Američki analitičar za BBC
'Srbija se približila Evropi'
Profesor na Univerzitetu u Pitsburgu, Robert Hajden, u razgovoru za BBC kaže da
je EU očajnički bilo potrebno usaglašavanje teksta rezolucije, baš kao i
Beogradu.
Kosovo je duboko podelilo EU i novi predlog rezolucije je omogućio Uniji da
ostavi utisak da je jedinstvena po tom pitanju, objašnjava Hajden i dodaje:
"Problem koji je EU imala u svemu ovome jeste taj što je originalni tekst
srpske rezolucije uglavnom navodio principe međunarodnog prava i mogao je čak
da bude i usvojen u Generalnoj skupštini UN. Sećate se da su nakon donošenja
odluke Međunarodnog suda pravde uglavnom Amerikanci predviđali da će doći do
talasa priznavanja nezavisnosti Kosova. To se nije desilo. Problem je što mnoge
zemlje na svetu ne podržavaju ideju da NATO može da dođe i promeni granice, kao
ni da neka grupa građana može da proglasi nezavisnost. To predstavlja opasnost
za mnoge države na svetu. Prvobitni predlog rezolucije koji je sadržao ocenu da
jednostrano proglašavanje nezavisnosti nije način za rešavanje ovih pitanja,
našao je uporište u tumačenju mnogih zemalja, verovatno i većine zemalja."
'Beznačajna' rezolucija
Profesor Hajden smatra da će rezolucija na sednici Generalne skupštine u
Njujorku biti usvojena zato što je beznačajna.
No, šta bi mogao da bude naredni korak nakon eventualnog usvajanja?
"Predsednik Tadić je razgovarao sa Ketrin Ešton dva sata i niko drugi toj
večeri nije prisustvovao. Pojavio se pregršt glasina o navodnom rešenju za
severnu Mitrovicu koje bi podrazumevalo neku vrstu autonomije. Mislim da je
nekolicina srpskih medija čak taj plan upoređivala sa planom Z4 koji se pojavio
pre operacije Oluja i koji Milošević nije prihvatio, mada ga ni Tuđman ne bi
prihvatio, ali ostalo je da su ga Srbi odbacili. Dakle, pretpostavljam da je
Srbiji predstavljeno nekoliko ideja o autonomiji severnog Kosova i verovatno
nešto u vezi sa zaštitom spomenika kulture. Koliko bi tako nešto funkcionisalo,
ja zaista ne znam. Ova rezolucija se tiče spremnosti EU da pomogne u dijalogu
dve strane, ali Evropska unija nikada nije vodila glavnu reč u vezi sa bilo čim
što se ticalo Kosova. To je ekskluzivno pravo SAD. Evropljani mogu da pričaju
šta god hoće, ali biće onako kako Amerikanci odluče. Mislim da je to svima
poznato. EU je ova rezolucija bila potrebna zato što pokazuje usaglašenost
stavova unutar Unije u pogledu Kosova. Predlog rezolucije je beznačajan, ali je
barem jednoglasan."
Promena odnosa Beograda i Brisela
Profesor Hajdn podseća na odluku Evropskog parlamenta prema kojoj je, u slučaju
donošenja pozitivnog mišljenja Međunarodnog suda pravde, sve zemlje članice
Unije koje nisu priznale Kosovo trebalo da se pridruže većini i priznaju ga.
No odmah su se javile Španija, Kipar i Rumunija, saopštivši da neće priznati
Kosovo i da ostaju u toj priči na srpskoj strani.
BBC je upitao Roberta Hajdena da li je Srbija usaglašavanjem stavova sa
Briselom postala bliža Evropi, a udaljenija od svoje borbe za Kosovo:
"Recimo da je Srbija postala bliža Evropi nego što bi to bila da je otišla pred
Generalnu skupštinu sa svojim predlogom i posebno da je taj predlog bio
usvojen. Tada bi Srbija zbunila većinu u Uniji i to za nju ne bi bilo dobro.
Iako bi Srbija možda i postigla uspeh u odbrani principa po pitanju Kosova, to
bi je udaljilo od EU. Morate da razumete da je EU, prateći Amerikance u pogledu
Kosova, sasvim pregazila međunarodno pravo i njegove osnovne principe kakav je
onaj o nepromenjivosti granica. A što se tiče bitke za Kosovo, Srbija je tu
bitku davno izgubila. Kao što i neki srpski političari kažu, možete se boriti u
Međunarodnom sudu koliko hoćete kada niste prisutni na samom terenu. A Srbija
nije prisutna u većem delu Kosova. Tamo nema vlast od 1999. godine. Možda bi i
moglo da bude ostvareno političko rešenje prema kojem bi se na određenom delu
Kosova priznala srpska vlast, ali to Amerikanci ne žele. Dakle, do toga neće ni
doći."
BBC-jev sagovornik profesor Robert Hajden kaže da je moguće imati fiktivan
status u kojem bi suverenitet Srbije važio i za Kosovo, nešto kao što je imala
Bosna između 1878. i 1908 ili Bugarska od 1878. do 1910. kada je fiktivno,
objašnjava on, bila deo Otomanskog carstva, ali Otomansko carstvo tamo nije
imalo nikakvu vlast.
http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2010/09/100909_hayden_kosovo.shtml
_______________________________________________
SIM mailing list
[email protected]
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
