DEJAN LUKIĆ: ZAŠTO TADIĆ NIJE SMENIO JEREMIĆA ponedeljak, 13 septembar 2010 23:12
Treba samo obratiti pažnju kako će Tadić da obavi zadatak i Jeremićevu političku glavu isporuči evroatlantskoj Velikoj Porti Revnosno ponavljam da će Srbija ući u Evropsku uniju (ako ikada uđe) kada pametnji počnu da iz nje izlaze. Prošlog petka pridružio mi se i londonski "Tajms": "U trenutku kada se Evropskom unijom teško upravlja, kada je podeljena i kada joj ponestaje daha i para, ohrabrujuće je za evropske lidere da čuju kako i dalje ima onih koji hoće da im se pridruže". Koja je to zemlja koja tako imbecilnom revnošću glavinja u Uniju kojoj ponestaje daha i para, a Kosovo isporučuje Velikoj Porti u Briselu u zahvalnost za magličastu "perspektivu" u EU, to već znate. U međuvremenu, u Beogradu teče politička burleska oko sudbine koja, navodno, čeka ministra spoljnih dela,Vuka Jeremića. Hoće li ga (hoće), kada će ga (uskoro) Tadić pustiti niz vodu. Itd... Žvaka za narod da voz lakše prođe. Sada se vi pitate o čemu se tu radi? Evo o čemu: Tadić je svom bivšem učeniku iz Prve beogradske gimnazije, odmah nakon što ga je poslao u svet da obavi zadatak, izdiktirao onaj tekst koji je već dojadio i Bogu i ljudima: "Srbija će se boriti za Kosovo isključivo mirnim i diplomatskim sredstvima" - dakle ni kamena na okupaciju - i "Srbija nikada neće priznati jednostrano otcepljenje Kosova". Ključni detalj u ovoj priči je da je Tatko koncipirao "malog Vuka" kao vuvuzelu koja ima da striktno trubi zadatu, lažno patriotsku partituru. I Jeremić je trubio. Sve dok se nije u jednom trenutku malo zaigrao i tako zaigran počeo da pomalo veruje u ono što je trubio. E, to je već bilo blasfemija, jer je "Vuvuzeli" nalog bio da trubi, a ne da veruje. Kada je - da dodamo i ovaj detalj - "đavolov učenik", iznerviran stalnim, novim uslovima Brisela Srbiji, izgovorio ono "što je dosta dosta je", Tatko ga je za taj prestup prema svojti u Briselu već tada hteo da smeni. Onda je, u završnici ove farse sa tekstom rezolucije Jeremić još jednom zgazio na crtu, bio je protiv toga da iz teksta ispadne izričita naznaka da je secesija neprihvatljiva i da u budućim razgovorima sa Šiptarima mora da se pregovara i o statusu Kosova. Ali ga, Tatko, nije ni onda ni sada smenio. Zašto? U vrhu Tadićeve Demokratske stranke već duže vreme teče neobjavljeni bratoubilački rat suprotstavljenih struja, ličnih animoziteta, velikih i malih ega i grabeža za stolice, pa nije vreme za kadrovsko krvoproliće dok Toma diše Tadiću u potiljak. Jakobinci oko Tadića, protivnici Jeremića (Šutanovac, Đilas, Đelić) su jači blok. Ima tu krvi do kolena. Iz najintimnijeg Jeremićevog okruženja čućete, tako, da sa Šutanovcem "Vuk ne bi delio ni Nobelovu nagradu". A Đilas neće da dođe ni na sastanak na koji je pozvan i Jeremić, toliko se vole... I da se vratimo na Temzu. U Vajtholu će vam reći da od kako je oboren Milošević, u Beogradu nisu imali "mekšeg" saradnika od Tadića, uključujući i Đinđića. Pa, kažu, da bi radije i u Miloševoj videli neku drugu Tadićevu vuvuzelu. I zato svoj žeton ne bih stavio na "Vuvuzelu". Treba samo obratiti pažnju kako će Tadić da obavi zadatak i Jeremićevu političku glavu isporuči evroatlantskoj Velikoj Porti. Svilen gajtan? Carski ferman? Hatišerif? Ili, u dobroj srpskoj tradiciji - sekira na spavanju... Izvor <http://www.vesti-online.com/Vesti/Kolumne/81512/Vuvuzela> Vesti, 13.09. 2010.
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
