Sad su Rusi krivi
Evropska ideologija ostavlja mnoga pitanja nerešena
Ne volim dogme.Liče mi na sekularnu religiju, kompletnu veru sa prorokom,
svetim knjigama i obećanjem raja obavijenog misterijom.Kada sam bio u osnovnoj
školi i gimnaziji učili su me da bratstvo i jedinstvo nemaju alternativu, da
Jugoslavija nema alternativu. I većina ljudi u Jugoslaviji je mislila, ili
zaista mislila, ili verovatno mislila, ili najverovatnije mislila da je to
postulat naše budućnosti.I ja sam tada verovao da je to tako. Posle je život
pokazao da Jugoslavija ima alternativu...
Zapravo, u pravu je britanski ambasador u Beogradu, gospodin Stiven Vordsvort
kada kaže „da za sve postoji alternativa, samo je pitanje koliko smisla ima“.
Naime, on smatra „da realna alternativa ne postoji, pošto izolacija nikako ne
može da bude dobro rešenje“.Što bi značilo da oni koji misle kako EU ima
alternativu nisu to i razradili, nemaju jasan oblik te alternative, bave se
Utopijom koja nema stresova koji potiču iz okruženja, socijalne nepravde i
poznatih sportskih marki, vraćajući se na zlatno doba pre raspada Jugoslavije,
za koje opet ovde svi složno tvrde da nije ni postojalo.
Onda uključim TV i vidim da dva miliona ljudi u EU štrajkuje, protestuje,
opkoljava državne institucije da bi odbranili svoj tradicionalni „socijalni
model“, onaj koji je određen običajima, uverenjima i zakonima, a koji se, iako
varira od zemlje do zemlje, zasniva na stavu da je društvo bolje ako se
predstavnici rada, kapitala i naroda u širem smislu, odnosno vlada, slažu kako
treba upravljati privredom. Radnici u EU ovih dana pokazuju da je alternativa
reformama zapravo konfrontacija. Možda i nema smisla, ali makroekonomsko
stezanje kaiša nešto je sasvim drugo u odnosu na bolne strukturalne
mikroekonomske reforme koje su potrebne da bi se otvorila nova radna mesta. Ne
možete teret nezaposlenosti neravnomerno rasporediti na četiri grupe: one koji
su dugo nezaposleni, mlade, nekvalifikovane i one koji žive u nerazvijenim
područjima. Kada sve to vidim strah me je da san o EU ne uguši demokratiju.
Dakle, evropska ideologija ostavlja mnoga pitanja nerešena. Nemac ili Italijan
može da živi u Francuskoj uz puno pravo građanstva, Romi iz Rumunije to očito
ne mogu i proteruju se. A Rumunija je članica EU. I ko je tu ksenofob,
introspektivan, isprazan, totalitaran? Je li sloboda kretanja unutar EU
rezervisana samo za bele Zapadnoevropljane? Zatim, jedni su primljeni u
evrozonu, drugi nisu.
Nemački kancelar Helmut Kol još je pre 13 godina rekao „da je jedina
alternativa EU nacionalizam, a to s druge strane znači rat“. Kol je time
formulisao i suštinski princip determinističke evropske ideologije: u ime mira
proces ujedinjenja je neizbežan. Nacionalna država označena je kao pretnja za
mir i previše skučen prostor za ekonomiju planetarnih razmera, raznolikost
predstavlja nered, a red zahteva uniformnost. Zaboravlja se da je jasna
teritorijalna situacija osnovni preduslov neplemenskog ustrojstva ljudskog
društva, da su istorija pravne države i istorija nacionalne ideje nerazdvojne,
da grčka reč polis, latinska urbs, engleska town, imaju isti etimološki koren
kao i nemačka reč zaun koja znači ograđen prostor.
Predrasude nostalgije? Može biti. Nikada nisam voleo dogmu, nekada partijski
kursevi i škola u Kumrovcu, sada kursevi „Maršal centra“ u Nemačkoj. Vidite da
ima alternative. Zavisi znate li da je pronađete i iskoristite. Ovih dana, u
okviru svega što se dogodilo i događa na Kosovu Moskva se proziva zašto je
svojevremeno povukla ruske vojnike iz sastava Kfora. Kao, eto vidite i Rusi su
nas tada ostavili na cedilu i sada zaista nemamo alternativu.
Bio sam te 1999. godine u javnim nastupima vrlo kritičan prema potezima Moskve
sa slanjem onog izviđačkog broda „Liman“ u Jadran, pa oni kozaci sa šubarama po
Beogradu. Istorije i istine radi, Rusi su hteli da ostanu u sastavu Kfora na
Kosovu, ali im to NATO nije dozvolio. Prethodno je Viktor Černomirdin dogovorio
sa Beogradom da ako se pristane da strane trupe uđu na Kosovo, onda će Rusi
prvi ući na Kosovo i formirati svoj sektor sa 7.000 vojnika na severu Kosova sa
nezavisnom ruskom komandom. To je ličilo na podelu Kosova, Beograd je pristao,
ruski su vojnici iz baze Ugljevik u BiH prvi stigli na prištinski aerodrom.
Kada je trebalo da stigne pojačanje iz Rusije, Rumunija i Bugarska nisu dale
prelet preko njihove teritorije. Nešto kasnije ruskim vojnicima nije dozvoljeno
ni stacioniranje pored Orahovca, gde je tada živelo dosta Srba. Komandant
holandske jedinice, koja je bila u Orahovcu, podržao je lokalne Albance koji su
blokirali put ruskim vojnicima. Rusi nisu dobili ni svoj poseban sektor u
okviru Kfora što im je ranije NATO obećao. A neki kažu mi smo posle 5. oktobra
2.000. godine spoljnopolitičku aktivnost usmerili skoro isključivo ka
Vašingtonu i Briselu…
Objavljeno
28/10/2010
Description: autorAutor
Miroslav Lazanski
Description: izvorIzvor
Politika
http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=13892
<<image001.jpg>>
<<image002.png>>
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@ANTIC.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
