Србија и Естонија: вековне традиције партнерства
Марко Пејовић
24.09.2010, 15:10
Photo: EPA
После напорних преговора у Бриселу и далекосежних одлука које је тамо
донео, и после кратког свраћања у Истанбул, председник Тадић се прошле недеље
појавио у посети Естонији. Пошто разлози ове посете нису очигледни, као што је
случај са Бриселом и Истанбулом, прилика је да размотримо шта је то могло
навести председника Србије да одпутује у Талин.
Један од честих мотива за сусрете државника је учвршћење пријатељства
међу народима па је могуће да је председник Тадић хтео да учврсти дубоке
духовне и културне везе Срба и Естонаца? Међутим, слабост овог објашњења је што
такве везе не постоје нити су икада постојале. Просечан грађанин Србије о
Естонцима не зна готово ништа, сем да се налазе негде на Балтику. Тек понеко би
се сетио да се главни град зове Талин, а да наброје још неки град у Естонији не
би успели ни многи професори географије. Они који су у Естонији боравили толико
су ретки да би њихова запажања радо објавила београдска штампа у виду неког
путописа. Једина балтичка република која је у Србији шире позната је Литванија,
а и она само због кошарке. Тешко је замислити да би председник Тадић могао да
такву ситуацију битније поправи.
Слично је и са другим мотивом - економским везама. Србија је током
2009. године у Естонију извезла 53 тоне трансформатора, 15 тона обуће, 48 тона
апарата за загревање на чврста горива, 56 тона вијака и још штошта у
симболичним количинама свеукупне вредности од 1,3 милиона долара. Укупан увоз
из Естоније био је нешто већи од 5 милиона долара од чега скоро половина отпада
на рибу. Скромна размена ставља Естонију на врло ниску позицију међу спољно-
трговинским партнерима Србије па ни економске везе не могу да оправдају посету
Талину.
Али добро, досадашње међусобно непознавање и слаби трговински контакти
не треба да буде препрека сарадњи, поготово уколико Србија може да се угледа на
Естонију и да примени нека њена напредна решења. Али на ком пољу? Можда на пољу
демократије и људских права, које је за Србију толико битно? Али Естонија
заједно са Летонијом важи за државу која већ годинама систематски нарушава
људска права рускофонског становништа. Неколико стотина хиљада људи, у обе
државе, којима је руски језик матерњи, дискриминисано је до те мере да немају
ни статус грађана. Ускраћена су им чак и основна бирачка права па и право на
школовање на језику који разумеју. Да не буде забуне, није реч о илегалним
имигрантима већ о људима који су тамо рођени или су ту провели већи део живота
а дискриминисани су на етничкој и културној основи. Због овакве политике обе
балтичке државе су критиковане од стране многих међународних институција, међу
њима су Европски парламент као и комисије УН и Савета Европе.
Стога демократско искуство Естоније никако не може бити узор Србији и не
објашњава путовање председника Тадића у Талин.
Можда је мотив за ову посету део политике очувања антифашистичких
традиција на којима председник Тадић, са пуним правом инсистира? Србија је дала
значајан допринос победи над фашизмом и прошле године је заједно са Русијом
чврсто стала у ред држава које се противе последњим покушајима ревизије
историје. Врхунац те сарадње Србије и Русије било је обележавање 65 година
ослобођења Београда када је српску престоницу посетио председник Медведев. А
каква је ситуација у Естонији? Подсетимо се да је 2007. године измештен
споменик ослободиоцима Талина који се налазио у центру престонице и да су
заједно са спомеником склоњени посмртни остаци бораца Црвене армије. Догађај је
изазвао бурне реакције антифашиста широм света, поготово у Русији. У складу са
овим Естонија стоји на позицији ревизије историје и покушаја да се изједначе
нацизам и комунизам па је 2008. године заједно са другим балтичким републикама
и Пољском била предлагач такве Резолуције пред Европским парламентом.
Манифестације којима се глорификују припадници естонске СС дивизије су потпуно
нормална појава у тој земљи и годинама се одржавају уз покровитељство државе, а
није необично ни да председник Илвес ода пошту погинулим естонским борцима у
нацистичким униформама. Самим тим очигледно је да антифашизам није мост који
може повезати Србију и Естонију.
На самом крају приметимо да ни званична саопштења не дају објашњење ове посете.
Крајње неубедљиво делује куртоазна изјава да „Естонија види будућност Србије у
ЕУ", или да ће Србији користити „естонско искуство у процесу евроинтеграција".
Такође, помоћ у увођењу „ефикасне електронске управе" своди се на софтвер који
су Естонци могли послати електронском поштом. Тек најављена сарадња у
експлоатацији уљних шкриљаца даје нешто више наде. Естонија је заиста једна од
водећих држава у њиховој комерцијалној употреби а Србија има значајне резерве
које не користи. Једини проблем је што се при садашњој цени нафте њихова
прерада не исплати.
Стога питање остаје отворено. Зашто је Борис Тадић путовао у Естонију?
http://serbian.ruvr.ru/2010/09/24/22134799.html
_______________________________________________
SIM mailing list
SIM@ANTIC.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
