolucije bez konsultacije sa evropskim 
partnerima do popuštanja i spremnosti za kompromis, verovatno i zbog 
spoljašnjih pritisaka. Da li su po vašem mišljenju oni u stanju da prepoznaju 
najbolje interese zemlje?
- Verovatno već sada postoji svest srpskih političara da neće biti moguće još 
dugo održavati nefleksibilne, tvrde, stavove jer će insistiranje na njima 
ispostaviti cenu koja neće moći da se plati, ali da još nisu našli argumente 
koji bi im omogućili da naprave zaokret u stavovima, da ubede javno mnenje da 
je Kosovo nezavisno i da tu činjenicu u sopstvenom interesu treba prihvatiti.

U tome im takođe može pomoći jedna nova činjenica - fleksibilnost Tomislava 
Nikolića i njegove stranke. To je možda i najsnažniji argument koji vladajućoj 
eliti može olakšati da građanima objasni zaokret u kosovskoj politici. U tom 
kontekstu bi se mogla uobličiti poruka da su siromaštvo, nezaposlenost, 
organizovani kriminal - najveći izazovi čitavog regiona, uključujući i Srbiju i 
da ih države regiona moraju zajedno rešavati u kontekstu svojih 
evrointegracija. To je jedini način da se izađe iz ovog začaranog kruga. 
Verovatno vam to političari ne bi saopštili kad ih intervjuišete, ali bi vam to 
verovatno rekli privatno. Jasno je, međutim, da to mora biti sledeći korak jer 
beskonačna konfrontacija nije ni u čijem interesu. 

Očekujete li da će se Srbija i Kosovo – uz posredovanje i dobre usluge Evropske 
unije - u narednim mesecima naći za pregovaračkim stolom u Briselu? Da li je 
takvo očekivanje realno?
- Mislim da je realno, ali nisam siguran da će se dogoditi pod izuzetno jakim 
reflektorima javnosti. U svakom slučaju, Kosovo i Srbija imaju toliko 
zajedničkih problema koje moraju rešavati – uzmite, primera radi, samo problem 
organizovanog kriminala i trafikinga – da će jednostavno morati da sednu za 
pregovarački sto. Apsolutno je neophodno da u tome sarađuju i da izgrade 
zajednički pristup u suočavanju sa tim izazovima. Siguran sam da vladajuće 
elite i na jednoj i na drugoj strani imaju jasnu svest o tome.

Imamo li dovoljno kompetentno i dovoljno spremno vođstvo Evropske unije koje bi 
bilo medijator takvih pregovora?
- Na to pitanje je teško odgovoriti. Inkliniram, ipak, pesimizmu. Vođstvo 
Evropske unije nije do sada pokazalo impresivne rezultate u sprovođenju 
najznačajnijih inicijativa ciljeva. Uz to, ni političke elite u Srbiji i na 
Kosovu nisu odviše spremne da u njihovoj implementaciji preuzimaju previše 
rizika.


Autor Branka Trivić
Izvor  
<http://www.slobodnaevropa.org/content/eric_gordy_zeli_da_se_rasprava_vodi_u_briselu/2144606.html>
 RSE, 31.08.2010 

http://www.standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/5291-pozadina-hejgove-posete-beogradu-ta-stvarno-eu-hoe-od-srbije.html

_______________________________________________
SIM mailing list
SIM@antic.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim

Одговори путем е-поште