STANDARD.RS
Željko Cvijanović: Zašto je Boris za Srbiju opasniji i od Miloševića
Pressonline prenosi najnoviju kolumnu Željka Cvijanovića koja je objavljena
juče na sajtu Standarda
Onaj ko nasledi Borisa i opredeli se za put diskontinuiteta biće u situaciji da
bira: ili će biti pojeden ili će biti ljudožder. Nema trećeg u zemlji čiji je
lider toliko učinio da normalnost u njoj izgleda ekstremno
Šta da mislite o tipu kadrom da Srbiji obeća kako će 2016. biti u EU, pa ga
istog dana demantuju piskarala koja poznaju tehnički red tog posla; šta kažete
o baji koji ima herca da pozove tajkune, koji grcaju, da poklone narodu deo
imovine i da se pridruže Bilu Gejtsu i Vorenu Bafetu, tipovima koji imaju i da
otkupe srpski dug i da Cvetkovićevu vladu učine uspešnom, mada ne i manje
smešnom; ili o majstoru koji u gladnoj zemlji, iz koje je proterano svako
drugačije mišljenje, kao svoj odnos prema toleranciji organizuje gej-paradu,
samo da bi pred strancima upisao plus za onu 2016, za koju i on i oni znaju da
se neće desiti; šta biste rekli o nekom takvom.
Glup? Infantilan? Izgubljen? Smešan? Demagog? Ne, taj je opasan. Evo zašto.
Hajde malo da zamišljamo. Recimo da, kada u sredu dođe u Beograd, Hilari
Klinton bude nasađena toliko nakrivo pa da zahteva od našeg Borisa da u dobre
odnose sa Amerima investira i neku simboličnu žrtvu. Recimo, da svakom Srbinu
odseče po uvo. Šta bi joj odgovorio? Ništa, vratila bi se kući sa sedam miliona
ušiju. Ali ne prepuštajte se hororu; uzdajmo se u zdrav razum visoke gošće.
Uostalom šta bi ona sa tolikim ušima.
Sve to, međutim, jeste, iako slikovita, sasvim realna ilustracija stanja gde
cela država deli neveselu sudbinu jednog hodača na žici. I gde ni jedno ni
drugo ne liče na sebe od pre godinu i po dana: ona je tada imala neke planove a
on obe noge. Tako će poseta Klintonove izaći na zatvaranje kruga sa dolaskom
Džoa Bajdena iz maja prošle godine. A ta je poseta našem grešnom Borisu
napunila pluća vazduhom uveravajući ga kako su svi pre njega bili budale i kako
je samo njemu dato da bude prijatelj sa Amerikom. Godinu i po kasnije, Hilari
ne dolazi kao prijatelj, već kao vlasnik Srbije jedan kroz jedan.
NEKAD I SAD Onomad su se Džo i Boris složili kako se ne slažu oko Kosova, što
je značilo da Srbija ima pravo da se za Kosovo bori, ali da ga ne dira. Godinu
i po kasnije, Hilari je u Srbiji, koja ne samo da je izgubila pravo da se bori
za Kosovo već i za sebe. Onda su se dogovorili da Džo nema nikakav problem da
Rusi ostanu u Srbiji, samo da Boris malo dublje pusti svoje nove prijatelje
Turke. Godinu i po kasnije, Turci, duboko na našoj strani Balkana, mozgaju i
nikoga ne pitaju koliko još dublje da uđu, dok su Rusi daleko od Srbije koliko
i kad su Turci ovde bili prvi put. Onda je Džo rekao Borisu da se na dobro
mesto obratio ako hoće u EU. Godinu i po kasnije, u Srbiji se ulasku nada
jedino Boris. Onda, Srbija je imala hleb i borila se da nešto stavi na njega;
sada će joj Hilari obećati hleb. Onda smo većem delu sveta izgledali kao mala
zemlja, čiji je jedini resurs to što se sa moćnicima časno bori za sebe; godinu
i po kasnije, postali smo bubanj čovečanstva: što ga moćnici jače udare, on
jače svira. I peva kad treba.
Ali sve se to već dogodilo, šta još tu može da bude opasno? Opasno je to što
rezultat posete Klintonove neće zavisiti od prilika, neće zavsiti od Borisovog
otpora i pregovaračkog umeća; zavisiće samo od njenih namera i njene milosti.
Svaku stvar koju bude zahtevala od Tadića dobiće. A to znači da neće, kako je
naumio, poslati Zdravka Ponoša da pregovara sa Albancima na Kosovu, nego će da
pregovara sam; znači kako nema šansi da će na tim pregovorima biti izgovorena
reč status, nego će se govoriti o carini, policiji, struji, vodi i
kanalizaciji; to znači da će, kada Bosna dođe na red, Boris i sam biti deo
onoga što se zove međunarodna zajednica; znači da će, ako Amerima padne na
pamet da počiste Sever Kosova, on moći tamo da uđe sa svojom vojskom, ali samo
da bi čišćenje bilo brže.
Naravno, opasno je i to što Boris, slomljen da slomljeniji biti ne može, upravo
na toj činjenici gradi svoju buduću strategiju. Dakle, kada Ameri čiste Sever
Kosova od Srba koji bi mogli da im prave probleme i kada to rade tvrdeći da je
na Severu kriminal toliko nepodnošljiv da to ugrožava sav onaj fini albanski
svet u ostatku pokrajine, koji je davno iskorenio kriminal - tada se Boris
pridružuje toj akciji; tada i njemu to „čišćenje" od kriminala radi posao da
očisti Sever od svojih političkih protivnika. Kada Zapad gej-paradom hoće da
pokaže do koje je mere slomljena ona tvrda Srbija, tada ni Boris nije protiv
obračuna sa tom tvrdom Srbijom jer zna da će ova, pre nego što se zaista odupre
Zapadu, najpre doći po njega. Kada Zapad hoće da počisti srpske privrednike sa
mape uticaja, tada ih Boris nagovara da poklone svoju imovinu jer, poklonili je
ne poklonili, na istom će da završi. Kod stranaca.
Boris veruje kako će svoje pogubljene konce moći da sastavi samo ako dobije
kandidaturu za EU i ako nastavi još neko vreme da mu kaplje novac iz MMF; i on
nepogrešivo zna da i jedno i drugo u rukama drže Ameri. Postoji li onda ikakva
crvena linija u njegovoj politici za koju znamo da neće biti pređena, posebno
ako znamo da on može da dobije i kandidaturu (koja nikoga ne obavezuje), da
može da dobije i novac iz MMF i podeli ga Srbima da ne pocrkaju od gladi, ali i
da, umesto toga, može da dobije i nove ili stare pretnje, koje su već uradile
svoje. Ne, tu ne može da bude nikakve crvene linije, i ne samo to. Tu ne može
da bude ni neke velike strane zemlje sklone Srbiji koja bi, kad ovi počnu da
nas čereče, rekla Amerima da to nije u redu. Ne može jer bi joj se opet moglo
dogoditi da joj sam Boris poruči da on uživa u tom čerečenju i da se ne meša
kad Srbija dobija batine.
Ceo taj kontekst, dakle, toliko je opasan da bi u ovoj situaciji, poređen
sa jednim toliko slomljenim Borisom, bilo ko bio zemlji korisniji vladar od
njega i da bi svako mogao da stvari vrati za pedalj unazad već ako bi Srbima
mogao da uoči sastanka sa Klintonovom garantuje onih sedam miliona ušiju, koje
Boris ne može da garantuje.
EKSTREMNA NORMALNOST To je mera Borisove slomljenosti. A stvari koje su se
dogodile kao njen proizvod toliko su odmakle da bi danas bilo kakva vlada koja
bi došla normalnim putem imala pred sobom njegov već utrti put, koji bi je
privlačio strašnom silom, dok su svi drugi putevi toliko zatravljeni da bi
svako njihovo otvaranje zahtevalo Supermena ne samo po snazi i veštini već i po
ekstremnim namerama. Naime, nekada se stvari toliko pokvare, da onaj ko ih
nasledi, makar bio i najpitomija priroda, bez velike lomljave nema nikakvih
šansi ako bi poželeo zaista da nešto uradi i stvari vrati u normalu.
Hajdemo redom. Svi provaljuju zašto Boris govori o ulasku u EU 2016. Logično,
on je svestan da ništa od obećanja nije realizovao. I zato je pred Srbima kao
čovek koji vam duguje sto evra i u roku dogovorenom za vraćanje novca
pojavljuje se i kaže da nema novac, ali, ako se strpite i oročite poverenje u
njega do sledeće nedelje, on će da vam donese svih 500. Rečju, Boris je u
jednoj vrsti reprograma dugova prema građanima, ali njega taj reprogram ne
obavezuje na ozbiljnosti i odmerenost, već mu nalaže da situaciju prevazilazi
kupovinom vremena bombastičnom ponudom, za koju sam zna da se neće realizovati.
A to se, to što će nas uvesti u EU za šest godina, među pristojnim svetom zove
prevara.
Problem je, međutim, što je on stvorio takvu društvenu klimu da, ako hoćete
da parirate takvoj pokvarenoj gluposti, vi rizikujete da sve što kažete u
Briselu bude doživljeno kao nedostatak vere i manjak evroentuzijazma. A to će
vam svakako pokvariti odnose sa Briselom, koji će vas već sutra u srpskim
medijima opisati kao ekstremistu.
Ili, kada Boris pozove privrednike da poklone deo imovine, vi shvatate da su to
gluposti. Jer, pitate se, ako on nešto ima protiv Miškovića i Beka i ako
objektivno postoji nešto protiv njih, zašto ih lepo kao muškarac ne uhapsi i
preuzme odgovornost za sve, umesto što ih razvlači po novinama i tako ponižava
i privredu i privrednike u godini kada bi o njima ipak trebalo malo brinuti.
Ako, pak, kažete kako je ta ideja sa poklanjanjem imovine opasna glupost, kako
se takve stvari ne smeju raditi i, ako, birajući između političke klase i klase
privrednika, izmerite da su ovi drugi nešto u životu i sagradili za razliku
ovih prvih, koji su svejedno puni para, onda ste ekstremista ili, još gore,
tajkunski plaćenik. Rečju, kada živite na mestu gde su vam racionalni izbori
ukinuti i gde, da biste stvari doveli u normalu, morate da slomite tu krivo
sraslu kost, to je već vrlo ekstremno za ukuse i mode iz Borisovog vremena.
Ako kažete da je cinično simulirati borbu za prava gej-populacije u zemlji
gde se ne borite za prava na makar polupun tanjir milion siromašnih i zemlji
gde ste ugrozili pravo na drugačije mišljenje, onda ste ekstremista. I jeste u
tako naopakom poretku stvari. Ili hajde da vidimo kako bi prošao onaj u Srbiji
koji bi došao posle Borisa na vlast i rekao zapadnim ambasadorima da više ne
mogu da računaju sa uticajem kao što ga imaju danas. To bi, naravno, bilo nešto
najnormalnije, najlogičnije i najdobronamernije, čak i prema zemljama iz kojih
ti ambasadori dolaze. Ali kako bi oni posle Borisa gledali na to? Držali bi vas
za arhineprijatelja jer njima je ovo što imaju, a što je ekstremno mnogo,
sasvim normalno i ne bi da ih neki ekstremista vraća tamo gde pripadaju.
Šta hoću da kažem? Nije, dakle, najveći problem ni to što je Srbija sa svakim
Tadićevim danom sve siromašnija, sve nesamostalnija i sve udaljenija od
normalnog sveta, koji podrazumeva neki sistem vrednosti sastavljen i od crvenih
niti. Ne, on je opasan u nečem drugom. Borisov naslednik moraće da bira: ili će
komotno da nastavi Borisov put, ili će da mu okrene leđa i naiđe na otpor
moćnih, koji misle da im stvarno pripada onoliko koliko im je Boris dao, pa će
da bude srušen i obrukan; ili će morati da bude opako prljav i grub igrač da bi
stvari vratio u normalu.
Otuda je Tadić danas za Srbiju najopasniji lider posle Miloševića, s tom
razlikom što je sama Slobina vladavina diktirala diskontinuitet njegovim
naslednicima. Onaj ko nasledi Borisa i opredeli se za put diskontinuiteta imaće
gadan izbor: ili će biti pojeden ili će biti ljudožder. Nema trećeg u zemlji
čiji je lider toliko učinio da normalnost u njoj izgleda ekstremno.
Željko Cvijanović
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/136224/%C5%BDeljko++Cvijanovi%C4%87%3A+Za%C5%A1to+je+Boris+za+Srbiju+opasniji+i+od+Milo%C5%A1evi%C4%87a.html
_______________________________________________
SIM mailing list
SIM@ANTIC.org
http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
