Janjić: Bez OHR-a, SAD gube uticaj u BiH
Tanja Šikanjić - 09.10.2010 19:50 Bošnjački političari će lakše ostvariti unutrašnji konsenzus i dijalog zahvaljujući izboru Bakira Izetbegovića za člana Predsjedništva BiH, te će Federacija BiH imati jedinstveniji glas i biti više poštovana od međunarodne zajednice, nego kada je imala Harisa Silajdžića, smatra Dušan Janjić, politički analitičar iz Srbije i direktor Foruma za etničke odnose iz Beograda. "To znači da će i tonovi koji dolaze iz Sarajeva, bar kada je u pitanju odnos prema Republici Srpskoj, nadam se, biti drugačiji, odnosno neće biti otvaranja takozvanog statusnog pitanja i insistiranja na jedinstvu BiH, bez obzira na mišljenje drugih", kaže Janjić. Dodaje da su rezultati izbora u RS potvrdili povjerenje u Milorada Dodika i politiku njegove vlade, ali smatra da bi trebalo ozbiljno razmotriti porast uticaja opozicije u Srpskoj. Govoreći o nastavku Butmirskog procesa, Janjić smatra da su za nastavak pregovora ispunjeni svi potrebni uslovi, te da postoji veća mogućnost za postizanje konsenzusa oko ustavnih rješenja. NN: Kako ocjenjujete rezultate izbora u BiH, gdje su ubjedljivu pobjedu na nivou BiH odnijeli SNSD, SDP i SDA, a u RS SNSD? JANJIĆ: Na nivou Federacije BiH su se dogodile promene jer Harisa Silajdžića neće biti u vlasti, što znači da će i tonovi koji dolaze iz Sarajeva, bar kada je u pitanju odnos prema RS, nadam se, biti drugačiji, odnosno neće biti otvaranja takozvanog statusnog pitanja i insistiranja na jedinstvu BiH, bez obzira na mišljenje drugih. Mislim da je odnos snaga unutar bošnjačke zajednice takav da će bošnjačke političare terati više na unutrašnji konsenzus i dijalog, što je realno lakše postići s Bakirom Izetbegovićem, tako da će FBiH ovog puta imati jedinstveniji glas i biti više poštovana od strane međunarodne zajednice, nego kada je imala Harisa Silajdžića. Što se tiče izbora za RS, oni su potvrdili poverenje u Milorada Dodika i politiku njegove vlade. Kada je u pitanju parlament i vlada, ostaje da se ozbiljno izvuku poruke iz porasta uticaja opozicije u Srpskoj. Dakle, ovog puta ta prednost nije tako snažna kao što je bila na proteklim izborima. Dovoljna je da se upravlja, ali ne i da se donose zakoni ili strateške odluke. Moraće se, dakle, pored svih žestokih reči u kampanji, tražiti konsenzus i taj prelomni element u traženju konsenzusa je zapravo pitanje izbora srpskog predstavnika u Predsjedništvu BiH. Senka je bačena na ukupne izbore i već su vrlo negativne reakcije iz Evropske unije, a biće sve žešće. I Centralna izborna komisija i vlasti RS treba da ispitaju situaciju u vezi s nevažećim listićima, jer razlika u procentu osvojenih glasova između dva kandidata za člana Predsjedništva nije velika. Ako se utvrdi da je bilo manipulacija, to bi moglo da dovede u pitanje izbore održane na teritoriji RS i to pitanje je potrebno što pre rešiti i skinuti s dnevnog reda. NN: Mislite li da će ovakva vladajuća struktura obezbijediti efikasniji napredak BiH? JANJIĆ: U Federaciji BiH će doći do promena, jer FBiH više neće imati Harisa Silajdžića iza leđa, tako da verujem da će i on prestati da svoju političku strategiju gradi isključivo na kritici Beograda i RS. Mislim da su s ovim rezultatima izbora ispunjena dva uslova. Prvi se odnosi na očekivanje međunarodne zajednice, ne zaboravimo da su političari iz BiH uz saglasnost Međunarodne zajednice prekinuli Butmirski proces, kako bi obavili izbore, dakle, sada im sledi vraćanje ka Butmirskom procesu. Znači, prvi uslov je ispunjen, jer postoji više mogućnosti za postizanje konsenzusa oko ustavnih rešenja, mada ja verujem da tu neće biti nekog napretka, ali neće biti ni onog prebacivanja odgovornosti s jednih na druge. Drugi je deblokada prijema BiH u NATO. Mislim da su stvoreni uslovi za viznu liberalizaciju. Evropska unija nema više šta da postavlja kao uslov, stvoreni su uslovi i za ubrzan prijem u NATO, kao i za nastavak razgovora oko ustava, ali ne i za postizanje potpune saglasnosti. Mislim da će i dalje ostati zadugo taj problem pokušaja da se kroz Butmirski proces ojača federalna institucija, a da se marginalizuju entiteti, pre svega RS, ali ovog puta nema političara, izuzev Željka Komšića, koji bi insistirao da se to pitanje i reši. NN: Hoćete da kažete da je Haris Silajdžić, kao član Predsjedništva BiH, bio ključni faktor osporavanja dogovora koji su postignuti u Butmiru? JANJIĆ: Da. Odnosi SDA i SNSD-a su uvek bili korektni, jer imaju više zajedničkih interesa, nego što su Dodik i njegova stranka imali sa Silajdžićem, tako da je manje spornih tačaka sada, što je sigurno bolja varijanta. Takođe i uspon SDP-a, ostvaren preko Komšića, je nešto što omogućuje veću kontrolu unutar bošnjačkog korpusa. Dakle, mislim da je bošnjačka zajednica generalno predstavljena umerenijim političarima, bližima srcu Brisela, što je jako bitno za nastavk butmirskih pregovora. NN: S obzirom na to da, kako kažete, bošnjačku zajednicu sada predstavljaju umjereniji političari, a RS je opet pokazala da čvrsto stoji iza svog ranijeg izbora, odnosno SNSD-a, da li je sve ovo još jedan pokazatelj više da je krajnje vrijeme da OHR napusti BiH? JANJIĆ: Odavno je jasno da OHR treba da napusti BiH, ali to nije ni bilo sporno. Sporna je uloga Amerike jer kada OHR ode, onda treba da ostane predstavnik Evropske unije, a to znači nema ni predstavnika Amerike i to je ono za šta još nije pronađeno rešenje. Taj isti problem se sada javlja oko dijaloga u vezi s Kosovom, tako da pretpostavljam da će ova poseta Hilari Klinton Balkanu, skinuti s dnevnog reda pitanje formata u kome će Amerika učestvovati u kosovskom dijalogu, a potom i drugo pitanje, kako će Amerika dalje biti predstavljena u BiH. Ne zaboravimo da su za Ameriku, za Džozefa Bajdena, on je to i izgovorio, a i za Obamu prioriteti na Balkanu BiH i Kosovo. Oni to smatraju nezavršenim poslom. Oni jesu bili tolerantni prema zahtevu političara iz BiH, da se malo pomeri Butmirski proces dok ne prođu izbori, upravo zato što su kupili vreme da se nađe odgovor na ovo ključno pitanje i njih najviše muči uloga Amerike i međusobna koordinacija Amerike i EU u budućem međunarodnom prisustvu u BiH. NN: Koliko se trenutna situacija u BiH i njenoj politici može opravdavati stranim uticajem? JANJIĆ: Strani uticaj igra veliku ulogu. Generalno, ima određenu pozitivnu ulogu, u smislu da kanališe razlike, ali istovremeno su ti različiti politički tonovi koji dolaze iz međunarodne zajednice i iz EU, Amerike, pa i iz Rusije, mnogo komplikovali situaciju. Druga stvar je da procene o tome koliko je BiH stabilna i održiva zajednica nisu svuda iste, nisu svi uvereni da je BiH toliko stabilna da može da se održi i da nastavi svoj život. Manje je tu sumnje da bi moglo da dođe do oružanih sukoba. Više je zapravo zapitanosti zašto Sarajevo ne uspeva da bude glavni grad ili zašto FBiH nije efikasna. Tu se prvenstveno postavlja pitanje efikasnosti kantona u Federaciji, jer su kantoni kreirani na jednom drugom konceptu, prema kojem bi sadašnja Federacija bila u konfederaciji s Hrvatskom. Kantoni nisu kreirani da bi BiH opstala kao jedinstvena država, te se odjedanput javljaju tendencije da opstane kao jedinstvena država, a unutar sebe ima kantone. Drugi problem je da očigledno centralizovana RS postiže veću efikasnost u ekonomiji od Federacije. Isti problem koji tu stoji, a o kome se ne govori, jeste status distrikta Brčko, koji je zapravo sporazumnim ugovorom priključen Srpskoj, ali taj sporazum može uvek da bude opasan, tako da tu ima mnogo posla koji ni sama međunarodna zajednica nije obavila i ne želi da dovrši, jer nije sigurna da li će, kada se urade svi ti poslovi, BiH uopšte opstati. NN: Šta je ono što najviše osporava prosperitet BiH i njen put ka evropskim integracijama? JANJIĆ: Prvenstveno neujednačenost državne institucionalne strukture, drugo ekonomija koja je izuzetno slaba i koja ne funkcioniše kao jedinstveno tržište. Tu je i bezbedonosno-politički rizik, jer se BiH još posmatra kao društvo velike neizvesnosti. Sve ostalo je manje značajno u odnosu na pomenute tri glavne kočnice. Kao što znamo, pitanje genocida više i nije pitanje koje opterećuje napredak BiH niti RS. Ono je skinuto s dnevnog reda i nekako prebačeno na Beograd, što sada koči napredak Srbije. Tu mislim na hapšenje Ratka Mladića. Lično mislim da ima i druga struja, koja smatra da je upravo to razlog da stavimo BiH u širi okvir, prvo u NATO, a potom u Evropsku uniju, i tek onda da uđemo u raščišćavanje pitanja da li kantoni ili ne i da li jedinstvena država ili konfederacija. Moguće je, dakle, napraviti izuzetak, kao i u slučaju Bugarske, a to je da će politički razlozi, upravo ovi koji koče, biti interpretirani tako da politički BiH bude primljena u Evropsku uniju da bi se naknadno rešavali njeni problemi. NN: Koliko prisustvo islamskog fundamentalizma, odnosno vehabija, u BiH osporava taj napredak države prema evropskim integracijama? JANJIĆ: Tu je BiH ranjivija nego Austrija, ali kada je u pitanju rasprostranjenost vehabizma ili drugih ekstremnih frakcija, u BiH ih ima manje, nego u Austriji ili Britaniji. Zbog toga mislim da to pitanje nije vezano za opšte stanje bezbednosti. S druge strane, neki smatraju da BiH treba primiti u NATO, jer bi tada bilo lakše suzbiti dalje širenje vehabizma. NN: Koliko se BiH, ali i Kosovo, u svijetu koriste, kako bi se osporio napredak Srbije ka EU? JANJIĆ: Politika Srbije, kao i njene šanse za integraciju u NATO i EU se mere prema tome kakvu ona politiku vodi prema BiH, tako da ta veza sigurno postoji. Drugo, apsolutno je da Srbija ne može da računa na podršku za ulazak u EU ako dođe u konflikt s članicama EU. Što se tiče Srbije i RS, Srbiji je prigovarano i ranije, a i sada za ove izbore, to da srbijanski političari, preko granica Dejtonskog sporazuma, utiču na politiku Banjaluke i taj prigovor je bio jako snažan prošle godine i delimično je doveo do potpisivanja Istambulske deklaracije od strane Srbije. Imam utisak da je predsednik Srbije Boris Tadić pokušao u tom manevru s Turskom, da malo ublaži taj pritisak Zapada, ali Srbija će i te kako biti i u narednom periodu usmeravana u zavisnosti od toga kako se ponaša u slučaju Kosova i BiH. NN: Ukazivali ste na to da je potpisivanje Deklaracije o Srebrenici od strane Srbije izvedeno pod pritiskom Međunarodne zajednice. Dokle bi međunarodne institucije mogle ići sa svojim zahtjevima prema Srbiji i da li to pokazuje da Srbiju još ne uvažavaju kao uglednu državu u svijetu? JANJIĆ: Ja sam govorio da je obaveza donošenja nekog javnog akta u kome se osuđuje genocid, saopštena u presudi Međunarodnog suda pravde povodom tužbe BiH. Dakle, tu je Srbija obavezana na nekakav akt i Srbija je odlučila da to bude deklaracija. Ono što je tu bilo loše, a to je bolest politike savremene Srbije, a nažalost bila je i Miloševićeva, da se kasnilo. Tvrdio sam da je to trebalo da se odmah doda, a ne da budu stvorene okolnosti u kojima je Srbiji i te kako trebala RS i koja je i te kako podržavala Srpsku i usred tih okolnosti je usledio pritisak da se donese ta deklaracija. Dakle, tajming je bio jak, a za to što je on bio loš odgovorna je Vlada u Srbiji, koja je mislila da može da izbegne obavezu. To je jedan od mehanizama uslovljavanja međunarodne zajednice, koji ona primenjuje prema onima kojima ne veruje ili koga ne želi. Dakle, bilo je pritisaka i biće ih i u budućnosti i to je nešto što je mučilo sve i Zorana Đinđića, a evo i danas o tome govori Boris Tadić. To je činjenica s kojom Srbija mora da se suoči i pokuša da smanji taj pritisak, tako što bi našla nekog saveznika, koji je trenutno na strani koja vrši pritisak. To su zemlje, poput Amerike ili Nemačke i dok Srbija tu ne napravi neko strateško partnerstvo, teško da će moći da očekuje da ne bude uslovljavanja i ove vrste političkih pritisaka. NN: Činjenica da vlast u Srbiji želi da pristupi pregovorima s Kosovom na neki način ukazuje na neku vrstu prećutnog, nezvaničnog prihvatanja nezavisnosti pokrajine. U kom smjeru, dakle, ide upravljanje kosovskim problemom, kada je u pitanju stav Srbije? JANJIĆ: Od Miloševića do Tadića, Srbija je pokazala određenu nesigurnost i udaljila se od jasne strategije šta želi da postigne, te imate pretumbane reakcije. S jedne strane se suviše zaoštrava sukob, malte ne do pretnji svima drugima da će umesto EU, Srbija izabrati Kosovo, a onda se odjedanput naglo počinje popuštati. Niko nije tražio od Tadića da prizna nezavisnost Kosova. Od njega su tražili da prizna realnost, u stvari, da napravi značajne promene u politici kada su u pitanju životna pitanja koja muče građane Kosova i Srbije. Činjenica je da pojedini lideri, kao što su Vojislav Koštunica i drugi, to tumače kao samo priznavanje Kosova. Takođe je činjenica da postoji određen broj ljudi u samom DS-u, kao i u drugim strankama u vladajućoj koaliciji, koji bi radije da podele Kosovo, pa da odmah priznaju onaj ostatak i da na taj način zatvore to kosovsko pitanje. S tog stanovišta sumnje da će Tadić priznati Kosovo nisu realne i to nikome nije potrebno, jer kada bi to Srbija uradila onda bi ta priča bila završena, pa bi Međunarodna zajednica morala da napusti Kosovo, a njima ne pada na pamet za neki period da ode. Kratko rečeno, Srbiji je zaista potrebna ozbiljnija nacionalna i državotvorna politika. NN: Da li u prilog tome da je Srbiji potrebna ozbiljnija politika govori i činjenica da je Turska, koja je među prvima priznala Kosovo, postala njen strateški partner? Šta to, kao strateški partner, Turska nudi Srbiji? JANJIĆ: Jedan od velikih problema Srbije je taj što ona uopšte nema partnera. U jednom momentu ispadne da ima pet stubova, pa onda ima samo Rusiju, odjedanput se otkrije i Turska. Takva politika, koja je bila i u doba Miloševića, je jasan signal da nije definisano šta je državni interes Srbije. Jer interes vaše nacije i države treba da opredeli s kim ćete sarađivati i to strateško partnerstvo se gradi ne na tome što će neko da vas podrži po pitanju Kosova, a vi njemu date celi energetski sektor, nego tako što ćete s njima naći šta je zajedničko baš na pitanju Kosova. To je slabost ovog aranžmana s Rusijom. Jednostavno, Srbija i Rusija nemaju mnogo toga zajedničkog po pitanju Kosova. Rusiji je svejedno, ona će profitirati i ako je Kosovo nezavisno i ako to ostane nerešeno stanje. Hoću da kažem, da je problem srpske politike unutrašnje prirode, odnosno to je problem vođstva, jer oni koji vode tu državu nisu napravili ni minimum državnog i nacionalnog konsenzusa oko toga šta su stvarni strateški prioriteti i u slučaju BiH i po pitanju RS, kao i Kosova. Dok se te stvari ne raščiste niti domaća javnost zna šta vi radite, niti vam veruje strani faktor. http://www.nezavisne.com/stampano-izdanje/nedeljne/Janjic-Bez-OHR-a-SAD-gube-uticaj-u-BiH-69922.html
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@ANTIC.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
