KOMENTAR: DELEGATSKA DRZAVA
CICA GLISA
Pise: Miroslav JOVANOVIC
CRTANJE nove takozvane zajednice SCG, bogami, dobro napreduje. Tacka po tacka, crta po crta i - cica Glisa samo sto nije gotov. Za neki dan, evo, dobice i telo.
Po mustri naseg najveceg sina tokom druge polovine dvadesetog veka u oblasti pravno-politickog ustrojstva drzave, znamenitog Edvarda Kardelja, u prisnijoj varijanti druga Bevca, SCG zajednica konstituisace parlament. Delegati ovog najviseg drzavnog organa bice vec dobro nam poznate (i proverene) face iz skupstina drzava osnivaca, cica Glisin tata i mama. Dakle, sto bi rekao drug Kardelj, dve skupstine su "siroka delegatska baza" iz koje se, putem sporazumevanja i dogovaranja, biraju delegati za najvisi organ vlasti zajednicke drzave, i tako izabrani delegati racune za svoj rad polazu delegatskoj bazi koja ih je birala.
Delegatski sistem!
Najvisi stepen u razvoju samoupravnog socijalizma, koji najsirim masama radnih ljudi i gradjana obezbedjuje neposredno ucesce u upravljanju drustvom...
Zaista, ovde je tesko obuzdati emocije. Setite se samo (a vi mladi pitajte starije) kako je to bilo 1974. i jos nekoliko narednih godina. Novi ustav, pravci razvoja samoupravne demokratije, svaki drugi punoletan covek - delegat. Pa, siroka baza, sastanci delegata i delegacija bar jednom nedeljno, u OOUR-u, SOUR-u, mesnoj zajednici, SIZ-u...
SADA svega toga nema. Ali, izgleda, bice. Doduse, vaskrsenje delegatskog sistema pocelo je od vrha, od republickih skupstina. Mozda ce, ako se pokaze kao dobro, poceti da silazi i u bazu.
A mora da se pokaze kao dobro. Nije dzabe drug Kardelj bio narodni heroj i desna ruka jedino veceg heroja - druga Tita. Pogledajte samo koji je to stepen mudrosti i pronicljivosti on ispoljio koncipirajuci bit delegatskog sistema, koji se danas kroz velika vrata vraca na nasu politicku scenu. Na primer, odgovornost delegata svojoj delegatskoj bazi.
Ovako: delegatska baza je Skupstina Srbije. Ona sad iz svojih redova bira delegate za Skupstinu zajednice SCG - Vesica, Zivkovica, Sandora, Bakalija... Tacno onoliko koliko je nacrtano. Cica Glisa ima sve unutrasnje organe, kompletnu anatomiju. E, ali ti delegati ne mogu u Skupstini SCG da vrsljaju kako hoce, jer oni od svoje delegatske baze dobijaju smernice za rad i svojoj delegatskoj bazi odgovaraju. Pa, recimo, sastane se delegatska baza sa delegatima i pita ih: je l' te, drugovi, kako vi sprovodite smernice za rad koje smo zajednicki usaglasili? Prpa! Jos ustane sef delegatske baze omladinac Ceda, iz ociju mu ziva vatra seva... Nema trte mrte.
DEFINITIVNO, ispred Skupstine SCG treba maknuti one kljusine i postaviti spomenik Edvardu Kardelju, a Djindjic i Djukanovic pod hitno da nadju nekog dobrog pisca iz oblasti teorije i prakse drzave i prava i daju mu zadatak da studijom o lakom i efikasnom tvorenju zajednice SCG pobiju sve drzavno-pravne doktrine, od Aristotelovih do savremenih politikologa. Posebno one o tzv. demokratiji i neposrednim izborima.
Kad cica Glisin crtez bude skroz dovrsen, a bice to - videli ste vec - relativno brzo, sa drzavne scene nestace dve figure koje su, koliko juce, bile na korak do mesta sefa drzave Srbije. Vojislav Kostunica i Miroljub Labus. Mnogi kompetentni posmatraci tvrde da su njih dvojica i najveci gubitnici u "redefinisanju" SRJ i SCG, a oni zajedljivi govore da je DOS-ov prekovremeni rad u formulisanju nove drzavne zajednice velikim delom i bio poduprt tim motivom: da se, pre svega, Kostunica, a potom i Labus - eleminisu iz igre.
Ovde se moze operisati raznim "argumentima": koji su i kakvi pojedinacni ili grupni politicki interesi, ko licno gubi a ko dobija na kratke i duge staze, ko se razdruzuje i ko ce se, moguce, udruziti... Medjutim, najcesce sasvim po strani ostaje ono pitanje koje bi trebalo da bude centralno - gde je u svim ovim premetacinama drzavni interes, ma kako se ta drzava sada zvala i izgledala?
Treba li podsecati da je Vojislav Kostunica bio, a i istorijski ce ostati, simbol promena 2000. godine i od tada do sada politicar koji uziva najvece poverenje gradjana Srbije. Miroljub Labus je, kao potpredsednik Savezne vlade, svoj drzavnicki format overio posebno u pregovorima sa medjunarodnim finansijskim organizacijama i integrisanju zemlje u svetsku zajednicu.
Bese li, njih dvojica su u dva izborna ciklusa za predsednika Srbije, istina kao protivkandidati, ukupno "vukli" preko tri miliona glasova! To ne moze da se ne respektuje, iako ce oni koji s druge strane likuju zbog njihove "propasti" i samo navodjenje ovakvih cinjenica tumaciti kao lament nad bivsim saveznim funkcionerima. Uskoro bivsim.
Kostunica i Labus, medjutim, samo prividno ili trenutno mogu biti gubitnici. Koliko sutra oni ce se naci u lagodnoj poziciji opozicionara i to kao sefovi partija koje se visoko kotiraju. DSS, upravo zahvaljujuci Kostunici, za dva koplja nadvisuje sve ostale stranke (sondaze javnog mnjenja, tako govore), a Labusov G17 Plus, iako taze partija, brzo je dostigla rejting jedne stare Demokratske stranke.
S obzirom na iskustva (i informacije) koje su stekli na drzavnim funkcijama, oni bi vec od 1. marta, s jakim adutima i iz opozicione "ladovine", mogli da krenu u predizbornu kampanju.
Na kraju, Kostunica i Labus jesu bili politicki rivali, doduse ne toliko ljuti koliko se cinilo kada su se trkali za predsednicki tron, ali politika je, ipak, "umetnost moguceg". Rivali budu i partneri i to je ono sto je sada najveca mora pobednika Zorana Djindjica.
NEZAVISNA SVETLOST
http://www.svetlost.co.yu/
