http://www.vesti-online.com/Stampano-izdanje/30-09-2010/Dnevnik/85566/Uspavana-Srbija 30. 09. 2010. 00:00h | Piše: Jelena ARSENOVIĆ KOMENTAR Uspavana Srbija veličina teksta:+<http://www.vesti-online.com/Stampano-izdanje/30-09-2010/Dnevnik/85566/Uspavana-Srbija#> -<http://www.vesti-online.com/Stampano-izdanje/30-09-2010/Dnevnik/85566/Uspavana-Srbija#>
** Ako već ne možemo i nećemo da potežemo težu "artiljeriju" u odbrani državnih i nacionalnih interesa, za očekivanje je da bar znamo neka pravila igre u tom evropskom svetu kojem zvanično težimo. Recimo, da znamo kako se ulazi u Savet Evrope. Svi se sećamo koliko su se naši političari busali u pleća kada je 2003. Srbija (tada sa Crnom Gorom) pristupila SE. Praktično je od 8. novembra 2000, kada je tadašnja SR Jugoslavija podnela zahtev za status specijalnog gosta u Parlamentarnoj skupštini SE, pa do 3. aprila 2003. kada je zvanično i postala članica SE, prošlo manje od tri godine. Bio bi taj period značajno duži (članstvo u ovoj panevropskoj organizaciji podrazumeva silne monitoringe koje država mora da zadovolji na terenu vladavine demokratije, ljudskih prava i pravne države), da nije ubijen premijer Đinđić. Kao što je sve stvar političke vage, u Evropi su procenili da bi nakon ubistva Đinđića (12. marta 2003.) bilo rizično pustiti Srbiju da pluta van zapadnih institutcija. SE je bila najbolja solucija da se umire potencijalna strahovanja zapadnjaka da bi u Srbiji svašta nešto moglo da zavlada nakon "srpskih martovskih ida". Upravo je naš primer brzopoteznog prijema pokazao da kada ima političke volje i interesa, sve se može, a procedure i formalna pitanja se preskaču krupnim koracima. Sada smo na mukama (ali izgleda samo deo medija, a ne i političari), da li će SE u svoje okrilje da primi šiptarsko Kosovo. Koliko su neki naši političari nonšalantni po tom pitanju, govori i to da niko od sagovornika "Vesti" nije bio u stanju da sa sigurnošću odgovori na pitanje - ko odlučuje o prijemu - Komitet ministara ili Parlamentarna skupština SE ili obe institucije. A bilo je tu i članova naše delegacije u Parlamentarnoj skupštini SE (!), proevropskih analitičara i savetnika za evropske integracije, profesora političkih nauka, zaposlenih u Kancelariji SE u Beogradu... Jedan narodni poslanik je tvrdio da nema šanse da Kosovo uđe u SE, jer to mora da prođe kroz Parlamentarnu skupštinu a tamo se glasa šaroliko i nezavisno od zvanične politike države iz koje delegat dolazi. Kada ga priupitate da li se tu nešto pita i Komitet ministara, on brže bolje izmeni stav, ali tako što sada misli da oba tela odlučuju. Drugi ekspert za evropejstvo će reći da sada "u pola noći" ne može baš da se seti procedure, iako smo ga pitali - u po bela dana. Treći će reći da se bavi segmentom ljudskih prava, a ne formalizmom ovog tipa. Četvrti, da je ta procedura prijema u SE najteža, a kada ga podsetite da u OEBS odluke donose jednoglasno, a u Komitetu ministara dvotrećinskom većinom, praviće se kao da nije čuo. Zamislite da sada oni treba da lobiraju za interes Srbije? Naše babe bi rekle da ne znaju ni gde su šuplji! A tako je jednostavno. Ako u Komitetu odluče da bi kao "vetar u leđa" predstojećem dijalogu Beograda i Prištine mogao da posluži prijem Kosova u SE, onda to može i da se desi. Jer tamo od 47 predstavnika država članica čak njih 33 dolazi iz država koje su priznale Kosovo! Parlamentarna skupština će izneti svoje mišljenje, pa izneti, kao što ga je dala i u slučaju prijema Srbije. Ali nigde ne stoji da je ono obavezujuće. Uspavanoj Srbiji, dakle, još jedan šamar, a srpskim neznalicima još jedna jedinica.
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@ANTIC.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
