RADOVAN KARADŽIĆ Haške podmetačine
Društvo <http://www.pecat.co.rs/category/3drustvo/> | Uglješa Mrdić <http://www.pecat.co.rs/author/ugljesamrdic/> | oktobar 22, 2010 at 21:32 _____ Piše Uglješa Mrdić Prvi predsednik Republike Srpske dr Radovan Karadžić, na suđenju u Haškom tribunalu argumentima je demantovao sve navodne činjenice na kojima je zasnovana haška optužnica, to jest potvrdio montiranje slučaja „Markale 1“, „Markale 2“, „Vase Miskina“, „Srebrenicu“ i dokazao postojanje logora u Sarajevu i širom BiH gde su mučeni i ubijani Srbi Dr Radovan Karadžić, prvi predsednik Republike Srpske u dosadašnjem delu suđenja u Haškom tribunalu izneo je niz činjenica, na osnovu kojih se može zaključiti da su lažni mitovi optužbe o masovnim ubistvima nesrba u Sarajevu i Srebrenici od 1992 do 1995. godine, negirajući svoju odgovornost. Suđenje Karadžiću počelo je pred Haškim tribunalom, 26. oktobra prošle godine, uvodnom rečju optužbe. Karadžić je početak suđenja bojkotovao tvrdeći da mu sud nije dao dovoljno vremena da se pripremi. Karadžić, koji je optužen za genocid nad nesrbima u BiH, opovrgao je da je Sarajevo bilo u opsadi i pod terorom snaga pod njegovom kontrolom, tvrdeći da je, suprotno navodima optužnice, vojska RS bila u okruženju muslimanskih i hrvatskih snaga. Srbi su u Sarajevu i širom BiH, po Karadžiću, kontrolisali samo svoje teritorije, a nisu ni pokušavali da zauzmu „muslimanske“. „Mermerna je istina da Sarajevo nije bilo pod srpskom opsadom, nego je bilo podeljen grad“, rekao je Karadžić. OTVARANJE VATRE PO SRBIMA Negirajući da je VRS nasumično granatirala civile u Sarajevu, Karadžić je rekao da su muslimanske snage iz mnogih civilnih objekata – poput škola, vrtića, muzeja – otvarale vatru na srpske položaje, pretvarajući ih time u legitimne vojne ciljeve. Na mapi grada je pokazao više primera. „Ako su pucali na nas, a mi uzvraćali, oni su to prikazivali kao neselektivno granatiranje grada… Nikada nije bilo namernog granatiranja“ - istakao je Karadžić – „To je taj opsednuti i nevini grad, u kojem je bila tri puta brojnija vojska od naše“. Snimak naređenja generala Ratka Mladića, često puštan pred Tribunalom, da se otvori vatra na „Velušiće zato što tamo nema Srba“, Karadžić je protumačio kao nalog da se ciljaju takvi „legitimni vojni ciljevi“. Odgovornost za masovna stradanja civila u gradu, Karadžić je prebacio na muslimanske vlasti, ponavljajući da su one namerno granatirale i pucale na sopstveno stanovništvo kako bi izazvale stranu intervenciju. Naglasio je da je „uveren da na „Markalama 1“ i „Markalama 2“, možda čak i nije bilo civilnih žrtava i da su tela podmetnuta“. Kao dokaz za tvrdnju da su muslimanske vlasti izazvale eksplozije na pijaci, u kojima su u februaru 1994. i avgustu 1995. godine poginule i ranjene stotine ljudi, Karadžić se pozivao na navode iz knjige tadašnjeg komandanta UNPROFOR-a Majkla Rouza, o postojanju takvih rezultata istraga. „Ko ima imalo razuma, videće da to Srbi nisu uradili“, rekao je Karadžić. Upozorio je Tribunal da „kodifikujući lažne mitove i lažne žrtve“ u Sarajevu i Srebrenici, kod naroda u BiH „seje seme budućih pokolja“. Napominjući da je „Sarajevo bilo i srpski grad, takođe“ – zato što je „izgrađeno na srpskoj zemlji“ i imalo srpsku većinu do Drugog svetskog rata – Karadžić je najavio da će dokazati da „Srbi nikada nisu započinjali borbe“ i da im je cilj bio političko rešenje, kao i da „sačuvaju stanovništvo“. On je istakao da Sarajevo nikada nije bilo u blokadi ni za civilne, ni za vojne potrebe, nego da je, nasuprot tome, „sve dobijalo preko srpske teritorije“. „Kakvo je to terorisanje grada, kad smo i malo vode, koju smo imali, delili s njima…Bilo je 10.000 humanitarnih letova i nijedan incident sa srpske strane, a oni su ponekad pucali na te avione da bi nas optužili. Zar je to terorisanje grada?“, upitao je Karadžić. „Da je Sarajevo bilo pretvoreno u otvoreni grad, kao što smo mi predlagali, ne bi bilo žrtava…Ali, politika Stranke demokratske akcije, koja je htela 100 odsto vlasti u 100 odsto BiH, želela je drugačije“, rekao je Karadžić. SNAJPERSKO DELOVANJE ARMIJE BIH Na suđenju Radovanu Karadžiću, kanadski general David Fraser je, odgovarajući na unakrsna pitanja optuženog, rekao da je imao saznanja o incidentima snajperskog delovanja i granatiranja u Sarajevu za koje su bili odgovorni pripadnici Armije BiH. David Fraser, koji je od aprila 1994. do maja 1995. godine bio pomoćnik komandanta UNPROFOR-a u Sarajevu, tvrdi da je čuo priče o snimku „kako muslimani pucaju po svom narodu“, ali ga nije video, te da je UNPROFOR vršio uviđaj posle granatiranja centra Sarajeva, za koje su bile odgovorne „muslimanske snage“. „Tada je najpre bio napad na civilne položaje sa srpske strane, a onda su napad izvršile i muslimanske snage (…) Čini mi se da je namera bila da se izazove veći broj žrtava i da se za to okrive Srbi“, rekao je Fraser. Radovan Karadžić je uputio i zahtev Sudskom veću Haškog tribunala da zatraži od kanadske vlade da mu odgovori na zahtev, da mu se dostave kopije materijala u vezi s granatiranjem sarajevske pijace „Markale“, za šta ga haški sud, između ostalog, tereti. Karadžić je, kako je navedeno u zahtevu 2. juna 2009. godine, zatražio kopije dokumenata koje sadrže izveštaje kanadskih obaveštajaca, ili pripadnika UNPROFOR-a, a koji se odnose na granatiranje „Markala“, 5. februara 1994. godine i 28. avgusta 1995. godine. U pismu Vladi Hrvatske po nalogu Tribunala, Karadžić je precizirao da su mu za odbranu potrebna i dokumenta o sastancima bivšeg ministra unutrašnjih poslova Valetanića sa predstavnicima Irana. Karadžić veruje da su osim humanitarne pomoći iz islamskih država, tokom rata u BIH, stizale i pošiljke oružja, švercovane delom i preko Hrvatske. Karadžić je pred Tribunalom u Hagu rekao da je u zgradi lista „Oslobođenje“ u Sarajevu 1993. godine, bio štab jedne od brigada Armije BiH i da je sa krova te zgrade delovao bacač raketa, te je Karadžić aludirao da je ta zgrada bila legitiman vojni cilj. Karadžić je tvrdio i da je eksploziv za ABiH bio švercovan u bocama za kiseonik, koje su u Sarajevo dopremane u humanitarnim konvojima UNPROFOR-a. „To je potvrdio u svojim memoarima i general Rasim Delić… Naši vojnici su pretovarili te boce i nisu znali šta je u njima, a Muslimani su se tome smejali“, rekao je Karadžić. Radovan Karadžić negirao je krivicu za masovno stradanje civila u eksplozijama na pijaci „Markale“ i drugim lokacijama u Sarajevu, tvrdeći da krivicu za te žrtve snose muslimanske vlasti UBISTVA U DOBROVOLJAČKOJ Unakrsno ispitujući svedoka optužbe Kolma Dojla, Karadžić je naveo da su bosanski muslimani dočekali rat u BiH sa „120.000 naoružanih“ boraca. Irski pukovnik Dojl je 1992. godine bio posmatrač Evropske zajednice i lični izaslanik međunarodnog mirovnog posrednika lorda Pitera Karingtona u Sarajevu. Na Karadžićevo pitanje zna li da su bosanski Muslimani „dočekali novu 1992. godinu sa 120.000 naoružanih boraca“, Dojl je uzvratio da bi „bio veoma iznenađen da je to bilo činjenica“. Svedok je rekao i da „ne zna“ da je Iran uz odobrenje SAD naoružavao muslimane i da je njihov lider Alija Izetbegović sklopio „tajni ratni savez“ sa predsednicima Hrvatske Franjom Tuđmanom i Slovenije Milanom Kučanom, što je Karadžić tvrdio. Kolm Dojl je posvedočio da su on i tadašnji komandant UNPROFOR-a general Luis Mekenzi, bili protiv evakuacije komande JNA kroz Dobrovoljačku ulicu, 3. maja 1992. godine, ali da im je predsednik Predsedništva BiH Izetbegović govorio da on preuzima odgovornost i garantuje sigurnost kolone. „Mi smo mu govorili da nije u poziciji da garantuje bilo šta“, kazao je Dojl o Izetbegoviću, koji je tada bio pod kontrolom JNA u kasarni Lukavica. Svedok je rekao i da je, dok je bio u kasarni u Lukavici, čuo da je kolona napadnuta i da je „ubijeno pet-šest vojnika“ JNA. Karadžić je uzvratio da je ubijenih vojnika „bilo mnogo više“. Radovan Karadžić je takođe istakao i da su, tokom rata u BiH, muslimanske vlasti, a ne vođstvo bosanskih Srba, uskraćivale vodu i namirnice civilima u Sarajevu i da je grad bio pod „unutrašnjom blokadom“, a ne pod opsadom. ŽRTVOVANJE SOPSTVENOG NARODA Unakrsno ispitujući svedoka optužbe Herberta Okuna, tadašnjeg međunarodnog izaslanika, Karadžić je tvrdio da su muslimanske vlasti u Sarajevu blokirale isporuke vode i osnovnih potrepština sopstvenom stanovništvu „da bi povećale patnje svog naroda“ i za to „okrivile“ srpsku stranu. „Naš cilj nije bila blokada Sarajeva, grad nije ni bio u blokadi, bio je u unutrašnjoj blokadi… Konvoji s namirnicama su blokirani da bi šverceri u gradu imali visoke cene, a vodu je druga strana blokirala da bi izazvala stranu intervenciju i optužila Srbe“, rekao je Karadžić. Karadžić je zatim, kao dokaz za svoju tvrdnju, citirao iz izveštaja penzionisanog američkog diplomate Freda Kunija, koga je finansijer Džordž Soroš poslao u Sarajevo da za vreme rata pomogne uspostavljanje redovnog snabdevanja vodom. Karadžić je Okunu predočio Kunijeve tvrdnje da „nije uspeo da ubedi vlasti u Sarajevu da puste vodu“ kroz opravljeni sistem, čak ni u trenucima kada su civili ginuli pokušavajući da nabave vodu. Tokom zasedanja, Karadžić je citirao i u dokazni materijal uveo više svojih naredbi o poštovanju Ženevskih konvencija, propisnom odnosu prema civilima i njihovoj imovini, zabrani pomeranja stanovništva i sprovođenju istraga o zlodelima. Karadžić je rekao, tokom unakrsnog ispitivanja svedoka optužbe američkog diplomate Herberta Okuna, da je muslimansko jednostrano proglašenje nezavisnosti izazvalo rat u BiH, a ne Srbi. Takođe, Karadžić je naredio vojsci RS da se mora pridržavati Ženevske konvencije i ostalih propisa Međunarodnog ratnog prava. Karadžić tvrdi da je rat izazvala težnja SDA ka „suverenoj i nezavisnoj BiH, koja će biti sto odsto njihova“ RATNO LUKAVSTVO Karadžić je pročitao više svojih naredbi vojsci RS, da se konvojima mora omogućiti prolaz konvoja humanitarne pomoći i da se kontrola sadržaja vrši efikasno i sa što manje zadržavanja. Karadžić je pokazao svoju platformu za rešavanja krize u BiH datiranu 22. aprila 1992. godine, prema kojoj nudi, između ostalog, da se uspostavi trenutno primirje i da se nastavi konferencija o BiH do rešavanja krize. OKun je rekao da nije bio u BiH krajem aprila i da mu taj dokument nije poznat. Karadžić je zatražio obustavu suđenja zbog ugrožavanja pretpostavke nevinosti i nepravednog vođenja procesa. On je podsetio da pravila Tribunala propisuju da suđenje može da bude prekinuto kada nastavak procesa preti da ugrozi osnovna prava optuženog. U nastavku uvodne reči odbrane, optuženi Radovan Karadžić negirao je krivicu za masovno stradanje civila u eksplozijama na pijaci „Markale“ i drugim lokacijama u Sarajevu, tvrdeći da krivicu za te žrtve snose muslimanske vlasti. Eksplozije s velikim brojem žrtava na pijaci „Markale“ 1994-1995. godine i u redu za hleb u sarajevskoj Ulici Vase Miskina 1992. godine, Karadžić je nazvao „neverovatnim primerima ratnog lukavstva“ vlasti u Sarajevu „koje je dovelo do kažnjavanja Srba“. „Nema tog nišandžije koji će jednom granatom pogoditi tu pijacu, na kojoj nema ni ljudi, ni robe, a onda je odjednom 200 ljudi pogođeno… Dokazaćemo da Srbi nisu počinili ni ovaj, ni sve druge incidente u kojima je bilo masovnog stradanja“, rekao je Karadžić, prikazujući u sudnici snimke pijace neposredno pre i posle eksplozije. IZETBEGOVIĆ BIO ZA RAT Tvrdio je i da su tela žrtava sa pijace „Markale“ zapravo bili „posejani“ leševi muslimanskih boraca. Ciljanje „sopstvenog naroda“ bilo je deo „ideologije“ muslimanskih vlasti, sugerisao je Karadžić. Rat u BiH, po rečima optuženog, bio je suprotan interesima Srba. „Zašto bi Srbima bio potreban rat, kad su već imali ono što su želeli – Jugoslaviju, koja se mogla sačuvati jedino u miru, a nestati samo u ratu“, naglasio je Karadžić. Kao potvrdu za to, citirao je izjavu predsednika SDA i Predsedništva BiH Alije Izetbegovića da se „rat mogao izbeći da smo ostali u Jugoslaviji, ali mi smo hteli nezavisnu BiH“. „Izetbegović me je tom izjavom abolirao, viteški… Ali, haško tužilaštvo ne zanima Izetbegovićevo viteštvo“, tvrdio je Karadžić, ponavljajući da je rat izazvala težnja SDA ka „suverenoj i nezavisnoj BiH, koja će biti sto odsto njihova“. Bivši predsednik RS je podsetio da je, nasuprot Izetbegoviću, on prihvatio „četiri od pet“ mirovnih predloga koje su međunarodni posrednici nudili tokom rata u BiH. „Kakav bi to srpski udruženi zločinački poduhvat mogao biti da je SDA prihvatila makar jedan od tih planova“, upitao je Karadžić. Rekavši da je u aprilu 1992. godine, Izetbegović „bio ohrabren“ da povuče svoj pristanak na Kutiljerov mirovni sporazum na koje su srpske i hrvatske partije već bile pristale, on je tvrdio da krivicu za izbijanje, vođenje i produžavanje rata u BiH snose i velike zapadne sile, na čelu s Nemačkom, koje su prerano priznale nezavisnost Hrvatske i BiH. „Nemačka je predvidela rat u Jugoslaviji još za vreme Tita… Kako sada tužilaštvo može krivicu za izbijanje rata stavljati meni“, zapitao je Karadžić. http://www.pecat.co.rs/2010/10/radovan-karadzic-haske-podmetacine/
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@ANTIC.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
