DODIKOVO BEKSTVO IZ TADIĆEVOG ZAGRLJAJA: RUSIJA POSTAJE GLAVNI POKROVITELJ REPUBLIKE SRPSKE
četvrtak, 16 septembar 2010 23:46 U jednom trenutku Republika Srpska može da odluči o svom statusu. Šta bi to značilo? Da to pravo mi moramo da negujemo i da ga pažljivo čuvamo Rusija postaje glavni pokrovitelj i investitor Republike Srpske – ovako ruska štampa ocenjuje rezultate posete Moskvi premijera Republike Srpske Milorada Dodika. Da podsetimo da se u ruskoj prestonici predsednik vlade sastajao sa Ministrom inostranih poslova RF Sergejom Lavrovom, kao i sa predstavnicima političke i poslovne elite.U ekskluzivnom intervjuu za radio Glas Rusije gospodin Dodik je govorio o ekonomskoj saradnji Rusije i Republike Srpske, o tome kako Banja Luka prati politiku Beograda, a takođe je izneo i svoje mišljenje o tome u koju stranu treba usmeriti saradnike kancelarije Visokog Predstavnika za Bosnu i Hercegovinu... Gospodine Dodik, kako će vaša aktuelna poseta Moskvi doprineti razvoju bilateralnih odnosa? - To je kontinuitet jedne dobre saradnje pre svega na ekonomskom planu, gde je Rusija najveći strani investitor u Republici Srpskoj, a time i u Bosni i Hercegovini, gde smo uspeli da zajedno sa ruskim partnerom „Zarubežneftom“ pokrenemo rafineriju nafte, koja je dvadeset godina stajala i bila devastirana tokom rata. I pokazuje se, da je to više nego uspešan projekat. To je, dakle, bila prilika da to još jednom potvrdimo i da razgovaramo o mogućem budućim poslovnim aktivnostima, kao što izgradnja gasovoda u Republici Srpskoj, kao što je istraživanje sirove nafte, koja se nalazi na ovom prostoru, gde bi Republika Srpska dala određeno pravo ruskim kompanijama da to rade. Situaciju u vašoj zemlji teško je nazvati stabilnom. Mnogi u Republici Srpskoj nazivaju Bosnu i Hercegovinu „veštačkom državom“. Da li se slažete sa takvim mišljenjem? - Bosna i Hercegovina je nastala raspadom bivše Jugoslavije na način da je svim republikama prihvaćeno pravo na samostalnost. Ali u tim republikama jedan narod je bio apsolutna većina, kao što je Slovenija, Hrvatska, Srbija, Crna Gora, Makedonija. Samo Bosna i Hercegovina je ličila na Jugoslaviju. Tu ni jedan narod nije imao većinu. I zato je veštačka tvorevina jer u procesima istorijskim, koji su tada nastali... Jugoslavija se raspala zato što nije mogla da egzistira kao multinacionalna zajednica. A Bosna i Hercegovina osigurala je multinacionalnost, gde su isti narodi, koji su učestvovali u raspadu bivše Jugoslavije, sada su se zajedno našli u Bosni i Hercegovini i trebali da naravno grade Bosnu i Hercegovinu, što petnaest godina nakon rata pokazuje se kao veoma teško i neuspešno. Kakve su varijante izlaska iz ove političke krize? - Naravno Dejtonski sporazum je jedna od tih varijanti. Al onaj izvorni Dejtonski sporazum, u kome se poštuje ono, što je potpisano i dogovoreno Dejtonom. Sigurno centralizacija Bosne i Hercegovine nije mogući dogovor. Međutim, budućnost će pokazati da ljudi tamo mogu mirno živeti jedan pored drugih i imaju prava koja ne štete nikome drugom. Da li je kancelarija Visokog predstavnika prepreka za razvoj Bosne i Hercegovine? - Da, oni su problem Bosne i Hercegovine, pogotovo što u ovom vremenu se mešaju u mikroproblemi i mikromenaxment u Bosni i Hercegovini, što su se pokazali i dokazuju se kao navijačka strana Bosne i Hercegovine, što su mere koje oni donose, bile uvek u interesu Bošnjaka i muslimana u Bosni i Hercegovini, na štetu nas i značajnom delom Hrvata. I zato međunarodna zajednica, odnosno Visoki predstavnik, treba da bude ukinut. Međutim, imamo situaciju da tamo radi jedan broj stranaca koji imaju dobre plate i kojima je jedina izvesna destinacija - ukoliko se ukine visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini - Avganistan, jer su oni stručnjaci za krize, a tamo nije sigurno kao u Bosni i Hercegovini. Kako ocenjujete ulogu Rusije u bosanskom pitanju? - Rusija ima veoma konstruktivnu ulogu. Ruska pozicija je vidljiva kroz ponašanje u Veću za implementaciju mira, gde Rusija poštuje izvorne principe Dejtona, i ono što se dogovore strane u Bosni i Hercegovini putem konsenzusa, poštuje se i od strane Rusije. Druge zemlje, članice Veća, sa Zapada, često su intervenisale u unutrašnja rešenja, nametale rešenja i želele da reše pitanja, koja se tiču i samog ustava, što je naravno neprihvatljivo. Na sastanku sa ministrom Lavrovom podvukli ste privrženost suverenitetu i teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine, kao i neophodnosti strogog poštovanja Dejtonskog sporazuma. Uporedo sa tim, u jednom od intervjua za 2008. godinu govorili ste da ako bi pod pritiskom svetskih sila vas naterali da napustite dužnost premijera, vi biste poveli Republiku Srpsku prema nezavisnosti. Da li se vaš stav promenio? - Mora da se zna kontekst naravno.Tada su bili veoma intenzivni pritisci da se Republika Srpska oceni kao genocidna tvorevina i da se ona ukine. To su bili zahtevi ne samo Bošnjaka iz Sarajeva, nego i nekih zapadnih sila. Suprotstavljenje jednoj tezi takvom ponašanju je bilo s moje strane. I tada se pojavile tvrdnje kako visoki predstavnik treba da zabrani meni politički angažman. I ja sam, upravo odgovarajući na tu mogućnost, istakao tu poziciju. I tada i danas, Dejtonski sporazum je osnova mog političkog rada. Republika Srpska je mnogo skrnavljena i oteto je mnogo nadležnosti u prošlom vremenu. Republici Srpskoj treba da se vrate nadležnosti, koje su nam nasilno otete. Mi ćemo raditi to na miru, ali ja nikada nisam isključio, pa ni danas ne isključujem, bez obzira na tvrdnju da poštujemo teritorijalni integritet, da Republika Srpska može i treba da u jednom trenutku kada se stvore neophodni uslovi za to, odluči o svom statusu, i da na taj način to demokratsko pravo potpuno iskoristi, dakle kad se stvore ti uslovi. Kako se Banja Luka odnosi prema evrointegraciji? - Čitav region je opredeljen za evropsku integraciju. Pa naravno i Bosna i Hercegovina. Međutim, evrointegracija se koristi da se modelira unutrašnji sistem, protiv čega smo mi. I mi smo jasno rekli da ukoliko neko poželi da ukine našu autonomiju zarad evropskih integracija, da smo mi protiv tih integracija. Bosna i Hercegovina ostaje jedina zemlja bivše SFRJ koja nije priznala nezavisnost Kosova. Da li je taj stav čvrst i nepromenjiv? - Bosna nije priznala Kosovo zahvaljujući našoj politici. Da bi Bosna priznala Kosovo, Republika Srpska treba da da svoju saglasnost. Tu saglasnost mi nismo dali, i nećemo ni dati. Sve dok Srbija jasno ne izrazi svoj stav o rešavanju tog pitanja. Dakle mi pratimo u tome potpuno Beograd. Šta god toznačilo i kako god to nama neko prigovarao. S druge strane, drugi u Bosni i Hercegovini žele da priznaju Kosovo. Time na tom pitanju imamo i dodatne unutrašnje probleme u samoj Bosni i Hercegovini. Taj drugi deo države Bosne i Hercegovine, koji želi da prizna Kosovo, stalno je pod podsticajem zapadnih zemalja, koje su priznale Kosovo. Te zemlje vrše pritisak i na nas. Međutim naš stav je definitivno jasan. Nema razgovora o mogućnosti da se prizna Kosovo. Mnogi su upoređivali situaciju na Kosovu i u Republici Srpskoj. Mnogi su očekivali, da kad Kosovo to učini, da će to učiniti i Republika Srpska. Međutim, treba znati, da je zvanična politika Srbije očuvanje teritorijalnog integriteta i nepriznavanje Kosova kao nezavisne zemlje. I ako bi eventualno Republika Srpska krenula tim putem, ona bi sigurno otežala poziciju Srbiji na tom planu. S druge strane, mi smo u okviru Dejtonskog sporazuma i ne možemo da vršimo unilateralne akcije, i u tom pogledu je jasno, da naša pozicija mora da bude u skladu s tim. Naravno to ne znači, da u jednom trenutku Republika Srpska ne može da odluči o svom statusu. Šta bi to značilo? Da to pravo mi moramo da njegujemo i da ga pažljivo čuvamo. Izvor Glas Rusije/NSPM <http://www.nspm.rs/hronika/ruska-stampa-rusija-postaje-glavni-pokrovitelj-i-investitor-republike-srpske.html> , 16. 09. 2010. http://standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/5423-dodikovo-bekstvo-iz-tadievog-zagrljaja-rusija-postaje-glavni-pokrovitelj-republike-srpske.html
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
