СТАНКОВИЋ: Рушите монополе, не очекујте солидарност тајкуна
<http://www.dnevnik.rs/node/9762> Политички аналитичар Дејан Вук Станковић оценио је да апели тајкунима да се, попут Била Гејтса, солидаришу и одрекну дела профита у корист друштва, само маркетиншки добро звуче, али да нису реалистични. Он је за „Дневник“ казао да би држава, уместо тога, требало да искористи механизме који јој стоје на располагању да би обезбедила демократске тржишне услове и подстакла социјалну одговорност домаћих богаташа. Председник Србије Борис Тадић у последње време, наиме, у више наврата апеловао је на тајкуне у Србији да „оперу савест“ и „учине нешто за народ“. По његовој визији, своје доброчинство домаћи бизнисмени могли би исказати на пример тиме што би држави и народу изградили тајкунски мост, чиме би се, сматра председник, решили и негативне ауре која их прати у јавности због начина и брзине стицања огромних профита у периоду кад је већина грађана Србије сиромашила. На покушај да изнуди солидарнсот од богаташа председник је подстакнут филантропизмом Била Гејтса, ког је поставио као узор овдашњим тајкунима, уз жаоку да га, ето, ипак нису послушали. Дејан Вук Станковић каже да мостове треба да финансира држава, а не тајкуни. – Боље би било да власт има рационалне планове, него да износи идеје које немају озбиљну разраду у реланости. Ниједан тајкун, ни Мишковић, ни Костић, ни Цептер... неће да уради оно што је посао државе. И не треба они то да ураде. Јер, шта би то значило – мост тајкунске солидарности? – наводи он. Сматра да политичари треба да предлажу реална и конкретна решења која стварно могу да реализују, те да би председник тако могао иницирати доношење стимулитивне пореске политике којом би се омогућиле олакшице онима који би део профита усмерили у развој неких друштвено-корисних активности, у образовање, културу, уметност, спорт... Истакао је да претходно држава треба да искористи механизме којима ће се смањити монополи, који су, како наводи, и омогућили брзо богаћење појединаца. – Кад нема конкуренције, лако се стиче велико богатство. И наша држава, ако жели динамичну тржишну привреду, морала би да много ради на томе да се монополи смањују и да, као и сва европска друштва, има што развијеније начело конкуренције. А управо у томе смо као држава највише заказали у овом периоду транзиције. Док се монополи не разбију, бићемо таоци неколицине тајкуна, што не би било могуће без неке врсте пакта између монополиста на тржишту и оних који доносе политичке одлуке – оценио је наш саговорник. Коментаришући, пак, у том контексту и тврдње самих тајкуна о новцу који издвајају за финансирање политичких странака, Станковић напомиње да је транспарентно финансирање странака предуслов за све друге потезе у рушењу монопола. – Где год постоји владавина скривених фондова који се пуне новцем од одређених економских моћника, имаћате марионете на власти. Тек оног тренутка кад странке буду функционисале независно од новца тих финансијера, моћи ће се предузети конкретне акције. У противном, странке ће директно или индиректно испуњавати њихове замисли – указује он. Станковић каже да је неопходно и да „неко кончано одговара за неке малверзације и злоупотребе“. – Ми стално имамо афере у медијима и громогласне најаве политичара да ће нешто да се догоди, али нема никаквих резултата. А немогуће је да злоупотреба није било, с обзиром на степен корупције који постоји у нашем друштву и с обзиром на енормне профите који се праве у последње две деценије у овој земљи – оценио је Станковић, додајући да без ових корака, борба против корупције и прозивање тајкуна може да буде „само нека успутна прича за потребе кампање, којом ће да се неутралише бес сиромашног становништва у земљи, док ће у стварности и даље остати те огромне социјалне разлике, односно каста енормно богатих људи и огромна популација која једва склапа крај с крајем“. Б. Д. Савић http://www.dnevnik.rs/node/9764
_______________________________________________ SIM mailing list [email protected] http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
