SLOBODAN JANKOVIĆ: SRBIJA JE VEĆ 18 GODINA POD SANKCIJAMA utorak, 05 oktobar 2010 16:07
Petog oktobra srpsko kolonijalno namesništvo obeležilo je dan kada su spoljne ekonomske sankcije zamenjene unutrašnjim, koje onemogućavaju privredni oporavak Gospodari Zapada se nisu zaustavili slomom Sovjetskog Saveza. Novi rat usledio je odmah, rat protiv naroda. U Drugom svetskom ratu na Balkanu samo su se Srbi i Grci borili protiv nacističkog novog svetskog poretka. Pobedom SAD i Velike Britanije, poslednji na Balkanu koji su se direktno opirali sistemu morali su da budu kažnjeni za primer. Kazna je na latinskom sanctio, otuda i sankcije. Srpska kičma je dugo lomljena, iznutra od malodušne i sebične vlasti, spolja formiranjem buduće sluzave i udvoričke elite i ekonomskim sankcijama protiv većine naroda. Sankcije Srbiji nikada nisu skinute. Sve bilo je laž, od početka laž. Masakr u Ulici Vase Miskina u Sarajevu (27. maja 1992), prema rečima glavnokomandujućeg UNPROFOR Luisa Mekenzija (Lewis MacKenzie), internim izveštajima UN ali i analizi američkih izvestilaca Kongresa bio je delo muslimanske vlade. U situaciji kada se zahuktavala antisrpska propaganda, to je bio ključan povod za uvođenje sankcija protiv SRJ (Srbije i Crne Gore). Prvi put je spoljni ekonomski obruč ublažen posle Dejtonske izdaje, predaje Republike Srpske Krajine i dela Bosanske krajine. Bilo je daleko od kraja. Uskoro je proizvedena arnautska banda od makroa, trgovaca drogom, ljudima i oružjem. U danima koji su prethodili Račku, banditi OVK ubili su četvoricu pripadnika policije u blizini sela. Američki diplomata Vilijam Voker, sa iskustvom u prikrivanju počinilaca masakra nad jezuitskim sveštenicima u Salvadoru, izjavljuje medijima u prisustvu boraca OVK da je u pitanju neopisiva surovost i optužuje srpske snage da su ubile civile. On nije video 45 tela, ali tvrdi da je bilo 45 leševa iako svi ostali izveštaji govore o 40 tela. Dok britanski i američki mediji izveštavaju o srpskom zločinu, „Figaro" i „Le Mond" u svojim napisima izražavaju sumnju da se možda radi o albanskom podmetanju. Kasniji dokaz da su srpske snage krive jeste transkript naredbe u kojoj se nalaže da se obračuna sa OVK teroristima. Civili se ne pominju. Danas je poznato i da je Helena Ranta otvorila dušu i istakla da su je Vilijam Voker ali i pripadnici finskog ministarstva spoljnih poslova pritiskali da jasnije optuži srpsku stranu, pa ju je Voker čak gađao olovkom. OD KVISLINGA DO ŠOJIĆA Naravno, zbig novog izmišljenog masakra pojačane su sankcije protiv srpskog naroda i svih ljudi koji žive u Srbiji. NATO je bio u krizi, pa je morao da demonstrira mišiće i pokaže novu svrhu postojanja. Opet su Srbi kažnjeni bombardovanjem (prvi put Republika Srpska 1995). Evropski političari i intelektualci iznova su se takmičili ko će više da slaže o broju ubijenih i stradalih, u tom slučaju Albanaca Tako je tadašnji italijanski premijer, bivši komunista Masimo D`Alema rekao parlamentarcima u Rimu aprila 1999. kako su srpske snage pobile ni manje ni više nego 250.000 Albanaca na Kosovu i Metohiji te da zbog toga Italija mora da učestvuje u humanitarnom bombardovanju. Kada je bombardovanje završeno, sankcije nisu ukinute. One nisu ukinute ni posle pada Slobodana Miloševića, mada je počelo njihovo postepeno ukidanje. Da li? Promenom vlasti brzo su krenule divlje privatizacije, gašenje aktivnih državnih preduzeća i zatvaranje domaćih banaka. Spoljne ekonomske sankcije su postepeno ukidane, ali su zato postavljane nove iznutra. Nova vlast, sastavljena od udvorica, puzećih individua, spram kojih je Kvisling bio ličnost za primer a Srećko Šojić simbol otpora, sprovodila je iznutra ovaj ekonomski obračun sa sopstvenim narodom. Prvi koji se uzdigao iznad toga dobio je metak da bude primer ostalima. Legalizovani zelenaši pod nazivom stranih banaka počeli su da se reklamiraju i spremaju odloženu propast - kasnije ekonomsko sankcionisanje - naroda u Srbiji. Pričanjem bajke o Evropskoj Uniji kolonijalno namesništvo rasprodavalo je firme stvarane decenijama i uzimalo kredite za finansiranje svoje vlasti a na račun izbezumljenog naroda. Konačno, kada je većina firmi rasprodana, kada su doneti zakoni o proizvodnji prema evropskim standardima obogaljili i seljaka namećući mu skupu tehnologiju koju ne može da priušti, teritorija nekadašnje države našla se na rubu ekonomskog sloma. U Srbiji je aprila ove godine uposlenost radno sposobnog stanovništva bila svega 38,1 odsto (tek da se razume koliko je nezaposlenih i onih koji rade na crno) a prosečna plata postala je najniža na Balkanu. Ekonomske sankcije se nastavljaju i dalje zabranom Srbiji da ulaže u privredni razvoj odnosno u proizvodni sektor i revitalizaciju poljoprivrede. KOLONIJALNA TERITORIJA Naopako povampirenje Šešeljevog/Vučićevog zakona o informisanju 2009. godine predstavljalo je formalizaciju totalne kontrole medija i njihovo propadanje zbog nikakvih tiraža kao posledica brutalnog iskrivljavanja stvarnosti. Unutrašnje ekonomske sankcije ogledaju se i kroz razne namete i takse, poput najnovijeg zakona o opremi auto-vozila, kako bi se opet uskladili sa Evropom u svemu osim u pravima i primanjima. Iako je proklamovani cilj i odredište uvek na istom vremenskom rastojanju (obično 4-5 godina), za njegovo dostizanje moraju se podneti sve žrtve Uvođenje PDV poslužilo je za punjenje državne kase koja ne sme pomoći privredi i narodu, ali može da ojadi mala i srednja preduzeća, koja moraju da plate porez na fakturu a pre nego što i sama naplate robu ili uslugu od domaćih monopolista ili drugih firmi. Ekonomske sankcije protiv naroda uvedene su i u sudstvu, gde je za privredne sporove sa potraživanjima manjim od 100.000 evra onemogućena žalba Kasacionom sudu. Unutrašnje ekonomsko kažnjavanje upereno je i protiv policije. Male plate guraju čuvare reda i mira u korupciju, korumpirajući i njihov duh. Domaći klimoglavci i retko sluzava vrsta beskičmenjaka ove godine uvode još jedan namet - budžetiranje parade srama. Parada srama, koja inače predstavlja satanski žig na kolonijalnu teritoriju, trebalo bi da se održava svake godine, pa će i to biti (ne dao Bog) nov redovni budžetski rashod (čitaj: ekonomski teret na plećima svih nas). U takvoj zemlji ekonomski sankcionisan narod mora da pretrpi potpuno poniženje, moralni i duhovni pad kako bi kao ovca prolazio pored novinskih naslova „Evropa dopunjava sastav antimonopolske komisije", „Ambasadori sastavili vladu", „Ambasadori osnovali udruženje Prijatelji Sandžaka", „Vlada pregovara sa MMF o ekonomskoj politici Srbije"! Devet godina od formalnog ukidanja spoljnih ekonomskih sankcija, Srbija je pretvorena u kolonijalnu teritoriju sa unutrašnjim ekonomskim sankcijama, koje onemogućavaju privredni oporavak, i kolonijalnim namesništvom, koje ih marljivo sprovodi. Bile one formalne ili neformalne, Srbija se nalazi pod ekonomskim sankcijama već više od 18 godina. Slamarica se istanjila, Srbija je sve zaduženija, a pokućstvo rasprodato (čekaju se još Telekom i EPS). http://standard.rs/vesti/36-politika/5572-slobodan-jankovi-srbija-je-ve-18-godina-pod-sankcijama-.html
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@ANTIC.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
