Избори без избора? (САД и ЕУ све су већ одлучили уместо босанаца)
БАЛКАН <http://srb.fondsk.ru/rubrics/balkan.html> | Петар ИСКЕНДЕРОВ <http://srb.fondsk.ru/authors/petar-iskenderov.html> | 02.10.2010 | 11:40 0 коментара <http://srb.fondsk.ru/news/2010/10/02/izbori-bez-izbora-sad-i-eu-sve-su-veh-odluchili-umesto-bosanaca.html#comments> <http://srb.fondsk.ru/news/2010/10/02/izbori-bez-izbora-sad-i-eu-sve-su-veh-odluchili-umesto-bosanaca.html#comments> Description: оставити коментар Босна и Херцеговина <http://srb.fondsk.ru/tags/bosna-i-hercegovina.html> Уочи свеопштих избора у Босни и Херцеговини, заказаних за недељу (3. oктобра), САД су прибегле мешању без преседана у унутрашње послове те бивше југословенске републике. Амерички амбасадор у Сарајеву Патрик Мур обратио се становницима земље на страницама водећих локалних издања са апелом – а по свом карактеру захтевом: гласајте онако, како је неопходно Вашингтону и Бриселу. „Понедељак ће бити дан, када заједнички напори треба да замене конфронтацију, дан када треба да започне заједнички рад на приближавању Босне и Херцеговине НА и ЕУ“ – дословно је изјавио дипломата. Слични мотиви – макар и у блажој варијанти - присутни су и у заједничкој изјави министара иностраних послова Велике Британије и Немачке, Виљама Хејга и Гвида Вестервалеа. Они су босанским грађанима поручили да им Лондон и Берлин „искрено желе да помогнму и подрже“, али су „нам (Sic! – П.И) потребни лидери, који ће се определити за рад са нама у циљу евроинтеграције“. Дакле, не чекајући исказивање воље три милиона бирача Босне и Херцеговине, западни центри моћи све су одлучили уместо њих. Једини прихватљиви за архитекте „новог светског поретка“ босански избор јесу лидери, који ће босанце повести на Запад. Слични прикривени притисак требало би да представља завршну етапу у реализацији такозваног „бутмирског процеса“, који следи циљ да централизује Босну и Херцеговину, да лиши свих реалних овлашћења у њеном саставу Републике Српске и коинцентрише полуге власти у рукама муслимана Сарајева и Хрвата, који их подржавају. Иницирани октобра 2009. године у натовској авио-бази „Бутмир“ код Сарајева преговори између водећих политичара Босне и Херцеговине нису довели до оних резултата, на које је рачунао Запад. И нарочито је Вашингтон и западноевропске престонице расрдио принципијелни став премијера Републике Српске Милорада Додика, који је припретио да ће поновити косовски сценариј самоопределења у случају, ако притисак на Бања Луку не престане. Он је већ изјавио, да се грађани Републике Српске могу одвојити од Сарајева по истим оним основама, по којима су то учиниули косовски албанци од Београда – „из разлога етничке мржње и непостојања јединства“ – и чак навео приближне рокове: „у наредне четири године“. „Наш став је јасан: мирно самораспуштање је најбољи избор за Босну и Херцеговину“ – подвукао је харизматични лидер босанских Срба у интервјуу београдском листу „Политика“. По његовом веома прецизном признању, садашња Босна и Херцеговина „је немогућа држава, која постоји једино у главама појединих странаца“. Западне дипломате у својим предизборним говорима нису конкретизовали адресанта својих претњи, говорећи уопштено о неопходности да се „окрене страница историје“ Међутим, није тајна да су такође каткада критиковани од стране Запада други потенцијални победници на садашњим изборима, муслиман Харис Силајџић и Хрват Жељко Комшић, фактички проводници западних сценарија за Босну и Херцеговину. Са убеђеним србофобом Силајџићем и уопште је све јасно. Он са високих међународних трибина не престаје тврдити, да је сама босанска Република Српска „продукт антимуслимаског „етничког чишћења“. И у свом последњем обраћању делегатима 65-те седнице Генералне скупштине ОУН он је одлучно изјавио, да су на „територији која сада јавно позива на сецесију“ у годинама рата „убијене и протеране стотине хиљада грађана-несрба“. Што се тиче Комшића, сами босански Хрвати сматрају га издајником, који је прешао у службу муслимана. За време етничко-грађанског рата у Босни и Херцеговини 1992-1995 он се није борио у редовима оружаних снага хрватске државне творевине Херцег-Босна, већ у саставу владине босанске армије, подчињавајући се наређењима муслиманских војних старешина. Не чуди онда, како сведоче и сами Хрвати, што је Комшић на прошлим изборима 2006. године изабран у састав колективног Председништва искључиво захваљујући гласовима муслимана. У току садашње кампање низ хрватских странака Босне и Херцеговине захтевало је од Жељка Комшића да повуче своју кандидатуру за реизбор, пошто „нема морално право“ да представља Хрвате, али то на њега није оставило никакав утисак. На тој позадини као прилично умерена фигура чини се син покојног лидера Босне и Херцеговине из ратног периода Алије Изетбеговића – Бакир Изетбеговић. У случају да победи он је обећао да ће сести за преговарачки сто са Милорадом Додиком, кога је означио као „прагматичног политичара“. „Нека ми и не можемо волети један другог, али дајте нам могућност да побољшамо наш живот“ – са таквим апелом он се обраћа својим опонентима. Међутим, несумњиви раст национализма међу босанским муслиманима, узвратно закономерна реакција Срба, у збиру са неприкривеним притиском САД и Европске уније, могу уништити чак и тако слабашне покушаје дијалога и компромиса. Ако, наравно, не рачунамо компромисом ликвидацију Републике Српске и журно „трпање“ Босне и Херцеговине у Европску унију и НАТО, - нашта рачунају Вашингтон и Брисел. __________________ Петар Ахмедович ИСКЕНДЕРОВ - старијинаучнисарадник Института славистикеРАН, магистаристоријскихнаука, међународни коментатор листа«Времјановостјеј» и радиостанице«Глас Русије». http://srb.fondsk.ru/news/2010/10/02/izbori-bez-izbora-sad-i-eu-sve-su-veh-odluchili-umesto-bosanaca.html
<<image001.png>>
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@ANTIC.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
