Ljubodrag Dimić: Budućnost nismo pojeli Predrag VASILJEVIĆ | 02. oktobar 2010. 20:55 | <http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:302217-Ljubodrag-Dimic-Buducnost-nismo-pojeli> Komentara: 3 Istoričar Ljubodrag Dimić o uticaju velikih sila, političkoj eliti Srbije, Kosovu: Političarima mnogo važniji džet-set nego intelektualci Istoričar Ljubodrag Dimić <http://www.novosti.rs/upload/images/2010/10%20%20%20okt/0210/9DIMIC.jpg> SRPSKA politička elita mora da uklopi interese naroda u interese velikih sila na Balkanu. Ako ostanemo izvan njih, izgubićemo još jednu bitku za budućnost. Naši političari treba da imaju “sto antena” na glavi kako bi osetili svaki “treptaj” i prepoznali istorijske procese koji dolaze. Ako ih ne prepoznaju, provociraju veliku tragediju na ovom prostoru. Na to u razgovoru za “Novosti” upozorava istoričar Ljubodrag Dimić, koji smatra da naša zemlja luta, a da je za poslednjih deset godina, od 5. oktobra, uspela da pojede i perspektivu izvojevanu smenom režima: - Političari moraju da shvate složenost trenutka: EU hoće da se dokaže kao politički subjekt koji rešava globalne i regionalne probleme. Rusija, koja se uvek na Balkanu dokazivala kao svetska sila, vraća se na svetsku istorijsku pozornicu. SAD kao najmoćnija zemlja sveta ima mogućnost da sa Balkana “usporava” Evropu. Nemačka se pojavljuje kao ekonomski džin i nastoji da potvrdi uticaj i prisustvo u jugoistočnoj Evropi. Turska je obnovila imperijalnu svest i možda dobija mandat nad Balkanom kao kompenzaciju za usporeno približavanje EU... Srbija u tom i takvom svetu mora da se snađe. ODRIČEMO SE SVOJE ZEMLjE * GUBI li se u Srbiji osećaj državne pripadnosti kod građana? - I te kako! U bivšoj Jugoslaviji taj osećaj je bio mnogo jači. Adrenalin je skakao na himnu i zastavu. Srbija je zemlja koje se deo stanovništva odriče. Ona mora da učini sve kako je se njeni državljani ne bi stideli. Obavezna je da štiti svakog građanina i da mu formira osećaj sigurnosti. Kako u Hagu, tako na svakoj tački planete. * A u kakvom je stanju Srbija danas, kad mora ponovo da odgovori na velike izazove? - Narod smo jedinaca i penzionera, omladine koja nema posao ni perspektivu, srednje generacije koja ne dobija šansu niti ima snage da krene iz početka... Narod smo sa malom produktivnošću, sa belom kugom, ali i sa bezvrednim svetom estrade, medijima koji podjaruju primitivizam svih vrsta, korupcijom, demagogijom... Zemlja afirmisanog polusveta. Zemlja sa ugroženom skalom svih svojih vrednosti, a najviše moralnih. * Kakva nam je onda nova perspektiva, kada je stara, petooktobarska, pojedena? - Srbija mora da prođe kroz katarzu. Kroz suočavanje sa greškama i porazima. Da bi pronašla nova istorijska rešenja na raskrsnici na kojoj se predugo nalazi nužno je da shvati zaista gde je i ko je. Srpski narod još ima šansu da preispita sebe i druge u okruženju. Da se kritički odredi prema prošlosti, zabludama, ideologijama, ratovima, modelima razvoja... Da racionalno reši pitanje Kosova ne odričući se ni svog identiteta, ni svoje teritorije, ni svog stanovništva, ali ni svoje budućnosti. * Ima li kapaciteta aktuelna politička elita za tu katarzu? - U Srbiji je tokom poslednja dva veka, pa i danas, bilo velikih ideja, a nedostajalo je “političkih glava” koje te ideje mogu da iznesu. Našim političarima važnije je druženje sa džet-setom od kritičkog dijaloga sa intelektualcima. Prednost se daje trivijalnostima i marginalijama u odnosu na suštinu. Bitnija im je forma nego udubljivanje u društvene procese koji nas vode u budućnost. Političke partije su “interesne organizacije” koje ne nude rešenja. Izgubila se svest o odgovornosti, naročito istorijskoj. Ne pravi se razlika između vlasti i države. Često su u nameri da održe vlast ili da sruše vlast, političari spremni da razaraju državu. MUFTIJA OSETIO ŠANSU * ZAŠTO se baš sada otvara pitanje Sandžaka? - To nije slučajno. Kad je otvoreno pitanje budućih pregovora za Kosovo, muslimanska elita okupljena oko muftije Zukorlića videla je šansu da izvojuje za sebe u Srbiji ono što Srbi dobiju na Kosovu. * Kako takva politička elita da smogne snage i da uhvati i prepozna talase koje im šalje svet? - Put do oblikovanja politike polazi od informacije. Josip Broz Tito je ozbiljno čitanje zagonetnih “kodova” koje upućuje svet počinjao uspostavljanjem agilne dopisničke službe i pozicioniranjem iskusnih i sposobnih diplomata u ključnim prestonicama. Oni su pratili svaki nemir, zaokret, svaku novu političku ideju. Formirani su i dokumentacioni centri, bogate biblioteke i analitički timovi pri ministarstvima, a kasnije i specijalizovani naučni instituti. Sve je to doprinosilo da u politici bude što manje improvizacije. * Koliki je sada uopšte uticaj naučnika i intelektualaca? - Državna politika više liči na tehnokratizam i amaterizam koji složno deluju. To ostavlja teške posledice. Naši državnici okruženi su ljudima koji im govore ono što vole da čuju i to je najbolji način da se odvoje od realnosti. Kadrovska politika u ključnim institucijama stvar je strančarenja, nagodbi i “partizanstva”. Značajnija postaju listerska odela, dobre frizure i cipele nego suština onoga što savetnici nude. Pitanje je da li u Srbiji postoji naučna i intelektualna elita u pravom smislu. Ako postoji, naredno pitanje je zašto nije stavljena u funkciju. Zašto je na margini, a posle rukovanja sa političarima pere ruke. * Na kojoj smo to istorijskoj raskrsnici pogrešno skrenuli? - Jugoslavija je imala istorijsku šansu da uđe u evropske integracije kao prva zemlja u kojoj je postojalo socijalističko uređenje. Bila je tome bliža od svih istočnoevropskih država. Srpska politička elita tada nije shvatala da je pad Berlinskog zida kraj jedne epohe, kraj bipolarnog sveta u kome je Jugoslavija imala svoje mesto i funkciju. Umesto da posle tog “tektonskog potresa” kao lokomotiva povuku celu Jugoslaviju ka EU, naše vođe su Srbiju “gurnule” na sporedan kolosek. Legitimne interese srpskog naroda branili su nelegitimnim sredstvima. Doveli su do potpunog nacionalnog, ekonomskog i egzistencijalnog iscrpljivanja države, u trećem velikom sukobu u dvadesetom veku. * Može li Srbija da nadoknadi to veliko zakašnjenje? - Potrebne su decenije da ponovo dobijemo šansu i da se vratimo na put. Na sadašnjoj šahovskoj tabli u takvoj smo poziciji da moramo nešto da žrtvujemo. Ali postoji i dostojanstven način da se nešto žrtvuje. Mora da se zauzda proces usitnjavanja na ovim prostorima u vremenu političkih, ekonomskih i kulturnih integracija. U protivnom, dalje ćemo tonuti u marginalizam, provincijalizam i primitivizam. * Kako da se spreče dezintegracije u trenutku kad Kosovo odlazi, potpomognuto svetskim silama? - Bez jake ekonomije, snažne diplomatske inicijative, istinske demokratizacije i vojne modernizacije Srbija ne može da učini mnogo. Uz to, ne menjajući principe i opštu orijentaciju, a uz sagledavanje svega što je u interesu velikih sila, Srbija treba da donosi odluke koje najviše odgovaraju interesima zemlje. Velika je odgovornost sada i na Evropi. Ako ne objedine bivši jugoslovenski prostor u EU, Evropa će provocirati velike nesreće. * Na koji način da se reši vekovno i permanentno pitanje Kosova? - Svaki dijalog obavezuje. Ipak, istorija nas uči da se “željena linija” neće ostvariti ukoliko ostanemo usamljeni. Zato je dobro što je Srbija preduzela inicijativu zajedno sa EU. “Albansko pitanje” je memorandumsko. Albanski političari su više od 130 godina zasipali evropske prestonice memorandumima i lobirali za albansku stvar. Upornost se isplatila. Srbija sada ima pravo na “kosovsko pitanje” i na svoje memorandume, inicijative. Sve se to slaže u nekim fiokama i dobija upotrebnu vrednost u trenucima kad velike sile ponovo preispituju politiku i njen učinak. Sve ima svoj kraj pa i jednostrana tumačenja, pristrasne tipologije, stereotipi. Treba otpočeti dijalog. A bezbroj puta se pokazalo da su najistrajniji sporovi oni sa međunarodnim učešćem. * Nismo li previše snishodljivi i servilni prema zahtevima velikih sila i EU? - Snishodljivost političke elite je vidljiva. Njen uzrok takođe vidim u devedesetim. Od pada Berlinskog zida do 2000. godine srpska opozicija je imala dovoljno vremena da sazri, prezri i da izgnjili u svakom smislu. I u tom kašnjenju treba tražiti neke od razloga snishodljivosti. Živelo se na tuđi račun, zaduživalo se časno i nečasno, sponzorisala su se putovanja, susreti, kursevi, stipendije... Zapad svoje “dugove” uredno naplaćuje. * Ima li Srbija unutrašnje snage za “igru” sa velikima? - Politika koja prizna da nema alternativu sebe uvlači u ćorsokak. Ako nema alternative, stepen servilnosti prema sagovornicima preko puta stola se povećava. Tako se dopušta partneru da vas omekšava različitim uslovima. Sa druge strane, Srbija se jednom rukom rukuje, a drugu je ispružila da bi dobila novac. Moć diplomatske reči ogleda se u ekonomiji i u vojnim “argumentima”. * Kako da osnažimo državu? - Od antike do danas svi mislioci kažu da nema države bez sile. Kao što nema države ni bez zakona i institucija. Skoro čitav prošli vek pokazalo se da je naša sila bila dovoljna da vrši samo represiju iznutra. Kralj Aleksandar je doneo zakone, ali nije imao snage da ih sprovodi. Imali smo zatim partijsku državu, pa Miloševićevo bezakonje. Posle 5. oktobra primorani smo odlukama evropske administracije da nekritički štancujemo evropske zakone. Tako je naše zakonodavstvo sada u raskoraku sa realnošću. * Jesmo li uspeli da izgradimo institucije posle promene režima? - Institucije se izgrađuju vekovima, a ruše se u jednoj noći. Vlast se 5. oktobra suočila sa tim da institucije uopšte ne postoje. Da je sve razoreno. Ponovo ih treba formirati, osmisliti, oblikovati, staviti na noge. Posao je veliki i iziskuje još mnogo vremena. JAPAN I NEMAČKA * Teško je suočiti se sa faktičkim gubitkom teritorije bez posledica? - Petog oktobra je neko morao da kaže narodu da je Srbija izgubila jedan rat. I da mora da podeli sudbinu svih koji su gubili rat. U 20. veku nismo imali to iskustvo koje je imala Nemačka koja se uzdigla i Japan koji se uzdigao. Srbija ima da uči i na tim istorijskim primerima. <http://ad.httpool.com/click.ng/site=yunovosti&targetsite=yunovosti&AdSize=1x1&PagePos=1&subcat=entry> <http://data.abce-srbija.com/piwik.php?idsite=78> http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:302217-Ljubodrag-Dimic-Buducnost-nismo-pojeli
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@ANTIC.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
